U mesecu februaru 2025 kupila sam 3 batata a onda ih potopila u vodu u teglu i tako držala dok nisam dobila mlade izdanke koje sam zatim ispikovala u manje čašice a onda strpljivo ih uzgajala u maminoj kuhinji ovu našu veoma tešku i napetu zimu iz koje se izašlo živo a iz jednog strašnog neizvesnog velikog užasa... Sredinom meseca marta 2025 imala sam već prve vidne izdanke batata... I tokom meseca aprila 2025 na maminoj šivaćoj mašini u njenoj kuhinji u blizini velikog prozora svetlosti gajim sve izdanke batata i strpljivo čekam da konačno otopli vreme da izdanci ojačaju u čašicama kako bi mogli da se nakon svega zasade u “Hirošimu” – mesto najveće toplote što im pogoduje... Trebalo je dočekati polovinu meseca maja 2025 da sve napeto strašno neizvesno naše prođe da se sve dobro završi da sve nedać jedno dobro breme čovek preživi izdrži i da se ponovo vrati nazad svojim ostavljenim biljkama svojoj “Hirošimi”… Već 21 maja na slici se jednoj lepo vidi batat je bi...
Vreme je bilo jutros da se konačno iskopa naš batat te jeste i kao što se dalje sve lepo vidi dobila sam oko 2 kg iako nisam izmerila batat precizno… No, meni dovoljno, jer je ovo bio samo moj još jedan a zimski eksperiment koji je dakle USPEO! te za iduću drugu setvenu sezonu batata ima još bolju strategiju… Inače, ovo je bio moj mali botanički ogled i vrtlarski eksperiment ili jedna jako zanimljiva igra kako iz sopstveno uzgojenih sadnica batata, a za mali utrošak, ipak jeste moguće doći kao ove naše prve jeseni do svojih malih ali čistih ekoloških neprskanih plodova batata… Dakle, ja sam to sve samo u onom našem jako teškom maju 2025 a negde na kraju nagurala natrpala na onu jednu malu setvenu parcelicu sve gušće te sam dobila nešto sitnije plodove, a s obzirom na velike udare toplote čak i u “Hirošimi” ispalo je više nego dovoljno dobro… I prvi ručak je već zgotovljen danas (začinjeni batat sa ćuretinom ispod malog zemljanog pekača-sača “Sahara”) i ja lepši...