MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

  Sa nejvećim guštom i nestrpljenjem sam čekala kraj 2025 godine ili da se bavim više brojkama ili da statistički sve uzvagam ili izanaliziram našu živinarsku prvu godinu 2025 a u kojoj su se naše koke nosilje kao prvo baš domaćinski pronele te snele preko 1600 komada jaja. Samo prva godina i samo jedna godina - dovoljna da pojasni objasni dokaže pokaže kako u vodu padaju sve lanjske sumnje i omalovažavanja moje velike ideje… Prvo želim da analiziram svoje pernato jato kako sam ga od početka godine 2025 stvarala proširivala ali i nažalost gubila. Trećeg marta 2025 naivno sam potrčala da kupim na farmi 5 zatočenih koka da ih oslobodim kaveza i donesem u naš predivni kokošinjac među naših 16 postojećih koka i petla Petka. Kupili smo tada koke stare oko godinu dana a svaka po 250 dinara dakle više nego povoljno (zato se treba pitati da li će biti održive ili su izrađene istanjene krte pa malo ih nešto kljucne one prsnu), a onda su naše koke inače urođeni kanibali ne sve samo nek...

    Biti srećan vrtlar ne znači samo biti non-stop okružen lepotama majke prirode ili lepotomo svog onog biljnog sveta koji kao vrtlari samo pokušavamo negde u nekom kutku svoga vrta ili setvenog boksa da uzgojimo podignemo naparvimo... Biti vrtla uvek je doza zabrinutosti, ali i doza strepnje što zbog stalnih nameta i poskupljenja repromaterijala i semena, što zbog raznih prirodnih fenomena ili poremećaja klime, poremećaja sveta, kao što je recimo poremećaj prirodnog uranoteženog ciklusa kruženja kiše ili snega u prirodi ili stravična zagađenja tla i harne otrovima, itd… A tu je i stalna naša vrtlarska tolerantnost a biodinamičkog ili organskog vrtlara da nauči da živi u simbiozi i toleranciji sa svim svojim “štetočinama” koji su zapravo samo njegovi saveznici i podrška u tom jednom divnom lancu biodiverziteta... Pišem i kad ne pišem za one neke vtlare neškodljive bezazlene savesne probuđene i mislim samo na one vrtlare koji ničim ne zagađaju ne ugrožavaju ne štete ...

  “Zašto je ustao narod u Briselu” - zapitala se… Dobila je sledeći odgovor: “Recentni ustanci i protesti u Briselu nisu zbog jedne jedinstvene stvari - ljudi izlaze na ulice iz različitih razloga, zavisno o tome ko se protestu pridružuje i šta traži. Evo glavnih razloga zašto je narod ustao: Protest poljoprivrednika protiv EU ‑ Mercosur sporazuma (decembar 2025). Juče (18 decembra 2025) hiljade poljoprivrednika iz Belgije i drugih zemalja EU protestovalo je u Briselu zbog plana EU da potpiše trgovinski sporazum s Mercosurom (Brazil, Argentina, Urugvaj, Paragvaj). Oni tvrde da bi ovaj dogovor doveo do jeftinih poljoprivrednih uvoza iz južne Amerike koji bi ugrozili njihove prihode i standarde proizvodnje. Blokirali su puteve sa traktorima, bacali krompir i jaja i došlo je do sukoba s policijom koja je koristila suzavac i vodene topove. Protest je povezan i s kritikama na račun reforme zajedničke poljoprivredne politike (CAP). Protesti protiv mera štednje i socij...

Dana 13 decembra 2025, moje jato kljunova srozalo se porazno bolno na brojku od 32 komada peradi. Nisam imala snage za ćurku, kojoj su povredili nogu te je morala biti zaklana puna budućih nikad pronetih jaja, te majka je sama uredila ćurku, a meso je izvrsno, iznutrice zdrave. Bila bi to dobra nosilja ćurka ali nije se dalo i ostali smo porazno bez braon ćurke koju su koke kanibali proganjali do proterivanja iz jata... Ali, niko nije očekivao da ćemo ubrzo, kroz 3 smutna dana, a za koji dan ostati i bez poslednje naše plave ćurke koja je bila uvek zdrava brza vesela orna hitra nikad napadnuta od koka kanibala... Istog tog 13 decembra 2025 ostala sam bez svojih zaliha ubranih letos hokaido bundeva, jer sve sam u slast potrošila i bilo ih je neko divno predivno vreme za sve i svašta, ali ništa ne može da traje zauvek do svoje nepotrošnosti... I tako kroz 3 dana 16 decembra 2025 ćurka plava je umrla i time je dakle naša šteta od 7 hiljada dinara koliko smo dokazano bacili na Tomi...

Raspon od nesmal mesec dana, kakvih dana, strašnih dana. No, treba poći od nekih izabranih svojih dana… Dana 18 novembra 2025 pao je prvi sneg, prva večernja zamska čarolija, mogla je da bude više idilična, ali nije, koja je zadugo zapamćena iz mnogih pološijih okolnosti, a koje nemaju mnogo veze za radovanjem, sa vrtlarenjem… Čitanje knjige, uopšte čitanje knjiga, koje se uvek zbog nečega naglo prekida, a zbog raznih svakodnevnim iznenadnih teških situacija… No, malo po malo, uzmognem još neke unutrašnje snage, te uspevam da sve što naumim, što zacrtam, što započnem pročitam, a knjigu za knjigom, misleći labavo kilavo da ću u mesec dana da povećam porazno broj svojih čitalačkih postignuća u 2025 – pošto dakako neću… Verovatno da sam i usred sezone vrtlarenja slično bi bilo, možda i gore, usledila bi sva moja odricanja od knjige, a kad knjige podredila potčinila apsolutno svemu, obično onom banalnom, nebitnom, a svemu što moje vreme guta kao aždaja u nepovrat u nepovrat u str...