MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

    Ponovo nastade vreme za povlačenje, za odlazak u neku vrstu svoje personalne hibernacije ili usporavanja, odmeravanja, usmeravanja, a zapravo sve može da se svede na svoje življenje a još jednog svog novog zimskog sna, koji će prilično potrajati, sve do buđenja novog nam proleća 2026 i naše osme setvene sezone “Hirošima”... Došle su nam novembarske studene magle, kiše, prve snežne pahuljice, kao i snegovi po obrisima i vrhovima dalekih brda, a prosinac decembar već na pragu. Idealno dakle vreme da se čovek sakrije ogrne a onda dobro u svom unutrašnjem prostoru zagreje okrepi osnaži preporodi unutar svoje košnice ili svoje jazbine svoga gnezda ili svoje pećine svog kosmosa – sve zavisi šta jeste njegov čovekovo unutrašnji univerzum ili sigurnosni prostor življenja… Ne treba sebe podsećati koliko je aktivnosti i sati rada sati razmišljanja sati pisanja sati čitanja sati disanja sati borbe sati setve sati presađivanja sati uzgoja sati žetve sati berbe sati kuvanja sve...

    Jutros 14 novembra 2025 konačno najhladnije “hirošimsko” jutro između nule i plus 1, preciznije napisano samo 0,5 stepeni u plusu. Sa onih plus 2,9 (od pre dva dana) pad skoro na 0 stepeni, te ovo je za sada naše najhladnije jutro a kako dolaze i prolaze nadolaze novembarski dani zima stiže te će biti vrlo zanimljivo posmatrati beležiti kako će se sve dalje kretati taj raspon naših najnižih a prvojutarnjih T u “Hirošimi”… Koke su ponovo uspele da prokrvare krila ne samo patku već i jednoj ćurki tako da su patka, patak i ćurka to dvoje povređenih ranjenih izmešteni u bunker, dok ne završimo radove oko betoniranja (ka se bude betoniralo koke toga dana neće biti u dvorištu do sutradan), pa koke iako dobijaju prah protiv kanibalizma to kod njih ne jenjava – ranije ne pamtimo da su u selu koke ikad jedna drugu do krvi ranjavale i napadale, toga dakle nikad nije bilo, a šta je ovo sada bogapitaj… Pripremljeno je sve što se tiče dvorišta KOKO ŠINJCA i koliko već sutra tre...

  Šta stane u jednu moju vrtlarsku ali i svaku drugu pustoš dosadu šupljinu prazninu poraz ili tek jedan mali sporadičan a dobro izrežirani – užas (samo čijom psihom! ili rukom!!)… Neveselo počinje moj 17 oktobar 2025, jer smo kao prvo pa muško izgubili jednu mladu koku nosilju koja je eto umrla (a najbolje sve o njenu glavu, a nikad više našu!) jedna iz onog Konstantinovog jata kupljena na vašaru 3 juna 2025, te nema više sumnje - to kolo i ta naša kupovina bila je baš falična talična u skroz nepovoljno neko naše doba… Ali, ko zna možd je usud sile upravo tako htele da se u dvorištu pak zapati ubrzo naših savršenih 33 kljuna ukupno… Toga dana koke neće ni da čuju niti da prihvate u dvorištu KOKO ŠINJCA patka i dve patke koji su prelepo stasali (njih dvoje oboje osim patke deformisane!) i već im je vreme da započnu da žive u jatu, jer su kažu vrlo društveni. No, najviše strada taj slatki patak ta mala gegalica ali i defektna patka a koke nešto obožavaju da upravo njegov rep...

    Šta sam preživela postigla dosegnula pročitala od 17 oktobra 2025, do danas do 11 novembra 2025, a kada sam rešila da se vratim beleženju novih fotografija iz “Hirošime”, ali i iz avlije, tek samo malo, kao i ispisivanju novih nastavaka ili novih pričanja ili zapisa iz “Hirošime”, jer tamo sve gruva i buja bez obzira da li ja imam snage volje da zavirim ili nemam – a može se naslutiti iz mojih snimaka u tom otežanom periodu koji nisu utihnuli čak i kad malo eto jesu, a zapravo iz još mnogo drugog čega, nečega, ničega, a to dalje znači da me je ipak nekako negde bivalo i bilo, imalo, mada sam postojala nazorili u inat vodeći svoje večite ratove sa već dobro poznatim vetrenjačama onako donhikotovski, hahaha... Ali, da se vratim iz jednog starog pakla, košmara, svog autizma, ili tačnije tek da nastavim iznova sve od danas a upravo tamo gde sam malo prekinuta kao i uvek... Svo ovo vreme nekakve lične tuposti ili šupljine ili praznine iz “Hirošime” i okolo “Hirošim” su ...