11 NOVEMBAR 2025…

Šta sam preživela postigla dosegnula pročitala od 17 oktobra 2025, do danas do 11 novembra 2025, a kada sam rešila da se vratim beleženju novih fotografija iz “Hirošime”, ali i iz avlije, tek samo malo, kao i ispisivanju novih nastavaka ili novih pričanja ili zapisa iz “Hirošime”, jer tamo sve gruva i buja bez obzira da li ja imam snage volje da zavirim ili nemam – a može se naslutiti iz mojih snimaka u tom otežanom periodu koji nisu utihnuli čak i kad malo eto jesu, a zapravo iz još mnogo drugog čega, nečega, ničega, a to dalje znači da me je ipak nekako negde bivalo i bilo, imalo, mada sam postojala nazorili u inat vodeći svoje večite ratove sa već dobro poznatim vetrenjačama onako donhikotovski, hahaha...

Ali, da se vratim iz jednog starog pakla, košmara, svog autizma, ili tačnije tek da nastavim iznova sve od danas a upravo tamo gde sam malo prekinuta kao i uvek...

Svo ovo vreme nekakve lične tuposti ili šupljine ili praznine iz “Hirošime” i okolo “Hirošim” su uzimani najbolji samo zdravi neprskani plodovi razni raznoliki poput salate rotkvica rukole, itd. A kada kažem salata ona se za sada uzima sa spoljašnjih setvenih parcelica - iz plavog malog tikvišta...

Praziluk je u dobrom stanju to što je opstalo opstalo je i može da prkosi da se ipak nečim podiči, a doduše ta mala preživela i uspela količina luka praziluka stasala te sam jutros prilikom novog zalivanja “Hirošime” ubrala jedan struk praziluka onaj metarski, da sutra nešto od njega zbućkam – sočivo recimo...

Sada se igram u svojoj žutoj kosmičkoj kuhinji i pomalo bućkam kuvam pečem dinstam ribam rendam, itd., a vraćam se u decembar 2024 tamo gde sam prekinuta (iz koga se nisam ni pomakla, a 2025 godina i nije bila upisana ni po čemu u moj kalendar postojanja te nju načisto brišem i preskačem po svemu) i pokušavam da se skrpim te povežem sve te prekinute svoje samo moje najdivnije niti, te tako ispijem tek po neku kafu izjutra čitajući knjigu pijući čaj nalik onom svom divnom ritmu od pre godinu dana…

Sada se zaliva na 10-15 dana sve u “Hirošimi” jer vlage spolja ali i iznutra ima sve više, jer ima kiša, jer ima magle, tako da sam u letnju kuhinju danas premestila izmestila sve one viseće strukove uvezanog bosiljka i čili papričica da se sve to suši u suvljem prostoru, jer “Hirošima” više nije podesna za to...

Berem dva patlidžana u kojima ukupo nalazim pola kilograma težine a i jedan dobar karfiol od koga sam odmah napravila potaž a sutra ću od cvetova ostalih da napravim i neko super karfioličasto jelo, a ubrala sam preko 400 g – sve u svemu takav organski karfiol nisam nigde mogla naći te eto karfiol mi je ipak uspeo ne znam samo kakvom magijom a poješću sve što sam zasadila dakle, sve što sam posejala dobro, a ostalo je još nekolio strukova karfiola da napreduju i stasavaju, ali je ostalo takođe i još nešto doduše sitnijih plavih patlidžana. Sve to može da sačeka i stoji tako na struku, neubrano, čak i iako bude možda hladnoće, mada neće osećam to. Ispod plus 3 stepena još nije pala najniža jutarnja T u “Hirošimi” i neka tako ostane tako još malo poduže, još nekoliko radnih lepih dana, jer imam još neke velike poslove (malo ćemo da betoniramo) za koje mi treba lepo vreme...

I dobro je neko vreme živeti svoj unutrašnji/spoljašnji autizam (žao mi je što nisu na vreme videli da ga prekrasno imam a još pre rođenja) te ne izlaziti napolje (obično kad je bilo najlepše, najsunčanije) te ne ulaziti u svoju ”Hirošimu” te čuvati sau sebe od tuđih potresa od tuđih ujeda od tuđih slučajnih poziva od stresa od budala od manijaka od ludaka od svega, a dakle ne izlaziti nigde čak ni u svoj wc te napraviti sebi trodnevnu ostipaciju creva i ne posmatrati ništa, ni sunce, ni nebo, pa kad iznova se pojavim preživelo ojačano pročišćeno oslobođeno straha tek onda dakle primetim da je sve u ”Hirošimi” - oh, tako krasno naraslo strahovito mnogo izraslo te tako već prvi listići blitve ali i spanaća bliže se svom branju iako ja imam još dosta zamrznutih količina zaliha koje treba da potrošim, koje trošim...

Lepo mi pristiže rasada salate nansen u kadici ali čekam negde oko 20 novembra da bude mladina, pa da zasadim te male žbuniće, inače sva salata koju sam pre ovoga rasađivala primila se, te raste neka baš gruva da se više ne bi ni prepoznala...

I sve ono kilavo moje ono moje nekako žalosno porazno na startu odjednom se potvrdilo sada danas kao mnogo dobro i nema pobačajo ve jeseni u “Hirošimi”, jer sve, gle – baš gruva i biće to lepa zima i rano proleće 2026 ali i jesen 2025 a lepa sa mnogo zdravog zelenila života...

Pečurke samoniklice svuda niču a ja ih uberem i bacam na compost…

Mladi luk takođe lepo pristiže. To što se sada tako očigledno ili očito vidi na smaoj površini predivan je tepih probuđenog života a pre dva meseca nisam porazno mogla ni da zamislim ovu krasotu, jer imaginacija mi je nekako slaba strana – ne umem izvan jave da se domaštavam…

Grašak je takođe dobar te sve nekako ide samo svojim najboljim prirodnim tokom ali je još rano išta reći (jer uvek može da se nešto peko moga truda očekivanja prepreči!) a da li će i koliko sve biti plodova rodova kad dođe ono vreme da se grašak 2026 obere ili požnje...

Kupus u spoljašnjem vrtu lepo prkosi lepo se glaviči povija lepo savija lepo stasava i to je neka lepa zaliha svežih salata i zalogaj svog neprskanog kupusa...

I dalje berem svoje maline polovinom novembra te zaista neverovatno ali slađe i lepše nego one od letos...

Neven i kadifice prekrasni su usred ove neke jeseni koja dođe a da se nije ni trepnulo u kojo je prepuno neke kiše i vlage - ničega...

Koke dobro nose jaja (patak i patka lepo žive u KOKO ŠINJCU iako patku samo ponekad malo strada mali repić, ali i to se zaustavilo) ništa lošije ali ništa ni bolje nego u prethodna dobra 2 meseca septembar i oktobar, a svaki taj mesec bio je preko 160 komada snetih jaja, te tako očekujemo i ovog meseca ako se ne dese veća čuda, mada znam – neće...

Jedino im je veliko blato a nama malo više smrdi kada kiše raskvase dvorište KOKO ŠINJCA te za koji dan to treba rešiti taj jedan naš mali propust te sve lepo upristojiti, kamenom i betonom, osim jednog čoška koji ostaje u zoni lešnika. I još jedan veliki napor snaga da se sve skocka kako inače i treba…

Itd…

Коментари

Популарни постови са овог блога

TEČNO ORGANSKO GNOJIVO OD KOPRIVE 2024…

Promenila sam taktiku pravljenja tečnog đubriva od žare, ali samo po vremenskom pitanju meseca u kome ga dakle pravim, spravljam, a nikako po pitanju načina na koji ga tako brzo napravim bez ikave mere… Koristim od prošle godine 2023 kraj leta ili početak lepe tople jeseni, tačnije povoljno vreme kada nabasam na dobar izvor koprive, pune semenki, da napravim tečno gnojivo, da brzo prevri, a ako ima više toplote završiće se sve mnogo pre, kao ove 2024, da sazri, da prestane penušanje, da se smiri, a nakon svega da naspem u balone, da prezimi u “Hirošimi”, da upije iz zemlje sve korisne podzemne energije, koje su najjače tokom zime, posebno u januaru negde, i tako ulazim spremna sa tečnim đubrivom u novu setvenu sedmu sezonu 2025, jer kad krene setva i rasađivanje, žara ponekad još ne krene u prirodi ili krene slabo, pa nema dovoljno toplote ponekad za nicanje, a onda pristignu te količine “kasno”, itd... Pravim prosto ovo tečno gnojivo: Uzmem veće belo burence, držim ga ...

IZ MOJE BAŠTOVANSKE ARHIVE – DAN 23 MART 2024 SETVENE GODINE ŠESTE…

Jedan neverovatno divan, a osunčan i vrlo kreativan rad, obojen u mastilo plavu boju, koja je na suncu i na fotografiji ispala neka druga nijansa plave boja. No, plavo je plavo… Plava uljana boja, univerzalna za drvo i metal, jedna konzerva od 750 ml, košta 470 dinara, a za 70 dinara skuplja od crvene boje, istih karakteritsika. I za sve moje današnje plave ili blue detalje otišla je jedna cela konzerva boje… Još sam imala danas novih ideja, a šta se moglo danas još obojiti u nešto drugo. Ako se odlučim, za još jednu novu boju biće to neka treća boja, a imam ideju da ofarbam drvo ili drvene stranice na najvećem setvenom boksu, najvećem bundevištu, gde će rasti moje bundeve, u boju bundeva, u narandžastu boju, ali moje ideje nailaze brzo na neku silu “otpora” počesto, jer biće da su preskupe, itd... Prvo sam u plavo ofarbala dve najnovije postavljene gume, od kojih je brzo ispala prelepa žardinjera, a kako za sada nameravam, tu ću da zasadim ipak cveće, mada ja brzo...

TREĆEG DANA DECEMBRA 2024…

Oko 10 sati jutros u “Hirošimi” izmereno 10,5 stepeni u plusu, a tamo sam našišala makazama, onaj sav preostali celer lišćar te time nahranila svoje koke nosilje, koje su nam danas dakle podarile ono jedno dragoceno jaje, koje sam ja pronašla, te imala tu najveću čast da ga svečano pokupim sa gnezda i da im kažem - HVALA... Popodne u dvorište došla su dva mala mačeta, jedno je sivkasto i tigrasto, verovatno plašljivo, kad je pobeglo, a drugo malo crno belo, preslatko, radoznalo, hrabro bilo je zainteresovano da se sprijatelji sa kokama nosiljama, te se odmah došunjalo hitro do žice, a koke su se uplašile od tako malog mečenceta, a ono je pokušavalo zatim da se provuče majušnom glavom kroz one žičane kockice… Čitav dana odmaram, kuvam ručak, malo da odmenim majku, jer je ona kuvala ovih dana, te malo da odmorim mozak od knjige, od filozofije, te kuvam ćureća ćufteta sa makaronama, a posle ručak uspevam slatko da zaspim, u svojoj tišini, sat vremena sam bogme sebi pr...

PRIČA O PUŽU GOLAĆU…

Ovo je takođe priča Desanke Maksimović koja se zove ”Kako su pužu ukrali kuću”, a ta priča kaže dalje ovako: Živela jednom dva puža jedan pored drugoga i svaki je imao svoju kućicu na leđima. Bili su lenji i pasivni, mirni i neprimetni. Radije su uzeli ulogu posmatrača u životu. Dobro su čuvali svoje kuće i svuda su ih vukli sa sobom. Bili su jako obazrivi. Na njij je stalno motrila jedna mala Zeba i mnogo im se rugala na toj svoj obazrivosti i predloži im jednog dana da ponesu sa sobom i ono svoje dvorištance jer i njega može neko da im ukrade. Oni su ovo trpeli i nisu pridavali mnogo pažnje Zebi. Noseći svoju kuću stalno na leđima imali su priliku i zgodu da zastanu gde god požele, te da u svojoj kući se odmore ili prespavaju. Ali jednoga dana jedan od ova dva puža sa kućicom se pokoleba i požele da krene po prvi put u šetnju bez svoje kućice, rešen da odbaci sav svoj teret i pođe oslobođen, rasterećen dalje. I dobro je pre odlaska zatvorio svoju malu kući...

KAKO GOVORE TRAVE…

Ovo je priča Desanke Maksimović, pod nazivom “Trave govore bakinim glasom”, u kojo je glavni junak ili ličnost o kojoj nam pripoveda veliki proučavalac biljaka i naučnik Josif Paničić, a ta priča kaže dalje ovako: Još kao mali dečak Josif Pančić voleo je da izučava travke, da posmatra prašnike unutar cveća, da izbroji koliko koja biljka ima listića, da začeprka te neku od biljaka iskopa sa čitavim busenom, a onda bi dolazio svojoj baki koju bi propitivao kako se koja biljka naziva. A kada bi ga baka poslala da je nešto posluša on bi se malo nestašno i znatiželjno “smetnuo” ili zaboravio na dobijeni zadatak te bi zastao tamo negde u polju ili livadu ili vrtu i tamo počinjao da uzabira cveće i istražuje biljke. Sve ga je to baš radovalo i opčinjavalo sve što ima veze sa biljkama, a kasnije i sa botanikom. Izučavo je ljutić, metvicu, aftušu, maslačak, itd. A kada je postao školarac u svom bloku povazdan je crtao biljke i tačno je znao da razlikuje cveće po njihovim boja...

16 JANUAR 2025 - najhladnije jutro za sada…

Dakle nakon 14 dana od kako traju moja januarska merenja, beleženja i posmatranja došlo je do promene i to velike… Jutros u “Hirošimi” trenutna jutarnja T oko 8 sati i 10 minuta iznosila je minus 3,7 stepeni... Hladno, baš hladno… Na polovini januara 2025 beležimo svoje najhladnije jutro, dobro se sve spustilo baš ispod nule... Što se tiče najveće vrednosti dnevne T ona iznosi i dalje onih prijatnih 26 stepeni u plusu... No, ipak došlo je do promene najniže jutarnje T te jutros ona iznosi čak minus 7 stepeni po Celzijusu... I tako oboren je rekord od 2 januara 2025, te od danas posmatramo da li će se dogoditi i još hladnije neko januarsko jutro te da li će naš merač registrovati i nižu temperaturu nego što je to ovaj jutrošnji minus od 7 stepeni ispod nule... Juče oko 10 sati trenutna T iznosila je plus 1,2 stepena. Najviša dnevna iznosila je 26 stepeni u plusu, a najniža onih minus 5,4… Nekoliko posečenih salata načupala sam i odnela kokama nosiljama da ih častim...

25 AVGUST 2025 - REKONSTRUKCIJA BOČNIH STRANA…

Koke su juče snele 6 komada jaja, a danas pak 5 te ukupno u mesecu avgustu a do večeras snele su 41 jaje… Juče sam u “Hirošimi” brala čeri paradajz, a mama je iz spoljašnjeg vrta navadila nešto manjih ali lepih šargarepa za supu a to su prvi preživeli stasali plodovi doduše mali ali ipak ih ima iz naše prolećne setve te nije sve totalna propast... Našla sam u spoljašnjem vrtu juče 2 manje kelerabe ali sam ih poklonila i bacila kokama nosiljama... Danas je končano bio prvi i celodnevni udarnički naš radni vrtlarski dan posvećen dakle velikoj rekonstrukciji unutar “Hirošime”, a tačnije rekonstruišem i menjam malo lični opis samo dvema bočnim stranama a gornjoj i donjoj ili desnoj i levoj polovini, te današnjim ukidanjem onih lepih mojih staza i stazica dobijam nove lepe komade pod kompostom i veću setvenu površinu jer dogodine treba još pametnije mudrije vrtlariti. A to ne bih nikad učinila da nemam svoju novu veliku ambiciju da postavim na sve tri dugačke s...

ZAČINSKI BOKS NAKON GODINU DANA – male sitne metamorfoze…

Zovem ga mali setveni boks ili začinski boks, a nalazi se na ulazu u “Hirošimu” sa donje ili leve strane, a do februara prošle godine 2024 izgledao je sve nekako i mnogo prostije ili posve drugačije, mada Duh ostaje vazda isti strogo hirošimski, samurajski... Nakon samo godinu dana došlo je malih sitnih promena, vrtlarskih metamorfoza, te umesto jednog limuna koji je davao samo trnje i lišće došao je naš predivni lekoviti ruzmarin... Pošto je ovo začinski boks ove jeseni zasejan je peršunom lišćarom, a u nastavku sledi još novo veće proširenje setvene percelice... Došlo je u septembru 2024 do zamene drveta crepom te je i ambijent drugačiji... Sada je tu 2025 i naša mala topla lejica u kojoj je zasejan rani kupus ditmar... Itd…

U NAŠEM VRTU - 20 NOVEMBAR 2024…

Danas neverovatno toplo, iako je bilo i takvih toplih dana baš uoči Aranđelovdana, čak i još toplijih godina, a nekako sve po 3 puta toplije jutros nego nekih prethodnih nam novembarskih dana… Malo posle 14 sati, tačnije u 14 sati i 25 minuta u ”Hirošimi” beše čak 16,7 stepeni, dakle idealno toplo, a vlaga 57%, a zahvaljujući toj današnjoj toploti čitav dan od prve užine, od 10 sati, pa negde do iza ručka, ispred 16 sati bio je divan radan dan, kao u svako naše rano proleće, kad se sve pokreće i kreće, kao u svaki drugi naš radni, a dobro učinkoviti dan, kada se radilo na još nekim detaljima ili sitnicma koje život znače čak i danas... No, postoji jedno nepogrešivo prirodno pravilo, uvek kad je tako napolju toplo, miriše na kišu, i zaista bila je kiša, nakon svega, nakon jednog veličanstvenog završetka svih radova na KOKO ŠINJCU. Jer, kiša ova zemlji suvoj i voćkama u dvorištu baš, baš treba. I danas dok hodam, a napravim najmanje 3200 koraka, imam utisak da hodam po kamenu...

17 APRIL 2025…

Crvena salata u zoni drvare izgleda prekrasno... Danas je dakle dan kada treba da ispraznim svoje mini male rasadnike te da rasadim svo cveće koje sam iz svojih sakupljenih semenki uspešno odgajila čak i ove sezone sedme, u mnogo čemu jako preteške… I prvo se latim cveća nevena, one jedne uspele parcele u kojoj sam dobila svoje prekrasne sadnice… Prvo neven zasadim u “Hirošimi” između paradajza koji sam sadila sinoć, tj. juče... Kako izgledaju one biljke od juče još je teško išta reći, jer ne može ništa preko noći da se ispravi, niti pomeri, niti promeni, niti se čuda dešavaju preko noći na brzinu, ali biljkama je dato sve što im treba te sada one same uz pomoć sunca i ostalih faktora šta urade… U rasadniku gde je rastao neven ostavim pri vrhu najlona jednu liniju i tu će dakle rasti neven i cvetati i pevati i šaptati, te da ponovo prikupim semenke ionako se ne protežem u sadnji baš u svaki “nedostižni” kutak najlona, a volim kad u “Hirošimi” imam čak i cveća, kao d...

MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

Претражи овај блог