Šta stane u jednu moju vrtlarsku ali i svaku drugu pustoš
dosadu šupljinu prazninu poraz ili tek jedan mali sporadičan a dobro izrežirani
– užas (samo čijom psihom! ili rukom!!)…
Neveselo počinje moj 17 oktobar 2025, jer smo kao
prvo pa muško izgubili jednu mladu koku nosilju koja je eto umrla (a najbolje
sve o njenu glavu, a nikad više našu!) jedna iz onog Konstantinovog jata kupljena
na vašaru 3 juna 2025, te nema više sumnje - to kolo i ta naša kupovina bila je
baš falična talična u skroz nepovoljno neko naše doba…
Ali, ko zna možd je usud sile upravo tako htele da
se u dvorištu pak zapati ubrzo naših savršenih 33 kljuna ukupno…
Toga dana koke neće ni da čuju niti da prihvate u
dvorištu KOKO ŠINJCA patka i dve patke koji su prelepo stasali (njih dvoje
oboje osim patke deformisane!) i već im je vreme da započnu da žive u jatu, jer
su kažu vrlo društveni. No, najviše strada taj slatki patak ta mala gegalica ali
i defektna patka a koke nešto obožavaju da upravo njegov repić prokljucaju dok
ne prokrvari. Zanimljivo, ali onu patku nisu ni jednom dirnuli valjda ne smeju
ili ona sama ima neki energiju da ih uspešno dbija sama po sebi a da ništa ne
učini. Ima predivne boje na krilima lepša je od pauna…
Toga dana su krilo defektne patke okrvarili. I tu
patku smo zaklali i pojeli srećom dobro je nešto svoje uzgojeno i pojesti da ne
bude da nam sve samo crkava te da samo bacamo pare u ništa. A tu defektnu patku
samo zaklali 21 oktobra 2025…
Od 18 oktobra 2025 moj veliki optimizam sva moja divna
div snaga počinje da slabi a energija mi nekako opada gubi se nestaje ili mi je
neko uništava krade iskorišćava ja ne znam šta je kako je zašto je (ali imam 13
godina živog iskustva iza sebe u sučeljavanju sa najvećim užasim ikada!) ali
brzo ću doznati za koji dan još bolje. I tog dana počinjem novu knjigu da čitam
(neko ne voli kad ja čitam!), a izgleda vrlo kobnu knjigu koja će me prilično
preplašiti (možda i neće!) a koja će mi nekako dušu baš iscediti namučiti (kao
egzorcizam! mislim da su jadnici pak ubeđeni da iz mene treba isterivati mnoge
zle duhove!!), pa ipak pretrčala sam sama hrabro i to strašno polje puno mina
puno zlih duhova ali njihovih ne mojih, i evo me opet – živa!!!...
Dana 19 oktobra 2025 jedva sam otišla nešto kasnije nego
kako ja to inače volim te upala u veliku gužvu kao u metež što je moj autizam nekako
ponovo pokrenuo a taj dosadni mali vašar ta gužva iako sam se jako kratko tu
obrelo zadržala a samo koliko da nešto kupim iako sam bila daleko od svake
vrste kupovine živine i ponovo uložim mnog previše...
Kupim 2 ćurke obe za 7000 dinara (stašno skupo!) a popust
moje cenkanje obara svega 500 dinara, i plus nas trgovac slaže da je ćurka već
pronela (u kavezu drži podmeće ćureće jaje) daje nam to jaje, ali evo do 11 novembra 2025 ćurke
još nisu pronele. Eto čemu služi stočni vašar u nas Srba. Onda kupim par morki muško
i žensko i to je 4 hiljade dinara te tako utrošilo se dobrih 11 hiljada dinara,
i samo na jednom mestu bilo živine...
I tako moje jato popelo se nakon vašara na 33 savršena
kljuna. I tako sada imam 2 petla, 25 koka nosilja, 2 morke, 1 patka,1 patku i 2
ćurke. Kupiću dogodine na prvom vašaru ćurkama ćurana…
Mučno nestajanje vode po nekoliko sati dana noću
obavezno i dalje nas cimaju kroz cevi sve urliče arlauče frkti prkti nema
sumnje samo zli uzbunjeni dusi...
Dana 20 oktobra bude se strahovi već poznati spoznati
pre 13 godina a stari drevni jer novi strahovi više ne postoje uvek su tu uvek
su to samo stari strahovi a uvek su to slabi repići reptilići prošlosti. A za strahom
useljava se tuga...
Dana 21 oktobra 2025 zaklana je patka ona krive
kičme i nema tu ništa neobično - ima sve isto iznutra kao i tovno pile tako da
sam olako uredila svoju prvu patku i konačno pojela malo pačetine tog preukusnog
domaćeg mesa bez trunke koncentrata. A bila je teška 1 kg i 300 grama uređena…
Onda su počela da u 2-3 navrata pristižu drva koje
je trebalo pakovati a ja sam se tu načisto “razbolela” pošto drva su me nekako
potresla oborila unapred od svega umorila i jedva sam samo malo nikad manje
nikad poraznije pripomogla...
Ono što čitam dakle strašno je i plaši me (a sve
mogu da pročitam predosetim i nebo i sunce i mesec i vodu i vatru i drvo i
ljude i neljude i naravno knjige) jer postoje jako teške lektire koje ne treba čitati
nikad pre 50 okruglih godina života...
Dana 22 oktobra 2025 patak i patka ponovo su uneti u
KOKO ŠINJAC inače sve su mi čuvarkuće pojeli te ću morati zasaditi sve to ponovo.
A verovatno im je ta lekovita biljka trebala za nešto iznutra, pa ne žalim više
mnogo. I nešto svoje tako su izlečili. Odna su opet vraćene nazad u bunker i
tako je to sve išlo zamršeno povuci potegni dok konačno nisu svi prihvatili njihovo
prisustvo...
Tog 22 oktobra 2025 koke su dale neverovtano mnogo
čak 10 komada snetih jaja...
Već 24 oktobra 2025 počele su strašne kiše po neka mala
svetlica i po koji udarac munje…
Pristižu drva - čujem udaranje sekire i sve me to potresa,
sve što dolazi preglasno samo spolja te se čvrsto krijem danima u sebi
iznutra...
Moje kosti polagano osvaja strah. Jeza. I dobijam
prve bolove. Dobijam neki užas. Jer zaustavljena sam ponovo po ko zna koji put,
a upravo tako da ne živim više da ne mrdam više i pitam se ko mi radi ovoliko o
glavi…
Drva se zbrinjavaju
svojim preteškim toko, ali bez mene a ja sam poražena osakaćena nemoćna te ne
mogu ništa i rvem se sa mnogo čime a obično sa duhovima sa nevidljivim preteškim
stvarima. Ali i dalje uspevam da prepričavam uspevam da čitam iako to nije
onako kako bi trebalo te imam ometanje smetanje. Pesma koja je već ispevana u meni
izvan mene te nema razloga da ponavljam prošle stihove. I pokušaj novi da se
izludim ponovo ali neću njima u inat. Jer znam sa kim tačno ratujem i to mi daje
snage još jače još veće...
Dana 26 oktobra 2025 želim da sebe malo pričuvam poštedim
posebno i od stvari koje volim najviše – od knjige. I tako uvežem 3 neprospavne
noći te uzletim u bog te pita koje dimenzije a treba mi onda čuda da se vratim
nazad na tlo svoje apsolutne nule, da sletim nazad u “Hirošimu”, jer neko
pokušava da mi istanji živce a vervatno misli da su nervi tek tanke žice, pa se
brzo lako kidaju a ne znaju da ja ih u inat ojačavam do kranjih granica i neće više
nikad da puknu...
Onda se pojavljuju maloumnici razni ali doći će i
njima kraj sud strašni, te vrlo ozbiljno počinjem da razmišljam o samoubistvu
ali prvo moram da pobedim svoj kukavičluk i strah jer još nemam tu nužnu samoubilačku
neustrašivost u sebi...
Počeo je prvi novembar 2025, a ja znam svoju najstvarniju
dijagnozu - čist autizam, nešto kao najčistiji
autogol...
Već 2 novembar 2025 (eto gde je meni sve otišao
jedan oktobar!) a ja sam se dakle vratila nazad nekim čudom sam po sebi povratila
nazad u slično te ponovo sam tu čisto najčistije da vidim kada će ponvo da me
udare kao ovaj oktobarski put 2025. Dakle, moj rat se nastavlja i dalje razmišljam
o samoubistvu...
Dana 5 novembra 2025 imam novi peh polomila mi se plomba
na zubu koji je okrpljen pre pola godine te dakle moja dobra taličnosti moja
karma koju nisu oprali nisu očistili uzima danak te dalje moji maleri niu se i
sve neka nepotrebna koštanja, odlivanja para, a treba 3 hiljade dinara da se okrpi
jedan zubić...
Patak Ii patka su odlično prihvaćeni i jato je u svom
savršenom svetom broju 33…
Ima i lepih vesti, lepih zdravstvenih odraza, pomaka,
mnogo dobroga još u meni. I tu su i novi neki mali budući napori za koje se mora
imati snge a imaće se. Iako, pomislim porazno da užasima nema kraja – znam da
ima i imaće posebno kad ja to rešim u inat, pa sve tako presečem namerno. Naviknem
na već viđena ispiranja zdrvaog mozga ali se brzo vratim mojim dobrim stvarima izvorima
mojim korenima mojim biljkama knjigama mojim najkorisnijim napajanjima...
Trpim sve te zajebancije, a pravim se još glupljom
nego što misle da su me napravili, izmanipulisali, “programirali”, izprognozirali,
itd…
Itd…
Коментари
Постави коментар