.jpg)
Raspon od nesmal mesec dana, kakvih dana, strašnih
dana. No, treba poći od nekih izabranih svojih dana…
Dana 18 novembra 2025 pao je prvi sneg, prva večernja
zamska čarolija, mogla je da bude više idilična, ali nije, koja je zadugo
zapamćena iz mnogih pološijih okolnosti, a koje nemaju mnogo veze za radovanjem,
sa vrtlarenjem…
Čitanje knjige, uopšte čitanje knjiga, koje se uvek
zbog nečega naglo prekida, a zbog raznih svakodnevnim iznenadnih teških
situacija…
No, malo po malo, uzmognem još neke unutrašnje snage,
te uspevam da sve što naumim, što zacrtam, što započnem pročitam, a knjigu za
knjigom, misleći labavo kilavo da ću u mesec dana da povećam porazno broj
svojih čitalačkih postignuća u 2025 – pošto dakako neću…
Verovatno da sam i usred sezone vrtlarenja slično bi
bilo, možda i gore, usledila bi sva moja odricanja od knjige, a kad knjige
podredila potčinila apsolutno svemu, obično onom banalnom, nebitnom, a svemu
što moje vreme guta kao aždaja u nepovrat u nepovrat u strašni lični poraz…
I tako jesen jako porazna, čitava godina 2025
porazna prazna, a začudno jako topla i pitoma bujna sada na svom koncu konca, nekako
neobično smirena bez naglih iznenađenja ili čoveka sopstveni osećaj zavara...
Svaki dan po neki šamar po neki udar života ili neki
udar životni kad tako to ide, a tako je to u stvarnom našem svetu dakle. Težine
i slabosti na pretek, te zato jedna knjiga smenjuje knjigu drugu, jer moć knjige
jeste nenadmašna po svemu, u svemu...
I onda se trebalo latiti usisivača te generalno
eliminisati sve grinje i čestice prašine sve te kućne uljeze nakon 2 meseca trpljenja
sitnih malih mrvica ili čestica prašinice...
Plodova u izobilju svaki 2-3 dan, a ima i za svaki
dan, iznese se iz “Hirošime” - rotkvice dve vrste, rukola, zelena mlada salata,
kupus, praziluk, karfiol, plavi patlidžan, itd...
Koke u decembru 2025 obećavaju najviše snetih jaja, ali
da zadržim tu statističku neizvesnost do kraja godine 2025 malo je reći
preteške strašne...
Redovne nestašice vode, čak svakodnevne, radi se
tobož malo parče prslog vodovoda usred zime - a šta su radili 11 meseci
unazad...
Ono što čitam jeste više nego zanimljivo, obožavam
moje knjige moj štit od svega...
Novembar 2025 učinkovit za malo vremena čak dve novo
pročitane knjige…
Zadnja berba plavog patlidžana u “Hirošimi” bila je
26 novembra 2025…
Oko sebe primetim povazdan opšte društveno
srozavanje nepismenost brutalnost bahatost drskost neukost abronisanje - a
životi se takvi sveli na ispisivanje komentara, na koje se malo ko radniji
dadne uloviti, a mahom zluradih neradih neradnih. Tu ne živi ne živi nikakav duh
ili umni fizički rad. Tu žive neki životinjski podli nagončići balončići…
Onda asm 29 novembra otkrila chat gpt i počela da istražujem
polje veštačke inteligencije. Početni zanos trajaće par dana nesmal dve nedelje
samo, i biće to prolazak kroz nekoliko mučnih bolnih sfera. Istog časa pravim još
jedan blog. A svake sezone moram da napravim nešto novo, a ako to nije još
jedan setveni boks onda je to eto - blog…
Od ubranog svog povrća iz “Hirošime” nastaju nova
jela, isprobavam nove gastro pokušaje, a sve u svemu tepsije i šerpe ostaju
prazni. I kuvanje mi postade zamorno tegobno ne pokreće me ništa više. Ogradi
sve. Onemili sve…
Igra pisanja ili pisanje igre sve u svemu proces jako
mučan, napet, bolan, napit, itd. Sve je muka i sve je mučenje, čak i moja nova
mala misao, a nije mućka. Iluzija. Natrčavanje na niz praznoglavaca, punoglavaca,
žaba kreketuša, itd...
A nakon euforije eto stiglo je i novo sveže razočaranje.
Apsurd je strašan, isto kao što je strašno zazvučati paradoksalno, te prva pomisao
da treba odustati, a onda se peokrene sve i proradi stari dobri inat prkos. I
potreba da se svakoj stvaralačkoj tvorevini, pa i onoj idejnoj podari krvotok
život. Bitisanje, smisao…
I tako polovina novembra 2025 protiče u toj
razigranosti pomalo začuđenosti i načitanosti, ali ne u pukoj banalnosti…
I decembar 2025 počinje navodno dobro, jer još dve
knjige pročitam jako brzo (sigurno nije velika književnost!), da bih za njima
ustupila mesta za još jednu veću obimniju knjigu (Nobelovca!), ali prvo dok
savladam jednu otanju manju po kapacitetu knjigu. I ne samo da se zatrpavam knjigama
već i novim silnim pitanjima kojih nikad nisam imala više nego početkom decembra
2025 ili u te dve nedelje samo….
Čak i u decembru 2025 berem maline rumene crvene
sočne slatke čak i u decembru cveće cveta sve pupi sve se rumeni zeleni ali i sve
vene žuti…
Početkom decembra 2025 koke počinju nositi najviše
čak 12 jaja u jednom danu, tog 5 decembra 2025 i bez sumnje sve su pronele s tim
da neke preskoče po jedan dan najmanje. Uspevam jednu količnu viška prodati po 25
dinara iako je na pijaci domaće jaje 30 dinara. U junu smo prvi put imali u jednom
danu 11 komada…
Hrizanteme su prošle svenule. A neven i kadife cvetaju
do prvog mraza samo, pa čak i dalje…
Malo rada u dvorištu kokošinjca - letva iznutra je
izbačena napolje tako da sada imaju koke sa obe strane dvorišta kokošinjca po
letvu za pentranje i skakutanje i sada su naše koke prave vešte gimnastičarke
koje odvažno graciozno hodaju po gredama. Ali, postoji šansa da je ona najviša
bela koka petao, ako bude zvaće se Konstantin, ali čekamo mudro te posmatramo
tu transformaciju, jer ako zakukuriče uskoro zna se šta je. Za sada to je
kupljeno kao koka, ali kako stasava nakostrešeno ratoborno izgleda da će biti
petao. Petko ga juri i izgoni, a on koke ne dira ne tretira tako…
Uzdržavam se da opričam neke knjige koje sam
pročitala, neke stvari koje sam nadživela, malo je reći preživela...
Počinjem još jednu, a četvrtu knjigu u decembru i čitam
je već 6 dana sa 2 dana prekida mojih čitalačkih niti (tu ću knjgu jednom
prepričati), a ponovo iz nekih drugih mutnih okolnosti i trenutno sam na
polovini knjige kaona polovini “Tihog Dona” te tako 15-16 komada pročitanih knjiga
u 2025 godini u jednoj jako teškoj najtežoj godini što je više od podviga. I
vreme svoje volim da “traćim” na knjige ali obično vreme samo svoje već godinu dana
traćim na mnoge banalnije bolnije stvari procedure prognoze itd…
Dana 11 decembra 2025 braon ćurka odvojena u bunker jer
su je koke načele u začelje njenog raskošnog repa i okrvarile i dobar deo
peruški joj iščupale. A onda je danas 13 decembra 2025 ćurka počela da hramlje
– verovatno je negde u tom bežanju od kanibala koka povredila svojutanku nogu
te smo je morali preklati a iznuta je bila puna malih sitnih jajašaca. I nije se
dalo i šteta je mala, a plaćena je preskupo, jer za utehu imamo sveže mlado
meso za domaću supu. Drugu plavu ćurku nisu smele nijednom napasti kao ni one
dve morkice kao ni patku, a patak je odoleo i njegove rane su zarasle. I sada
moje jato broji 32 kljuna. Ponovo neke cifre idu naniže. Imamo blagi pad...
Iako je bio prvi mraz pre 2 dana napolju, u “Hirošimi”
nema promena te najniža T jeste minus 1,3 a to stanje traje od 2 decembra 2025,
te to je najhladnije jutro za sada…
A onda preskačem million stvari koje neću da napišem,
opišem, dočaram, neću ni da ih se setim, a koje čovek mora da preživi pretrpi podnese
iznese…
I eto, raduje se čovek početku zime 2026 za koji dan,
jer samo 3 meseca krasna dele nas od početka Proleća 2026 ili prvih radova u vrtu
a možda i manje, te zato treba se baš nauživati u ova 3 meseca relativnog svog odmora
i dokolice, nerada, pasivnosti, itd...
I eto nisam izgubila ni osećaj mi meru za pisanje po
svom ličnom sluhu i afinitetu…
Itd…
Коментари
Постави коментар