MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

    Dana 30 maja 2026 urađena privremena kapija... Džoni pušten te sad avlijom šeta i sve stazice obilazi... Takva od 1,70 m visine dolazi kapija od metalne konstrukcije... Kad god - ne žurimo jer mi od večeras imamo kapiju od drveta... Jutros sva tri stuba napunjena betonom… Šljiva sajlom povučena ka unutra i sad će kao bonsai godinama da se ispravlja… Suve grane sa druge šljive isečene… Imaćemo još krčenja i sređivanja granja ali to sve može da pričeka… Zaslužili smo konačno vezani mini odmor jer se tako kalendarski nemestila čak 4 crvena slova… Jedino čega fali čega u prirodi još nema jeste jedna dobra mnogo dobra a obilata kiša… Itd...    

    Posadila sam sav celer lišćar (zbog manjka mesta onako kako se još jedino može - gušće) na polovini mesta gde sam prethodno uzgajala drugu setvu ranog kupusa ditmar... Polovinu načupanog ranog kupusa mama je rasadila u spoljašnjem vrtu negde i nekako je pronašla mesta... I šta reći sve – ograđeni smo ograđeni konačno, te dakle sve je povezano i ograđeo i spojeno ušuškano te završeno sa 4 strane po prvi put od kako temelji naše kuće ovde postoje (a zakopani su ravno pre 52 godine) te ostaje nam samo još rad na metalnoj kapiji dužine 4,10 metara a visoke 1,5 metara… I čim smo zategli i povezali žicu sa spoljašnje strane imamo od puta striminu i nanose razne kosinu te treba da se zaštitimo te stavljamo crep (rešenje za sve dileme) a onda iznutra sadim novu živu najživlju liniju a novu setvenu cvetnu zonu od 4 metra dužine a ovoga puta sa mnogo nevena (načupano sve u “Hirošimi”). Uskoro stiži kadifice a sutra mogu na to mesto dodati i po neki suncokret... Ostali su...

    Prvo sam rešila da se bar danas malo više pozabavim sadnjom ili rasađivanjem već odavno prispele naše rasade… Prvo sam zasadila veliku količinu čili papričica u malom setvenom krevetiću a tamo gde je počupana sva majska salata... Ostale saksije čili papričica iznosim napolje da se “Hirošima” rastereti jer sada sve buja raste te nema mesta za činije i neke druge manje saksije... Potom sam rasadila nekoliko struka (ni premalo a ni previše) celera korenjaša a veliku većinu bacila na kompost jer više nemam mesta (a biljaka je bilo za mnogo prostora), a ono što sam već rasadila ranije dobro napreduje, tako da moram da budem zadovoljna s tim što već imamo postavljeno na svom mestu… Potom sam jedan manji deo rasade ranog kupusa zasadila u “Hirošimi” te nigde više nemam mesta (imala bih čak dve dugačke najduže linije da sam počupala jesenji beli luk ali on još mora da sačeka vađenje) a rasada kupusa prerasta a ako ništa dalje ne uspem da smislim nahraniću kupusom koke ...

Dana 26 maja 2026 sva tikvišta lepo napreduju kao i najveće bundevište (a od bundevišta na jesen rada sam da napravim svoj rasadnik ili toplu leju sa manjim lučnim plastičnim cevima i najlonom). I sve obećava da će biti plodova, ali malo šta obećava da ćemo imati jaku obilnu dobru kišu, te kreću suše nasušne kreću već viđeni prizori kubure sa vodom. I trava je žutnula usporila te neće se kositi kao u bujno proleće mnogo. I miriše već na sparno leto čak mesec dana pre zvaničnog kalendara. I počinju nesnosne vrućine a ako se postigne nešto do podne to je uspeh. I tek u suton može da se radi. Po vrućinama treba se izležavati i čitati odmarati. Te počinje i novi tempo… Pošto se betonira za mene tu nema mnogo posla ali ima posla u vrtu koji je malo ”zapušten” te rasađujem svoj bosiljak i kadife iz mini rasadnika te dodajem sve u zoni nove setvene linije pored čili papričica i paradajza, a pored nove žice tamo gde je nekada rasla živica… Zabetoniran je drugi metalni stub na kapiji. Kap...