MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

  Dana 29 marta 2026, jedna koka od tek 9 izolovanih je umrla, nažalost (dve smo već od 10 kupljenih izgubile za ovih 11 dana)… Dana 30 marta 2026 otoplilo je i trebalo je da se danas seje (jer je idelno baš za sve pred još jedan uštap), ali samo 1/3 plana nije ostvarena danas, dakle samo nisam posejala kelerabu u spoljašnjem vrtu jer je previše kaljavo od kiša te to možemo preskočiti (sitnica) a tu setvu odložiti na neko vreme pošto ništa se ovim ogromno ne gubi, jer obično se dobija na kraju nikad više... Primetim raste mi i rasada celera korenjaša… Ali, zato unutar “Hirošime” kao i uvek u svim situacijama i u svim vremenskim prilikama tako jeste moguće maštati pisati čitati disati sejati… I u “Hirošimi” prvo sejem 2 kesice ranog kupusa ditmar… Onda sa gornje desne polovine po bočnoj desnos strani u jednoj slobodnoj zadnjoj liniji zasejem još 3 kesice peršuna lišćara (prva prolećna setva)... Sve ostalo moraće da pričeka, a za koji dan (koliko sutra) znaću više da li...

Juče, dana 28 marta 2026 koke kanibalisti napale su još 6 novih koka i malo ih raskrvarile te ih je majka svih 6 a onda i preostale 3 dakle svih 9 sa farme ili svih 9 po 250 dinara vrednosti premestila iselila u prvi tovni boks naše “Cosa nostre”, a u naš bunker i tamo će živeti dok ne ojačaju dok ne dobiju perje a onda će biti vraćene iz bunkera ponovo u kokošinjac… Tokom noći a dana 29 marta 2026 pošto je inače konačno palo to malo mokrog snegića i zahladnelo vidim u dvorištu šta su uradili iščeprkali tuđi psi ali i nečija tuđa zla ruka. Naime, nađem u malom setvenom boksu koji sam zasejala cvećem odvaljene kočiće i oborena 2 komada crepa, a onda primetime da fali zemlje, vidim ogromna dublja rupa u koju mogu dodati čak 2 kofe najmanje komposta da sve poravnjam i vratim u prvobitno stanje. Dakle, pse majka jeste videla viđala i pre ovoga a ja sam nalazila samo pseće šapice tragove čepanja ali ne i nestanak zemlje. Ali, ako su psi to iskopali onda su morali okolo posvuda po travnj...

    Dana 27 marta 2026, nakon svih horor zapetljancija sa sanacijom naše glavne kanalizacione cevi koju su nam stručnjaci razmrskali još 9 marta 2026 kada su onako divljački mehanizacijom uništavali avliju nam, te postavljali betonske stubove za struju, nasula sam stazicu (materiajl koji sam eto utešno dobila verovatno besplatno a za svu štetu koju smo živeli 18 martovskih dana bez odvoda kanalizacije u u sistem koji se strahovito naplaćuje svakog meseca a kad se desi havarija (malo domaćinstvo treba da se udavi u sopstvenim govnima jer greška je samo u njima a nikad u izvođačima radova!!!) niko neće ni prstom da ti pomogne (čudo poezije te spašava od prelivanja od izlivanja domaćih govana posvuda!!!) jer nisi u nadležnosti nekog tamo komunalnog i kanalizacionog preduzeća) – stazice koja je nekada (oduvek) bila samo sa podlogom prosute piljevine a nakon svih truljenja truljenja postala je brzo crno blato i naspem sve krupnim rečnim kamenčićima (iberom) i sada problem svoga...

    Dana 25 marta 2026 obran je spanać (rukom kidati listić po listić), i spakovano još 1 kg i 200 g spanaća, te više ne brojim koje je ovo naše kolo… Uhvaćen i primećen prvi rascvetali tulipan ili prva lala… Šeboji postaju najlepši i tek će da zavladaju avlijom… Malo sunca, mnogo oblačnosti i samo izgledi na hladnoću i kišu. Ne verujem da će pasti trunka sneg, jer negde kao i uvek ma šta svi ostali pričali ma šta prognozirali, ja najdublje u sebi samoj znam da neće biti ni pahulje snega u mojoj avliji… Još uvek nema da se kupi prve rasade paradajza, a oni koji ga gaje kažu nije izgruvalo brzo kako se inače očikivalo te još nekoliko dana treba pričekati… Srećom ima knjiga, ima pisanja, ima čitanja, ima razmišljanja, ima dokolice, ima dosade, ima monotonije, ima sivila, neke prolećne pustoši takođe, te ovo zahlađenje samo pametan ili mudar će tek neko, samo neko već naviknut na preživljavanje da preživi, pre da sve nadživi… Da se išta radi napolju ne da nema neg...

  Dana 23 marta umrla je jedna koka od 250 dinara (ostalo ih je 9), jer su joj neke koke kanibalčice juče samo malo više načele trticu i završila je za dan, dakle brzo. Neke horor priče se ponavljaju. Ostale dve koke su zaceljene i vraćene u jato te više nema izolacije za njih… Dana 24 marta 2026 po drugi put ošišan je peršun i spakovane su još 3 činije (one od kivija) savijenih lulica peršuna lišćara… Do juče koke su samo u martu snele 218 komada jaja… Krenuo je božur… Ružičnjak jeste pun procvetalih ljubičica... I najzad, probudila se majska trešnja te je uhvaćen i njen prvi behar… I kruške samo što nisu ubeharale… Dokupila sam još 2 kesice ranog kupusa ditmar i utrošila još 100 dinara da posejem još malo rasade kupusa jer sam nakon 24 dana od setve dobila nešto manje izniklog kupsa od već dve zasejane kesice, te moram da ponovim jer trebaju mi velike veće količne da imam što više mladih zelenih liski za kuvanje sarmice ali i za ostavljanje u zamrzivač... U na...

    Uporedim isti dan isti datum prošle 2025 i ove 2026 godine i gle - razlika nebo i zemlja – isti kutak ista saksija ista terasa isto i cveće - sve navodno i nenavodno isto, ali ništa nije isto, a nisam ni ja izgleda (sve se promeni za malih 365 dana, jer ne treba jedna veća dekada više za promenu čoveku)… I prizor više nije isti, a nije ni slika, nije ista ni fotografija, ni odraz, ništa nije isto – ni porast ni vreme ni nevreme, a ni žuđena prolećna toplota. Ali, u poređenju sa prošlom godinom (naglom uranjenom brzom toplom bujnom – godinom trčećih koraka) ovaj mart 2026 je mnogo usporeniji umereniji hladniji zimniji (možda umorniji) bar ovo vreme pod kojim kao pod lupom pišem danas, kao i sa nekoliko dana gledano sve unazad… Dakle, prošle godine 2025 po prvi put zasejane u saksiji su izrasle prekrasne 3 lale (tulipni) a ove godine 2026 ta ista saksija je pustoš te iste lale nisu ni mrdnule a nisnu ni približno po nicanju nalik onome što sam imala od njih prošle godi...