.jpg)
Jedan neverovatno divan, a osunčan i vrlo kreativan rad,
obojen u mastilo plavu boju, koja je na suncu i na fotografiji ispala neka
druga nijansa plave boja. No, plavo je plavo…
Plava uljana boja, univerzalna za drvo i metal, jedna
konzerva od 750 ml, košta 470 dinara, a za 70 dinara skuplja od crvene boje, istih
karakteritsika. I za sve moje današnje plave ili blue detalje otišla je jedna
cela konzerva boje…
Još sam imala danas novih ideja, a šta se moglo danas
još obojiti u nešto drugo. Ako se odlučim, za još jednu novu boju biće to neka
treća boja, a imam ideju da ofarbam drvo ili drvene stranice na najvećem setvenom
boksu, najvećem bundevištu, gde će rasti moje bundeve, u boju bundeva, u narandžastu
boju, ali moje ideje nailaze brzo na neku silu “otpora” počesto, jer biće da su
preskupe, itd...
Prvo sam u plavo ofarbala dve najnovije postavljene gume,
od kojih je brzo ispala prelepa žardinjera, a kako za sada nameravam, tu ću da
zasadim ipak cveće, mada ja brzo menjam svoje namere, a možda i ne, jer počesto
zavisi...
Onda sam ofarbala i one 3 gume u kojima uzgajam ove
godine bundeve hokaido, verujem uspelo, uspešno…
I zatim sam ofarbala u istu plavu boju i mali limeni
setveni boks (naše malo tikvište ispred letnje kuhinjice), onaj u kojem su prošle
godine 2023 onako gruvale tikvice, posebno bele patišonke nalik svemirskim brodićima.
Sada će ova boja definitivno privući još više oprašivače – pčele, bumbare, itd...
Onda sam ofarbala drvene letvice na ulazu u moju “Hirošimu”
nastalu proleća 2019, i sada uz crvenu boju imam čak i plavu. Dan sam počela
farbanjem, u najlepšem i najosunčanijem, i najprijatnijem delu dana…
I onda mi na kraju farbanja ostane taman toliko farbe
da ofarbam još i malu drvenu paletu u kojoj polagano izniče mnogo plavih makova
(danas je zovem plava paletica, a ona je odmah na ulazu u moj plastenik “Hirošimu”
sa leve strane)...
Potom je mama našla kamenje, a danima joj pričam da
hoću da oslobodim metalnih graničnika, okvira, i svih šipki, ono moje malo drvo
sreće ili moje maleno tisovo drvo (koje raste, ali sporo, bar do ove 2024), te
da ga ogradim kamenjem, i oko njega zasadim neko cveće (tak oje nastala kamena
manja kocka još jedna od nekoliko u avliji, tu ukraj astala pod majskom trešnjom,
tu gde nam je omiljena odmarajuća meditativna zen zona)…
I tako, danas napravimo najmanju kamenu kocku u sredini
koje raste naše drvo sreće - tisovo drvo. I zasadim na 4 ugla 3 biljke - 2
čuvarkuće i dve druge čije pelcere povadim iz drugih kamenih cvetnih zona...
Graničnike stavim u zoni 3 mala jorgovana koje uvek
neko zakači (tako će biti sve do jeseni 2024, a onda će samo jedan preživeli jorgovan
naći svoje stalno i trajno mesto u najvećoj kamenoj kocki; to je dan kada smo mama
i ja sadile kane u dvorištu, u našem vrtu, u našoj rajskoj bašti)…
I onda je ostalo da se unutar “Hirošime” na preko 32
stepena u plusu, ali jako prijatna, puna protoka vazduha i upliva vetra kroz
naše saće žice, zaseje na brzinu sve u čašice…
Prvo su zasejane paprike somborke i čili – po jedna
semenčica u svaku čašicu, koje ubacujem pincetom, da posle ne moram da ih
pikujem, jer je bilo malo semenki. Ovu kadicu sa paprikama pokrivaću uveče
najlonom kao i krastavce...
U drugu kadicu zasejane su sve čašice čerijem
paradajzom, jedna kesica, po jedna semenka pincetom, ali pošto ima mnogo semenki
ostatak zasejem u žardinjeru, pa ću to pikovati ako bude uspešno. I tu kadicu i
žardinjeru noću takođe pokrivam najlonom...
Posuda sa krastavcom senzacija, nije uspela i tu samo
dodam danas semenke plavog patlidžana u te iste čašice. I sada ću tu uzgajati plavi
patlidžan. Nađem od krastavca sve semenke suve u čašicama. Bilo je opet mnogo semenki
patlidžana te ostatak zasejem u još jednu žardinjeru. I plavi patlidžan se preko
noći pokriva najlonom...
Znači, uspele su 4 kesice krastavaca od ukupno 5 zasejanih,
što je ipak ogroman ratarski uspeh…
Zasejala sam i jednu kesicu prokelja ili kelja
pupčara u dve gajbice u čašice i to neću pokrivati preko noći, jer verujem kupus
je uvek najjači, te opstaje, a nešto jači i otporniji, nije nežan kao neke
druge osetljivije biljke...
Onda zasejem jedan veći kontenjer sa mojim čili papričicama,
ono moje ostavljeno seme, one moje male crvene papričice ljutačice što se gaje u
saksijama, a stižu na kraju leta ili u ranu jesen. Ostatak semenki zasejem u žadrinjeru,
tako da ću ispitati ove godine konačno šta je bolje i lakše, uspelije - kad posejem
jednu semenku u čašicu ili sve zajedno, pa posle pikiram. Ove prapričice
pokrivam tokom noći…
Onda u 3 gajbice, one spremne od juče čašice zasejem
jednu kesicu salate atrakcija. Salatu ne pokrivam tokom noći…
Unutar “Hirošime” je sada pravi mali rasadnik, te da
vidimo koliko ćemo i u čemu sve biti uspešne ove naše setvene, a šeste sezone i
da li možemo mnogo toga same da proizvedemo ili dogodine treba drugačije i
manje raditi, pokušavati, a više kupovati, itd…
Nova bela lala malo prošarana, šatirana, otvorila
svoje divne latice…
Trešnja je danas najlepša, jer ima još više pčela,
još više zuja, još više otvorenog behara, čistog neba. Ali, za nekoliko dana ova lepota prolazi i nestaje,
jer počeće brzo da se zameću i trebe prvi plodovi, i opet ćemo čekati predugu
godinu dana da prohuji, da protutnji, da prozuji, dok ne ugledamo ove iste, ali
neponovljive, najlepše prizore buđenja ranog proleća...
Malo sam srezala u dnu, tamo iza “Hirošime” živu ogradu,
te nasekla nešto zelenila za kompost...
Jutros sam završila čitanje poezije “Velikog oktobra”
i zato od večeras i od ujutru počinjem neke druge knjige, a za sada još uvek
rado čitam po neku malu kratku priču Roberta Muzila i raznoraznu poeziju. Malo
se odmaram od romana…
Itd…
Коментари
Постави коментар