MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

  Dakle, konačno smo mama i ja započele našu osmu setvenu   a prolećnu sezonu 2026 po najtoplijem danu u tekućoj godini, po najosunčanijm, a videćemo da li će po klijavosti i nicanju ovo biti baš naš dobar setveni dan – nema sumnje na 2-3 dana pred Uštap (mi ne sejemo nikad nedeljom pa sejemo upravo danas na 3 dana) kad baš sve može da se zaseje i ovo je najidealniji trenutak po lunarnom setvenom kalendaru… Sada nema unutra u vrtu pobede “Hirošima” pomoćnih stazica (za njima mnogo žalim), nema prostora, a sve što ima skoro je pod crevima (creva su počela da me “gnjave” da mi “smetaju” ali nešto moram da trpim pošto znam kako će mi leti po najvećoj vrućini i sparini značiti creva i odmoriti nas od nosanja kanti i creva), te jako malo mogu da zasejem u čašice, a u čašice sam danas posejala 3 vrste krastavaca (dugi zeleni, sunčani potok, delikates) ukupno 4 gajbice (u svaku gajbicu ide po 24 velike čašice, a to je ukupno 96 komada)… Krastavce sunčani potok dakle 2 kesice ...

I tako sam čitavu noć smišljala razmišljala šta mogu da prerovim u svom vrtu pebede nazvanom još 2019 “Hirošima”… I dosetila sam se nešto moram svoje lepo žrtvovati, uništiti, a zapravo moram da maknem čitav predivan red od 12 metara dužine   postavljenih polovnih crepova i da uklonim sve te da mi desna gornja polovina bude više preglednija (neću da se plašim pitajući se šta imam tamo iza crepa, iako tamo ničega strašnog nema sjer ve dolazi iz podzemlja)… I dok sam rovila rušila svoju lepotu jednom sazdanu u znoju, dok sam sve uradila sama (čitav dan radim sve sama, neću da mi niko danas asistira, tako se najbolje ostvarim radeći ćuteći misleći) – a ništa nsiam videla ni jednu zmijicu. Ali onaj šokantni susret juče bio je kosmički znak dakle, a dovoljno da mi upropasti moje neke zamisli i da me natera na nove zamisli na nova prekopavanja na nova rušenja na nova ustajanja a ponovo iz pepela... Nema straha dakle mogu da se suočim i sa otrovnicma ali i neotrovnicma na blizinu ...

  Jako divno jako napredno obećavajuće radno jutro, koje strah može da sruši dokusuri za 2-3 sekunde... Završila sam čitanje Mešine “Tvrđave”, te taman počela spremati se za nove male fizičke poteze i danas kada je toplo osunčano ne sluteći da će me upavo potkačiti onaj neki potmuli strah začet u zapisima još juče… To je i dan u kome je nestalo vode, a u vrtu se mora raditi i trpeti crnilo pod noktima crnilo od zemlje od humusa, itd… Najpre dovršavam mali propust (zapravo nije propust već zasejana gornja strana – čekala je čas kada se rastereti od biljaka   a uvek je susret jeseni i proleća u setvi) od prošle jeseni i postavljamo mama i ja još 4 preostala creva za sistem kap po kap sa gornje desne polovine “Hirošime” i upravo tuda gde sam bezbrižno bez sraha rukama čupkala po neku travku i navlačila creva desiće se ubrzo i najbliskiji a šokantni susret sa nečim malim ali jako opasnim jer je to malo dakle nešto veće donelo na svet kao da je eto došlo da me i dalje drži ...

    Dana 20 februara 2026 posađeno je ukupno 6 ruža po 132 dinara, dakle nesmal 800 dinara novih ulaganja u vrt. Zasađena je divlja ruža ili šipak (u spoljašnjem vrtu pored ribizli), zatim 2 crvene čajevke (u ružičnjaku pored staze), jedna bela polijanta (tamo gde je prošlog proleća zasađena repušna pa se tokom leta 2025 osušila) i 2 puzavice (žuta i rumena po malo šatirana ako je verovati slici; zasađene u plavim žardinjerama od guma tamo gde su prošlog sparnog leta 2025 bezuspešno rasle hokaido sitne bundeve)… Dana 25 februara 2026 prva berba ili prva žetva spanaća koga zakidam ručno. U hladnoj vodi samo blago oprano (provučeno kroz vodene uši jer od čega prati svoj nepskani spanać!) i spakovano prvih 8 kesa po 200 g dakle, ukupno 1 kg i 600 g svežeg a ko suza čistog spanaća bez tragova hemije... Jagorčevine bujaju, a visibaba više nema ni u tragu. Jedno cveće smenjuje zamenjuje dugo, kao da je cveće ljudsko raspoloženje, čas je kiselo, a čas sve slatko, dok ostale l...

Dana 14 februara 2026 prve ucvetala primule (jagorčevine), ali i dva kukureka (jedan bez cveta, a drugi sa već formiranim cvetovima) i još 3 prazne kućice puževa - nađem najpre u selu. Po povratku primetime krenule da cvetaju i jagorčevine u našem vrtu - one što sam ih prošle godine našla na obali rečnoj i zasadila. Jednu jagorčevinu donela sam iz sela i zasadila u veliku kamenu elipsu ukraj česme, a   tamo gde je rasla čuvarkuća koju su mi prošle godine pojele patke… Koke su pronele danas je krenulo malo više bolje, te čak 3 sneta jajeta do ručka… Dana 17 februara 2026 pao je sneg, dakle nema čuda, hladnoća je tipična i očekivana za ovo zimsko doba godine, tako da sa setvom neću poraniti čak ni zamišljenog 19 februara, a sve treba još da sačeka na neki topliji orniji osunčaniji dan a u hladnoći zime malo šta niče i raste… Dana 19 februara umrla je još jedna koka (smrtnosti nije bilo čak 10 dana, a to je koka i od pre tih 10 dana slaba i kunjava ali se najduže i najviše opi...

    Biljka koja u mesecu februaru zadivljuje moj svet jeste leska ili lešnik! To je odlična biljka za podršku mnogim divljim životinjama u kasnim zimskim mesecima. Evo sve što treba da znamo o lešniku: To je veliki listopadni žbun ili drvo uspravnog rasta, koje može da se orezuje kako bi formiralo gustiš razgranatih stabljika — što ga čini jednim od najvažnijih žbunova za male sisare. Mali sisari često koriste lesku kao staze za svoje kretanje, kao mesto za gnežđenje i zaklon, a naročito u fragmentisanim staništima poput prigradskih ili poljoprivrednih predela. Podržava čak više od 250 vrsta insekata, uključujući gusenice moljaca i tvrdokrilce. Ovim insektima se hrane svaštojedi mali sisari i insektivorni sisari poput rovčica, pa leska predstavlja posredan izvor hrane tokom proleća i leta. Raste u svakom vlažnom, ali dobro dreniranom zemljištu, na suncu ili u delimičnoj senci. Idealna je za sredinu sunčane leje, može da se sadi u velikim posudama, a daje i odlične pritke...

Juče, 7 februara 2026 negde predveče umrla je jedna slabunjava koka (nažalost bela leghorn naše prvo jato kljunova od oktobra 2024), a iz istog jata kunja nam još jedna pirgava amrok koka te mama očekuje i njeno skapavanje… Sada je naše jato spalo na 18 koka nosilja, ili na ukupno 24 grla (gubitak je u poređenju sa prethodna dva dana ipak duplo manji i na pomolu je prestanak neočekivanog udara – ništa večito ne traje posebno ne pomor)... Dana 8 februara 2026 nakon povratka iz šetnje rečnom obalom gde jako dražesno cvrkuću probuđene ptice, na stazici koja razdvaja “Hirošimu” i spoljašnji vrt zatekne me sukob dve mačke ili dva mačora ili mačke i mačora ne znam im polove uopštene su za mene mačke (pomislila sam pogrešno da je reč o udvaranju). Tačnije jedna šarena izvukla je pobedu, a jedna druga sa finom ogrlicom ona koja se neguje bolje. Sukobile su se preko zategnute žice, a onda je siva manja slabija odustala svativši da je pobeđena i povređena otrčala peko vrta, a šarena se sam...

  Najniža jutarnja T u “Hirošimi” desila se 9 januara 2026 i iznosila je minus 9 stepeni po C, te za sada do prvog februara tekuće 2026 godine nije bilo izmene tog rekorda… Dakle ova zima 2026 jeste hladnija (možda i banalnija!), a jeste i malo više žešća nego ona od lani kada je u 2025 najniža upamćena jutarnja T u “Hirošimi” otvorenoj iznosila minus 8,2. I ne znam da li će biti još hladnije ove zime 2026, a nešto verujem čak osećam da neće (pasus koji sam propustila da ispišem na koncu januara 2026 – ali samo u pisanju nikad nije kasno nešto kazati, kao ni u prisećanju svom)… Kaže se pak sledeće: “Svako raskravljivanje (otapanje) šapuće: dolazi Proleće”… Drugog februarskog dana 2026 kupljeno je ukupno 33 kesice semena, a svaka po 45 dinara i tako prvih 1485 dinara je već uloženo u našu osmu vrtlarsku sezonu 2026 – pripremao se za prvu setvu od 19 februara 2026 kada treba započeti sa ranim kupusom ditmar – sa pripremom svoje rasade, sasetvom salate, itd… Trećeg februarsk...