Dana 14 februara 2026 prve ucvetala primule
(jagorčevine), ali i dva kukureka (jedan bez cveta, a drugi sa već formiranim
cvetovima) i još 3 prazne kućice puževa - nađem najpre u selu. Po povratku
primetime krenule da cvetaju i jagorčevine u našem vrtu - one što sam ih prošle
godine našla na obali rečnoj i zasadila. Jednu jagorčevinu donela sam iz sela i
zasadila u veliku kamenu elipsu ukraj česme, a
tamo gde je rasla čuvarkuća koju su mi prošle godine pojele patke…
Koke su pronele danas je krenulo malo više bolje, te
čak 3 sneta jajeta do ručka…
Dana 17 februara 2026 pao je sneg, dakle nema čuda,
hladnoća je tipična i očekivana za ovo zimsko doba godine, tako da sa setvom
neću poraniti čak ni zamišljenog 19 februara, a sve treba još da sačeka na neki
topliji orniji osunčaniji dan a u hladnoći zime malo šta niče i raste…
Dana 19 februara umrla je još jedna koka (smrtnosti nije
bilo čak 10 dana, a to je koka i od pre tih 10 dana slaba i kunjava ali se najduže
i najviše opirala smrti). Sada imamo samo 16 koka nosilja a u jatu 22 kljuna. Koke
su počele da nose po 4 ili 5 komada na dan (mama više ne kupuje jaja u prodavnici),
ali to je samo za naše male potrebe - više nemamo jaja za prodaju i tako nemam
ni svoju zaradu, a taman mi je sve kreunlo carski…
Ko se seća (a moji zapisi iz “Hirošime” najbolje se sećaju
baš svega) – 22 septembra 2025 sam posejala između ostalog i 2 kesice peršuna
lišćara, koji je od tada, pa sve do danas do 19 februara 2026 (dakle za samo 5 meseci!!!)
lepo iznikao, porastao, stasao, bujao, čak bio i smrznut, i podneo dokazano najhladniju godinu od minus 9
u otvorenoj “Hirošimi” i gle - doneo mi prvu obilatu žetvu ili prvo šišanje mladog
peršuna lišćara od koga sam spakovala 4 prepune činije sveže smotanih uvijenih
začinskih lulica...
Ošišan peršun samo zalijem i ponovo čekam – a on
nastavlja da raste, gruva, buja, i tako ošišam po više kola…
Uskoro ću imati prvu žetvu spanaća, ali i blitve, i to
sam sejala jako povoljnog 22 septembra 2025, dakle istog dana kada i peršun
lišćar...
Odustala sam od setve (mladina je naklonjena samo za
salatu i kupus, dakle za lišće, a ja čekam da mogu sejati sve zajedno) i danas
uopšte nisam htela da započnem setvu (nije još trenutak) odlažem još za 11dana
te ću na 3 dana pred martovski uštap dakle tek 28 februara da sve planirano
započnem, te zasejem i otpočnem osmu vrtlarsku sezonu (mesec dana kasnije u poređenju
sa prošlom preuranjenom godinom, a ova izgleda 2026 ide svojim normalnim
neuranjenim tokom). Uopšte neću da žurim, hoću da uživam u svojoj “dokolici”, a
iza ove februarske hladnoće doći će sve upravo ono što mi za setvu treba malo
vedrije svetlije a i toplije vreme (mesec dana do počekta proleća). Imam nikad
veće strpljenje, lenja sam, a setva nikad neće odocniti a kad grune grane toplota
ja ću i prestići sebe čak i da sam recimo sejala preuranjeno u žurbi u nestrpljenju
u hladnoći kao što nisam a i neću…
.jpg)
.jpg)
Juče 18 februara 2026 završena je kupovina svih kesica
(ukupno 53 kesice), kupila sam sve osim lukova i krompira za setvu i to što je kupljeno
juče još 15 kesica, dakle jesu kesice: majčina dušica, bele rotkvice ledena
sveća, zelene tikvice cukini, bečka bela keleraba, kukuruz šećerac (konačno
nalazim manju kesicu), boranija žuta pritkara i boranija zelena čučavica,
tikvice beogradske, kupus 3 sorte (melez, ditmar i futoški), a od toga ditmar je
ranija, a ostale dve su poznije sorte i krastavac sunčani potok. Ali, 8 kesica plaćeno
je po 50, a sve ostale po 45 dinara i ukupno me sve iznelo juče 1173 dinara, a
boranije su po 229 dinara svaka kutija od po 100 g. Samo u februaru na kesice je
utrošeno 2656 dinara, ali prošle jeseni sam
uložila oko 600 dinara i tako do sada sam ukupno u setvu ugradila oko 3300
dinara. A za ostalo još nekupljeno (4 kg luka i 10 kg semenskog krompira) mi treba
još oko 2-3 hiljade i to je sve trošak bez struka kupljene rasade koja je
najskuplja stavka...
No, skupila sam dosta svojih semenki i semena od lanjske
godine, pa ću probati da podignem neke bljke a koliko uspelo videćemo...
Batat neću sejati ove godine jednom sam probala u i
videla da mi uspeva, ali moram svke godien da naprvai mnovu priču, novi look, a
malo treba više paziti na sebe i ne trošiti previše snage tamo gde više ne
moram, jer i najobičnije pakovanje peršuna umori, zgrči, itd...
A neko je umoran, baš umoran iako još ništa nije
počelo…
Rukole iz jesenje setve više nema a zadnje ostake počupala
sam i time nahranila koke nosilje koje su danas dobile i jednu punu vanglu
peršuna lišćara…
Itd…
Коментари
Постави коментар