Biljka koja u mesecu februaru zadivljuje moj svet jeste
leska ili lešnik! To je odlična biljka za podršku mnogim divljim životinjama u
kasnim zimskim mesecima. Evo sve što treba da znamo o lešniku:
To je veliki listopadni žbun ili drvo uspravnog
rasta, koje može da se orezuje kako bi formiralo gustiš razgranatih stabljika —
što ga čini jednim od najvažnijih žbunova za male sisare. Mali sisari često
koriste lesku kao staze za svoje kretanje, kao mesto za gnežđenje i zaklon, a naročito
u fragmentisanim staništima poput prigradskih ili poljoprivrednih predela.
Podržava čak više od 250 vrsta insekata, uključujući gusenice moljaca i tvrdokrilce.
Ovim insektima se hrane svaštojedi mali sisari i insektivorni sisari poput
rovčica, pa leska predstavlja posredan izvor hrane tokom proleća i leta. Raste
u svakom vlažnom, ali dobro dreniranom zemljištu, na suncu ili u delimičnoj
senci. Idealna je za sredinu sunčane leje, može da se sadi u velikim posudama,
a daje i odlične pritke za povrtnjake.
Da — to što vidimo sada kao žute viseće minđuše u
februaru jesu muške cvasti leske, rese (mace). One su zapravo način na koji se
leska oprašuje vetrom, ali ne i insektima. Kod leske postoji zanimljiva stvar: muške
rese se formiraju još u jesen, ali tada miruju, pa tek krajem zime
(januar–mart) počinju da se izdužuju i oslobađaju žuti polen, a ženski cvetovi
su mali i jedva vidljivi — izgledaju kao sitni pupoljci iz kojih vire crvene
„dlačice”. Dakle, ne resa dva puta godišnje lešnik kako smo pogrešno pričali
verovali — jer verovatno mi samo vidiš “dve” faze istih resa: prve kratke i
zatvorene u jesen ili ranoj zimi, a druge duge i žute kad počnu da otpuštaju
polen, kao sada na početku februara 2026. Lešnik je jedna od najranijih biljaka
koja cveta kod nas, često dok još nema lišća, jer je oprašivanje vetrom tada
lakše.
Ako pogledamo pažljivo po granama, možda ćemo videti
i te male crvene ženske cvetove — oni su mnogo ređi i diskretniji od resa. Lešnik
nastaje iz tog sićušnog ženskog cveta.
Leska prirodno raste kao višestablašni žbun ako se
ne orezuje. U vrtovima često izgleda baš tako: nekoliko visokih stabala iz iste
osnove. Orezivanje nije obavezno. Radi se uglavnom da bi se: podmladio žbun, dobilo
više svetla u sredini biljke, podstakao rast mladih izdanaka (na njima ima više
ploda). Ako je ne diramo, leska će i dalje: normalno resati, donositi lešnike, praviti
zaklon za ptice i male životinje. Jedino što se često dešava jeste da vremenom
sredina žbuna postane pregusta, a plodovi se pomere više ka vrhu.
Naše leske su stare oko 25 godin, nekada su do
nedavno rađale baš mnogo dobro, a u zadnjih par pretoplih sušnih naopakih
godina nikad slabije.
Leska zna da bude vrlo izdašna biljka kad joj mesto
odgovara. Ako su leske stare 20–25 godina i spolja izgledaju zdravo, a lešnici
ostaju prazni i suvi, najčešći uzroci su ovi:
1. Suša leti (vrlo verovatn). Jezgro lešnika se
formira tokom leta (jul–avgust). Ako tada nema dovoljno vlage, plod ostane
prazan ili se osuši. Leska voli vlagu u zemljištu baš u tom periodu. Šta može pomoći:
jedno dublje zalivanje nedeljno tokom velikih vrućina, sloj malča (lišće,
trava, slama) oko korena, da zemlja ne bude potpuno gola ispod žbuna.
2. Slabije oprašivanje u nekim godinama. Ako je
tokom resanja: bilo mnogo kiše ili naglo otoplilo pa zahladnelo polen može da
strada. Tada se formiraju plodovi bez jezgra. Tri odrasle leske obično su
dovoljne za oprašivanje, tako da ovo verovatno nije glavni problem.
3. Stariji žbunovi bez podmlađivanja. Posle
dvadesetak godina leska često počne da daje više ljuski nego punih plodova, jer
ima mnogo starog drveta. Ne mora se radikalno orezivati — dovoljno je da se
svake godine uklone 1–2 najstarija stabla iz osnove, da se ostave mladi izdanci
da ih zamene. To je prirodan način obnavljanja leske.
Mlade samonikle leske mogu da zamene stare biljke
kroz vreme. Po opisu (toplo, sušno leto + prazni plodovi) suša mi deluje kao
glavni razlog. Pitanja su mnoga: da li plodovi ostanu mali ili normalne
veličine ali prazni, da li lešnici počnu da opadaju ranije nego obično, da li
su žbunovi na suncu ili u polusenci.
Leska je vrlo izdržljiva biljka, ali punjenje jezgra
je osetljivo baš na letnju vlagu. Leska je jedna od onih biljaka koje ponekad
jednostavno “preskoče” godinu, čak i kada je sve urađeno kako treba. To se
dešava i zbog vremenskih oscilacija koje ne možemo da kontrolišemo. Ako rađaju
dobro većinu godina, to je zapravo znak da su biljke zdrave.
Dana 11 februara 2026 šetajući obalom reke dohavtim neke
oniske grane te stamen potresati rese leske i primetim – gle, nema više polena…
Коментари
Постави коментар