20-25 FEBRUAR 2026…

Dana 20 februara 2026 posađeno je ukupno 6 ruža po 132 dinara, dakle nesmal 800 dinara novih ulaganja u vrt. Zasađena je divlja ruža ili šipak (u spoljašnjem vrtu pored ribizli), zatim 2 crvene čajevke (u ružičnjaku pored staze), jedna bela polijanta (tamo gde je prošlog proleća zasađena repušna pa se tokom leta 2025 osušila) i 2 puzavice (žuta i rumena po malo šatirana ako je verovati slici; zasađene u plavim žardinjerama od guma tamo gde su prošlog sparnog leta 2025 bezuspešno rasle hokaido sitne bundeve)…

Dana 25 februara 2026 prva berba ili prva žetva spanaća koga zakidam ručno. U hladnoj vodi samo blago oprano (provučeno kroz vodene uši jer od čega prati svoj nepskani spanać!) i spakovano prvih 8 kesa po 200 g dakle, ukupno 1 kg i 600 g svežeg a ko suza čistog spanaća bez tragova hemije...

Jagorčevine bujaju, a visibaba više nema ni u tragu. Jedno cveće smenjuje zamenjuje dugo, kao da je cveće ljudsko raspoloženje, čas je kiselo, a čas sve slatko, dok ostale lukovice sve više i više bude se ali na njihove prve cvetove na lepotu čekaće se još koji dan više…

Mart je na pragu dakle biće mnogo fizičkih uobičajenih atktivnosti i pokreta, rada, krečenja, čega sve ne, itd. Hibernacijo moja lenjosti moja košnice nedostajaćeš mi, posebno kad posustanem od umora, misleći na sve one ostavljene knjige, itd…

Videla sam pčelu mada me je uhvatila u ne baš mom veselom trenu (ali kad se kanta konačno nađe u rukama i plevi i čupka, itd. - nema se vremena ni volje da beležim sve susret i čarolije iz vrta), ali sam uhvatila jednog pauk stražara na spanaću – susret sa svoja dva najjača saveznika u vrtu pobede “Hirošimi”. Svako je na visini svojih zadataka, ali ja nisam...

Glavobolje tek počinju…

Biljke su zalivene plastično burence (počinje da smeta) te izneto izvan “Hirošime”, jer bliži se veliki početak osme setvene sezone 2026, usubotu, zadnjeg februarskog dana, za 3 dana…

U “Hirošimi” danas je skoro dostiglo 24 stepena u plusu, te latila sam se radničkih rukavica, velike kofe ili kante, kalemarskih makaza i čupkala sam travke, te čistila malo, sekla, sređivala, uvezivala, orezivala. Zavezala sam šeboj u vrtu slično grašku uz male drvene prutiće neke klonule grane malo da ih uspravim da ih pogordim jer tako klonule može nešto da ih čepa pogazi. Onda sam podrezala malo jednu ružu puzavicu u zoni drvare. Oslobodio se prostor za još neko novo cveće, mada napeto je sve kad ja pomenem da mi treba cveće, imam zamisao da ružama oplemenim i onu žardinjeru na ulazu u kokošinjac...

Sve pupi, a nije čudo, nije priroda u svom bunilu nikad (mada ljudi jesu), i kalendarski proleće je skoro tu, relativno blizu za 4 nedelje, a crna ribizla bogme pustila dobre listiće – te dakle sve nezaustavljivo pupi, sve pupi iako još sve do aprila može da nas po ušima po prstima sve klepi mraz, student, ali navikli smo, jer nešto će i ostati, pupi svo voće čak i uranjena nestrpljiva majska trešnja i evo još samo malo ma koliko to bilo još dana nedelja - biće i lova na prvi behar...

Počelo lepo vreme, te počeli prvi radovi, počelo neko naivno otopljenje, ali čekamo, bar ja, udare mrazeva, udare pakosti, takođe, lično iskustvo je baš čudna stvar. Malo manje vrtlarsko zagrevanje. Sada za knjigu malo manje malo tanje vremena (mada ja iskopam svoje vreme za sve što poželim posebno za knjige taman noć pretvorila u dan), a knjige obilne slojevite neke teške te treba da prođe nekolio dana da se završi sve početo, a kad ću umorna sve da prepričam ne znam – pošto kad počnem nosati kantu otupim, malo se “razbesnim”, ali još brže utešim. Ali, uleti po neki fil, za 2 nepuna mesca samo januar i februar potrošila sam na 30 filmova i to kakvih, ali knjiga je prioritet, filmom se častim kad okončam neku knjigu to mi je nagrada, ili melem za umore…

I počinje novi vrtlarski ritam, kako se duži budi dan tako se duži budi i fizički rad, a kako da se zavuče čovek u košnicu kad je napolju poj ptica sunce biljke koje traže malo pažnje, itd...

Prva kafa ispijena već ispod majske trešnje pod kojom se odmah rodile mnoge ideje, ali moraće da čekaju neko naredno srećnije proleće (ali ne košta me da prčam u prazno iako pričanje nije nikad prazno već razno), a možda i ne moram da ostvarim to ništa više, jer samo smišljam sebi veći umor, veći teret, ili kako ću da jednom udaram male plastične lukove u najvećem tikvištu, te od njega napravim topu leju ili mini plasteničić za rasadu, itd. Ali, to nije ništa revolucionrano. Teret bi trebalo umanjiti a ne povećavati sa godinama starosti…

Vrtlarska uvertira, slomljen, umoran, uništen, promašen čovek, itd…

Itd…

Коментари

Популарни постови са овог блога

TEČNO ORGANSKO GNOJIVO OD KOPRIVE 2024…

Promenila sam taktiku pravljenja tečnog đubriva od žare, ali samo po vremenskom pitanju meseca u kome ga dakle pravim, spravljam, a nikako po pitanju načina na koji ga tako brzo napravim bez ikave mere… Koristim od prošle godine 2023 kraj leta ili početak lepe tople jeseni, tačnije povoljno vreme kada nabasam na dobar izvor koprive, pune semenki, da napravim tečno gnojivo, da brzo prevri, a ako ima više toplote završiće se sve mnogo pre, kao ove 2024, da sazri, da prestane penušanje, da se smiri, a nakon svega da naspem u balone, da prezimi u “Hirošimi”, da upije iz zemlje sve korisne podzemne energije, koje su najjače tokom zime, posebno u januaru negde, i tako ulazim spremna sa tečnim đubrivom u novu setvenu sedmu sezonu 2025, jer kad krene setva i rasađivanje, žara ponekad još ne krene u prirodi ili krene slabo, pa nema dovoljno toplote ponekad za nicanje, a onda pristignu te količine “kasno”, itd... Pravim prosto ovo tečno gnojivo: Uzmem veće belo burence, držim ga ...

IZ MOJE BAŠTOVANSKE ARHIVE – DAN 23 MART 2024 SETVENE GODINE ŠESTE…

Jedan neverovatno divan, a osunčan i vrlo kreativan rad, obojen u mastilo plavu boju, koja je na suncu i na fotografiji ispala neka druga nijansa plave boja. No, plavo je plavo… Plava uljana boja, univerzalna za drvo i metal, jedna konzerva od 750 ml, košta 470 dinara, a za 70 dinara skuplja od crvene boje, istih karakteritsika. I za sve moje današnje plave ili blue detalje otišla je jedna cela konzerva boje… Još sam imala danas novih ideja, a šta se moglo danas još obojiti u nešto drugo. Ako se odlučim, za još jednu novu boju biće to neka treća boja, a imam ideju da ofarbam drvo ili drvene stranice na najvećem setvenom boksu, najvećem bundevištu, gde će rasti moje bundeve, u boju bundeva, u narandžastu boju, ali moje ideje nailaze brzo na neku silu “otpora” počesto, jer biće da su preskupe, itd... Prvo sam u plavo ofarbala dve najnovije postavljene gume, od kojih je brzo ispala prelepa žardinjera, a kako za sada nameravam, tu ću da zasadim ipak cveće, mada ja brzo...

PRIČA O PUŽU GOLAĆU…

Ovo je takođe priča Desanke Maksimović koja se zove ”Kako su pužu ukrali kuću”, a ta priča kaže dalje ovako: Živela jednom dva puža jedan pored drugoga i svaki je imao svoju kućicu na leđima. Bili su lenji i pasivni, mirni i neprimetni. Radije su uzeli ulogu posmatrača u životu. Dobro su čuvali svoje kuće i svuda su ih vukli sa sobom. Bili su jako obazrivi. Na njij je stalno motrila jedna mala Zeba i mnogo im se rugala na toj svoj obazrivosti i predloži im jednog dana da ponesu sa sobom i ono svoje dvorištance jer i njega može neko da im ukrade. Oni su ovo trpeli i nisu pridavali mnogo pažnje Zebi. Noseći svoju kuću stalno na leđima imali su priliku i zgodu da zastanu gde god požele, te da u svojoj kući se odmore ili prespavaju. Ali jednoga dana jedan od ova dva puža sa kućicom se pokoleba i požele da krene po prvi put u šetnju bez svoje kućice, rešen da odbaci sav svoj teret i pođe oslobođen, rasterećen dalje. I dobro je pre odlaska zatvorio svoju malu kući...

18 NOVEMBAR – 13 DECEMBAR 2025…

Raspon od nesmal mesec dana, kakvih dana, strašnih dana. No, treba poći od nekih izabranih svojih dana… Dana 18 novembra 2025 pao je prvi sneg, prva večernja zamska čarolija, mogla je da bude više idilična, ali nije, koja je zadugo zapamćena iz mnogih pološijih okolnosti, a koje nemaju mnogo veze za radovanjem, sa vrtlarenjem… Čitanje knjige, uopšte čitanje knjiga, koje se uvek zbog nečega naglo prekida, a zbog raznih svakodnevnim iznenadnih teških situacija… No, malo po malo, uzmognem još neke unutrašnje snage, te uspevam da sve što naumim, što zacrtam, što započnem pročitam, a knjigu za knjigom, misleći labavo kilavo da ću u mesec dana da povećam porazno broj svojih čitalačkih postignuća u 2025 – pošto dakako neću… Verovatno da sam i usred sezone vrtlarenja slično bi bilo, možda i gore, usledila bi sva moja odricanja od knjige, a kad knjige podredila potčinila apsolutno svemu, obično onom banalnom, nebitnom, a svemu što moje vreme guta kao aždaja u nepovrat u nepovrat u str...

TREĆEG DANA DECEMBRA 2024…

Oko 10 sati jutros u “Hirošimi” izmereno 10,5 stepeni u plusu, a tamo sam našišala makazama, onaj sav preostali celer lišćar te time nahranila svoje koke nosilje, koje su nam danas dakle podarile ono jedno dragoceno jaje, koje sam ja pronašla, te imala tu najveću čast da ga svečano pokupim sa gnezda i da im kažem - HVALA... Popodne u dvorište došla su dva mala mačeta, jedno je sivkasto i tigrasto, verovatno plašljivo, kad je pobeglo, a drugo malo crno belo, preslatko, radoznalo, hrabro bilo je zainteresovano da se sprijatelji sa kokama nosiljama, te se odmah došunjalo hitro do žice, a koke su se uplašile od tako malog mečenceta, a ono je pokušavalo zatim da se provuče majušnom glavom kroz one žičane kockice… Čitav dana odmaram, kuvam ručak, malo da odmenim majku, jer je ona kuvala ovih dana, te malo da odmorim mozak od knjige, od filozofije, te kuvam ćureća ćufteta sa makaronama, a posle ručak uspevam slatko da zaspim, u svojoj tišini, sat vremena sam bogme sebi pr...

KAKO GOVORE TRAVE…

Ovo je priča Desanke Maksimović, pod nazivom “Trave govore bakinim glasom”, u kojo je glavni junak ili ličnost o kojoj nam pripoveda veliki proučavalac biljaka i naučnik Josif Paničić, a ta priča kaže dalje ovako: Još kao mali dečak Josif Pančić voleo je da izučava travke, da posmatra prašnike unutar cveća, da izbroji koliko koja biljka ima listića, da začeprka te neku od biljaka iskopa sa čitavim busenom, a onda bi dolazio svojoj baki koju bi propitivao kako se koja biljka naziva. A kada bi ga baka poslala da je nešto posluša on bi se malo nestašno i znatiželjno “smetnuo” ili zaboravio na dobijeni zadatak te bi zastao tamo negde u polju ili livadu ili vrtu i tamo počinjao da uzabira cveće i istražuje biljke. Sve ga je to baš radovalo i opčinjavalo sve što ima veze sa biljkama, a kasnije i sa botanikom. Izučavo je ljutić, metvicu, aftušu, maslačak, itd. A kada je postao školarac u svom bloku povazdan je crtao biljke i tačno je znao da razlikuje cveće po njihovim boja...

16 JANUAR 2025 - najhladnije jutro za sada…

Dakle nakon 14 dana od kako traju moja januarska merenja, beleženja i posmatranja došlo je do promene i to velike… Jutros u “Hirošimi” trenutna jutarnja T oko 8 sati i 10 minuta iznosila je minus 3,7 stepeni... Hladno, baš hladno… Na polovini januara 2025 beležimo svoje najhladnije jutro, dobro se sve spustilo baš ispod nule... Što se tiče najveće vrednosti dnevne T ona iznosi i dalje onih prijatnih 26 stepeni u plusu... No, ipak došlo je do promene najniže jutarnje T te jutros ona iznosi čak minus 7 stepeni po Celzijusu... I tako oboren je rekord od 2 januara 2025, te od danas posmatramo da li će se dogoditi i još hladnije neko januarsko jutro te da li će naš merač registrovati i nižu temperaturu nego što je to ovaj jutrošnji minus od 7 stepeni ispod nule... Juče oko 10 sati trenutna T iznosila je plus 1,2 stepena. Najviša dnevna iznosila je 26 stepeni u plusu, a najniža onih minus 5,4… Nekoliko posečenih salata načupala sam i odnela kokama nosiljama da ih častim...

3-6 OKTOBAR 2025…

Trećeg oktobarskog dana došlo je pravo zimsko zahlađenje (loša pogoršanja pred još jedan snažan uštap!), ali i pad energije, manjak Sunca, pad života, pad svega a uveriću se ubrzo na svojoj koži, te se kao prvo sa tugom nešto ranije napustila letnja kuhinjica do iduće sezone kuvanja tamo, a to je u neko lepo toplo proleće 2026... Sa dolaskom ove zime i hladnoće (čitav dan oko plus 6 stepeni u “Hirošimi” tačnije 6,1) te neke jeze – zaboleli su me sinusi, te započinje moja strašna sinusopatija, a onda su proradili iz njih svi moji prolomi svi bolovi svi protoci svi potoci svega i svačega a trebalo je u 3 dana izdržati svoju unutrašnju a hrabru borbu sa svim telima ili antitelima te sa T od malih ali grozničavih 37,5 te za dva dana sve prebroditi bez trunke hemijskog leka (hvala mojim alergijama! Naučim da se izborim iznutra prirodno sama), sve pobediti, a trećeg dana već vaskrslo ustati ojačano kao da pre svega ovoga ništa nije ni bilo, a kad sinusi tako silno p...

2 OKTOBAR 2025 – Miholjska zima…

Jutros oko 8 sati u “Hirošimi” samo malo preko plus 9 stepeni, ledeno, a za par malih sati, za oko 2-3 sata dobije najviša ili trenutna T u “Hirošimi” iznosila je samo malo preko plus 10 stepeni ili tačnije 10,2… Sada posmatram i beležim samo najniže vrednosti T… U letnjoj kuhinjici je pre pečenja kroasana samo plus 20, a srozalo se sve od juče za velikih osetnih 7 stepeni. A posle pečenja kroasana plus 22 što je već toplije umilnije... U kući bez pokrenutog grejanja kako gde a od 16 do 18 stepeni, a nakon pokretanja grejnog sistema postignuto je prijatnih 20 stepeni... Napolju je dakle baš jezivo hladno (miriše na zimu, i ovo očito nije zlatna divna jesen! te kao da jesen i nećemo ni imati) i sve liči na onu hladnu zimu od pre tačno 18 godina koju dobro pamtimo znamo jer se upravo tada rodila naša prva radost a kad je polovinom meseca oktobra pao baš lep sneg (naša marela se od tereta snega polomila – par grana) i poledilo baš, baš – slike kao da gledam živo s...

25 AVGUST 2025 - REKONSTRUKCIJA BOČNIH STRANA…

Koke su juče snele 6 komada jaja, a danas pak 5 te ukupno u mesecu avgustu a do večeras snele su 41 jaje… Juče sam u “Hirošimi” brala čeri paradajz, a mama je iz spoljašnjeg vrta navadila nešto manjih ali lepih šargarepa za supu a to su prvi preživeli stasali plodovi doduše mali ali ipak ih ima iz naše prolećne setve te nije sve totalna propast... Našla sam u spoljašnjem vrtu juče 2 manje kelerabe ali sam ih poklonila i bacila kokama nosiljama... Danas je končano bio prvi i celodnevni udarnički naš radni vrtlarski dan posvećen dakle velikoj rekonstrukciji unutar “Hirošime”, a tačnije rekonstruišem i menjam malo lični opis samo dvema bočnim stranama a gornjoj i donjoj ili desnoj i levoj polovini, te današnjim ukidanjem onih lepih mojih staza i stazica dobijam nove lepe komade pod kompostom i veću setvenu površinu jer dogodine treba još pametnije mudrije vrtlariti. A to ne bih nikad učinila da nemam svoju novu veliku ambiciju da postavim na sve tri dugačke s...

MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

Претражи овај блог