.jpg)
Dana 20 februara 2026 posađeno je ukupno 6 ruža po
132 dinara, dakle nesmal 800 dinara novih ulaganja u vrt. Zasađena je divlja
ruža ili šipak (u spoljašnjem vrtu pored ribizli), zatim 2 crvene čajevke (u
ružičnjaku pored staze), jedna bela polijanta (tamo gde je prošlog proleća
zasađena repušna pa se tokom leta 2025 osušila) i 2 puzavice (žuta i rumena po
malo šatirana ako je verovati slici; zasađene u plavim žardinjerama od guma
tamo gde su prošlog sparnog leta 2025 bezuspešno rasle hokaido sitne bundeve)…
Dana 25 februara 2026 prva berba ili prva žetva
spanaća koga zakidam ručno. U hladnoj vodi samo blago oprano (provučeno kroz
vodene uši jer od čega prati svoj nepskani spanać!) i spakovano prvih 8 kesa po
200 g dakle, ukupno 1 kg i 600 g svežeg a ko suza čistog spanaća bez tragova
hemije...
Jagorčevine bujaju, a visibaba više nema ni u tragu.
Jedno cveće smenjuje zamenjuje dugo, kao da je cveće ljudsko raspoloženje, čas
je kiselo, a čas sve slatko, dok ostale lukovice sve više i više bude se ali na
njihove prve cvetove na lepotu čekaće se još koji dan više…
Mart je na pragu dakle biće mnogo fizičkih
uobičajenih atktivnosti i pokreta, rada, krečenja, čega sve ne, itd. Hibernacijo
moja lenjosti moja košnice nedostajaćeš mi, posebno kad posustanem od umora,
misleći na sve one ostavljene knjige, itd…
Videla sam pčelu mada me je uhvatila u ne baš mom veselom
trenu (ali kad se kanta konačno nađe u rukama i plevi i čupka, itd. - nema se vremena
ni volje da beležim sve susret i čarolije iz vrta), ali sam uhvatila jednog
pauk stražara na spanaću – susret sa svoja dva najjača saveznika u vrtu pobede “Hirošimi”.
Svako je na visini svojih zadataka, ali ja nisam...
Glavobolje tek počinju…
Biljke su zalivene plastično burence (počinje da
smeta) te izneto izvan “Hirošime”, jer bliži se veliki početak osme setvene sezone
2026, usubotu, zadnjeg februarskog dana, za 3 dana…
U “Hirošimi” danas je skoro dostiglo 24 stepena u plusu,
te latila sam se radničkih rukavica, velike kofe ili kante, kalemarskih makaza i
čupkala sam travke, te čistila malo, sekla, sređivala, uvezivala, orezivala. Zavezala
sam šeboj u vrtu slično grašku uz male drvene prutiće neke klonule grane malo da
ih uspravim da ih pogordim jer tako klonule može nešto da ih čepa pogazi. Onda sam podrezala malo jednu ružu puzavicu u zoni drvare.
Oslobodio se prostor za još neko novo cveće, mada napeto je sve kad ja pomenem
da mi treba cveće, imam zamisao da ružama oplemenim i onu žardinjeru na ulazu u
kokošinjac...
Sve pupi, a nije čudo, nije priroda u svom bunilu nikad (mada ljudi jesu), i kalendarski proleće je skoro
tu, relativno blizu za 4 nedelje, a crna ribizla bogme pustila dobre listiće –
te dakle sve nezaustavljivo pupi, sve pupi iako još sve do aprila može da nas po
ušima po prstima sve klepi mraz, student, ali navikli smo, jer nešto će i ostati,
pupi svo voće čak i uranjena nestrpljiva majska trešnja i evo još samo malo ma koliko
to bilo još dana nedelja - biće i lova na prvi behar...
Počelo lepo vreme, te počeli prvi radovi, počelo neko
naivno otopljenje, ali čekamo, bar ja, udare mrazeva, udare pakosti, takođe, lično
iskustvo je baš čudna stvar. Malo manje vrtlarsko zagrevanje. Sada za knjigu malo
manje malo tanje vremena (mada ja iskopam svoje vreme za sve što poželim posebno
za knjige taman noć pretvorila u dan), a knjige obilne slojevite neke teške te
treba da prođe nekolio dana da se završi sve početo, a kad ću umorna sve da prepričam
ne znam – pošto kad počnem nosati kantu otupim, malo se “razbesnim”, ali još
brže utešim. Ali, uleti po neki fil, za 2 nepuna mesca samo januar i februar potrošila
sam na 30 filmova i to kakvih, ali knjiga je prioritet, filmom se častim kad okončam
neku knjigu to mi je nagrada, ili melem za umore…
I počinje novi vrtlarski ritam, kako se duži budi dan
tako se duži budi i fizički rad, a kako da se zavuče čovek u košnicu kad je
napolju poj ptica sunce biljke koje traže malo pažnje, itd...
Prva kafa ispijena već ispod majske trešnje pod kojom
se odmah rodile mnoge ideje, ali moraće da čekaju neko naredno srećnije proleće
(ali ne košta me da prčam u prazno iako pričanje nije nikad prazno već razno),
a možda i ne moram da ostvarim to ništa više, jer samo smišljam sebi veći umor,
veći teret, ili kako ću da jednom udaram male plastične lukove u najvećem
tikvištu, te od njega napravim topu leju ili mini plasteničić za rasadu, itd. Ali,
to nije ništa revolucionrano. Teret bi trebalo umanjiti a ne povećavati sa
godinama starosti…
Vrtlarska uvertira, slomljen, umoran, uništen, promašen
čovek, itd…
Itd…
Коментари
Постави коментар