Ne pamtim ovakav dan, a juče mi niko nije verovao da
će posle 2 dana neprestane kiše hladnoće magle vlage sivila monotonog ludila
danas gle – sijati po prekrasno Sunce Sunce Sunce…
Čak i jutros niko ne veruje osim mene da će jako
brzo da nestanu sve one sablazne magle vlage i da će granuti sunce polet nova energija
i povratak nikad većim nikad lepšim prolećnim radovima u vrtu pobede “Hirošima”...
U jedno mtrenutku u “Hirošimi” je bilo 28,5 stepeni
u plusu. Mama i ja smo ručno kanticama sve jutros zalile…
Kad imam konačno mnogo događanja ne zna čovek odakle
pre da krene a može da krene kad je sam u svojoj omiljenoj ulozi vrtlara odakle
dakle hoće čak i unazad, čak i pomešano, čak i po nekom sledu redu, može kako god,
jer može mu se pošto ima kao i uvek jedino Sunce u svoja krasna leđa
(suncoterapija za sve kostobolje, kojih srećom nemam ali nakupiti sunčeve
energije uvek je odlično)…
Nije bilo ni minulih dana nimalo loše, jer zahvaljujući
svim onim zaleđenjima pročitala sam brzo i više nego što sam očekivala te
jutros nakon pročitanih prvih sto strana a sinoć započete knjige “Čast” (1/4
knjige smazana, pošto ja mažem knjige kao neko puter) - izlazim u prvi jutarnji
obilazak avlije a oko 10 sati i 30 minuta ili oko 11 sati najdalje da uhvatim
kapi kiše kapi jutarnje rose jer znam ogrejaće Sunce i svi ti biseri savršeni
kristali će da nestanu...
Zavirujem i opažam kako je sve uprkos kiši počelo da
gruva da niče te tako i šargarepa bojažljivo izbija u zoni drvare, a luk je tu
odlično krenuo čak bolje nego u spoljašnjem vrtu…
Dakle ništa ne traje zauvek pa ni hladnoća ni ono
teško sivilo ni muke ni buke a posle onoliko kiše samo za najstrpljivije i najotpornije
eto danas Sunce grane kad mu malo ko daje šanse. Dobro je kad ima Sunca onda se
vrtlari rinta radi bez zabušavanja, a ja neću više upasti bar ne skoro u već
viđenu dokonost ili dosadu sivila te da krenem da naglas čitam poeziju…
Dok vrtlarim eto ćutim a biljke i ptice i pčele
drveće kao i druga živa bića pričaju recituju bolje od mene…
I nema više zime nema mraza nema snega a ako ćemo
iskreno mrazevi ove godine nisu bili strašni ni opasni kao lanjske godine
(ovoga puta neću pogrešti nadam se) sa zimom je definitivno gotovo ali mogu da pričaju
da plaše predviđaju prognoziraju nema više zime. I poslovi teku radovi su
uskoro u najvećem jeku i u drugom tromesečju posebno, a najviše u prva dva meseca
aprilu i maju te treba očekivati najeći špic radova a posle hladovina i uživancija,
te treba namestiti poljski krevet uzeti knjige hartiju u šake i ko zna šta
napraviti jošte…
U plavom tikvištu ostalo je dosta primljene Nansen salate
ono što sam trebala baciti one čašice nerazvijene od prošle jesen 2025 ali isplatilo
se to davanje šanse svemu čak i otpadu – te nešto ću salate uskoro dobiti a
nešto je malo slabo i propalo...
Lale pomislim pogrešno a posmatrano izjutra pre
jačeg otopljenja da će se otvoriti za nekolio dana, ali kad danas po najlepšem
delu dana skor sve lale su se otvorile u svoj svojoj najvećoj krasoti...
Zumbuli su i dalje prekrasni ali oni nekad divni
lepi narcisi odlaze u prolaznost u novo truljenje (odlaze na kompost) eto i ta
krasota minula prošla zgasla, ali nema tuge vraćaju se ponovo u rano proleće
2027…
Konačno lep dan (ne mogu da se načudim lepoti dana i
smiraja u sebi) dok još traje behar da se uživa pod trešnjom ali i okolo
ostalih voćkica...
Marela izgleda jako obećava te pupi te rastu listići
te neam sumnje (samo mama sumnja) kalem nam se primio ove godine, čim se prisutupilo
sa nešto boljim energijama, i nije to ista priča kao pre godinu dana...
Onda sam uzela 4 grančice od hrizantema (moram nešto
da stvorim da razmnožim jer ja danas hoću da stvaram neke nove lepe žive
biljke) i posadila oguljene grančice u 2 mokre saksije i tako sam opelcovala
hrizanteme a kad porastu i ostali žbunovi imam ideju i nameru da napravim još
pelcera (tako malo “kloniram”, hahaha)....
Sve ruže koje sam posadila ove godine primile su se
zamisli čuda luda (mada mama misli za neke da nisu a ja znam da sve jesu)...
Pčele zuje ima ih a ima i pesme ptica ima Džonijevog
laveža ali ima i po neka bučna sitnica (u kadar mi upadne neki drndavi auspuh
večito, ali samo da pokvari tišinu upadne kao zvuk) da poremeti sav moj predivni
zen, mada ja danas hodam po oblacima ili
tačnije skakućem na oblaku kao na trambolini…
Onda sam uzela rukavice (odmah su postale mokre, a pod
noktima sve crno zna se – ali u vrtlara crne ruke a bela štrudla) kofu i sve
prstima desne ruke pošto levu ne umem da koristim (a jesam pokušala kad me
uhvatio grč u desnoj ruci), te od podneva
ili posle ručka pa sve do druge užine očistila svaki kamen koji je zarastao u
travke u travu zašla sam prstima prošla pored svake dugačke i kratke linije,
pored svih setvenih boksova, pored svih cvetnih leja i naravno kao i uvek “preforsilala”
sam malo prste desne ruke (tačnije desnu šaku, ali sutra je dan odmora pa sam u
ponedeljak kao nova)…
Šaka desna je utrnula nokti bole a ogulila sam i po dlanu
sve žuljeve ali neka sam – prijalo je, jer vrtlarenje tačnije stvaranje divote svoje
oaze lepote boli jako boli jako umori, ali to je slatki umor jer lepo se jeste
diviti toj svoj krasoti, iza koje stoje ipak nečiji prsti (čitav dan pokreću se
isti mišići isti monotoni potezi) nečija savijena leđa nečije čučanje klečanje i
valjanje po mokrini i danas po travi po kaljavoj zemlji sve kolenima a iza
svega toga neko stoji, neko postoji. No, mama ne voli moje kamenje (meni se
čudi kako ja imam živce za to) te ne voli da radi to što ja svake godina najmanje
2-3 puta čistim (hvala joj donese mi vode hladne i skuva mi kafu a meni je to na
umor kao da mi je pomogla čitav dan). Ali, ja obožvam moje kamenje i nije mi
teško da ga održavam ili istaknem mu svu lepotu...
Prepuna kolica travki bačeno je na kompost a dve
kofe kokama da grickaju i čeprkaju…
Srećom koristim veliku vlagu u zemljištu i lakše je
čupkati travke mada na nekim mestima neke travke bilo je strašno teško iščupati,
onako Sizifovski...
Dok čupkam travke primetim porasla je ponovo moja
kala dakle nije uništena mada jedino gaura za sada ćuti te ne znam da li će
oživeti. I krenuo je moj krin, a majka mi je govorila da je propao, ali nije. Jedino
nema još da krenu kane. Sibirski limun pušta već listiće (a trnat je strašno,
te kad ubode da su strašne rane kao trnov venac kad krvavo ubode), tek sada sve
dobija listiće čak i lešnik. Do sada nije ništa raslo bio je ovo težak aprilski
uštap teške energije ali eto prošlo je dolaze bolji dani dani porasta te koliko
u ponedeljak očekujem da ću zasadati svoj prvi paradajz. Mogla sam i danas ali
neću – bez plana imala sam zanimljivije posliće danas, jer i ovo se jednom mora
sve očistiti ublistati...
Travu neću da kosim još dugo dugo, neka malo pusti
ruse kose, a nešto nisam još orna još nisam odmorna za pokretanje zujeće mašine
(jer samo jedno da krene da kosi onda svako drugi drnda i kosi, kosačice su
pitome ali trimeri to su tek strašne zveri)...
I onda sam umesila te ispekla posnu štrudlu sa orasima
(zbog mame pravim posno meni je svejedno kakva je štrudla) iako mi je desna
šaka malo preforsirana više danas a i desnom rukom mesim testo tako da uspela sam
i taj podvig na sve ovo da napravim (ali još jedan podvig treba postići
pročitati najmanje 50 stranica i večeras, a pisanje ovo zapisa se oteglo baš proteglo
jer kasno imam vremena za tišinu pisanja ili sabiranja kad je dan ovako poletan
i radan vrtlarski i već prođe 22 sata, a budilnik ujutru pišti već u 7 sati i 30
minuta, te dakle meni dan treba da traje 28 sati najmanje, ali tešim se da ću se
sutra izležavati i do prve užine sve čitati, a hoću)...
U “Hirošimi” ima gušterčica šniraju lete posvuda a
ispod svakog kamena danas našla sam mnogo kišnih glista ali i buba mokrica…
Na jednoj ruži primetime ima prvih malih zelenih vaškica
ali to je normalno posle svake prolećne kiše (mada ću listiće pokidati najbrže
najzdravije rešenje i baciti ih na kompost), te neka ih neka se do tada malo
dokono sunčaju...
Kad bi svaki dan bio recimo ovako radan poletan energičan
pun nebesa plavih sunca po nekog oblačića ali nije…
Naravno, kad se sve ovo isuši poželećemo žedni prirodno
ponovo kišu…
Itd…
Коментари
Постави коментар