MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

    Konačno doživi čovek da u “Hirošimi” osvane najhladnije i najmrazovitije decembarsko jutro, u kome je zabaležen jutarnji najniži minus od čak 4,4 stepana u debelom minusu... Svih 364 dana pamtio se rekord od najnižih minus 5 stepeni, a maltene zadnjeg dana u 2024 slika se ipak menja, te se ulazi u nešto novo, a najmanje u šta se novo preko noći još može preći to je kalendarska Nova godina 2025 (dok muke i problemi se vazda prenose i nasleđuju) sa najnižih do sada registrovanih minus 4,4 stepna… Biljke su jutros klonule, smrzle, žalosne pre bi se reklo, pokunjene, nevesele, ali to uostalom sve uspeva kako kažu i na otvorenom, no treba se navići na ove nove zimske smrznute decembarske slike, jer ovo je prva zima gde više nema hermetičke zatvorenosti, ni ušuškavnja… Naberemo majka i ja smrzle salate, rukole koju podelim sa kokama nosiljama i nešto praziluka luka... Oko pola 10 u ono moje uobičajeno jutranje vreme dolaska u “Hirošimu” izmereno je manje od 2 stepena...

    Polovinom decembra meseca 2024, dakle 16 decembra u “Hirošimi” berem rukolu i mladu salatu u ono svoje već naviknuto lepo vreme, uobičajeno, na 11,5 stepeni u plusu… Uoči slave, dakle 18 decembra 2024 berem jedino luk praziluk za nikoljdansku čorbu... Po slavi, tog 20 decembra 2024 iz dvorišta KOKO ŠINJCA pored svih podignutih barijera i žica jedna bela koka (super letačica) je iskočila kao iz svoje rođene kože, a izvan dvorišta, ali je srećom brzo uočena, te ju je majka lako iz avlije vratila u dvorište KOKO ŠINJCA... Sutradan 21 decembra 2024 mama je pri ulasku u KOKO ŠINJAC na podu našla jedno razbijeno jaje (loš znak da će mi se kroz 2 dana, od 23 decembra u noć sve u ovom mom mukotrpnom i teškom, nesrećnom životu razbiti brzo i lako kao jedno kokošije jaje - očas posla), te ne znamo da li su stare ili nove koke pronele, ali nažalost od toga razbijenog jajeta nismo imale nikakvu korist, ali ga beležim kao još sneto jedno jaje gledano statistički više (decemba...

    Govorilo se 70-ih godina XX veka da siromašne zemlje nikada neće moći rešiti svoje siromaštvo sve dok ne budu “oštro kontrolisale” priraštaj svoje populacije i dok ne budu mnogo više poradile na podizanju nivoa obrazovanja, ali ako budu nastavile da povećavaju baš toliko svoju prehrambenu industriju, onda će ih zadesiti čak ekološke katastrofe. Godine 1976 futurolozi kažu da nas u poljoprivredi čeka u narednih 100 godina sledeeće: desalinizacija, promena vremenskih prilika, veštačka đubriva koja će se bacati na morsko dno, a čak 1/5 hrane svet će uzimati   sa morskog dna. I imaćemo fabrikeu kojima će biti masovna proizvodnja veštačke hrane. Mnogi će kriviti jedino prenaseljenost za svaku novu prehrambenu krizu, te tvrditi da je jedino rešenje da se priraštaj populacije ipak dobro ograniči. Siromašni u svetu posle svake svoje žetve veoma brzo potroše svoje prikupljene i požnjevene plodove - govorili su jedni,   a drugi su kazali kako deca i trudnice trebaj...

    Tradicionalni kuhinjski vrt, ili povrtnjak, poznat i kao potager (od francuskog jardin potager) ili u Škotskoj kailyaird, jeste prostor odvojen od ostatka stambenog vrta – ukrasnog bilja i travnjaka. Koristi se za uzgoj jestivog bilja, a često i nekih lekovitih biljaka, osobito povesno. Biljke se uzgajaju za domaću upotrebu; iako se neki sezonski viškovi poklanjaju ili prodaju, komercijalna radnja uzgoja raznog povrća češće se naziva tržnica (ili farma). Kuhinjski vrt jeste drugačiji ne samo po svojoj povesti, već i po funkcionalnom dizajnu. Razlikuje se od parcele po tome što se kuhinjski vrt nalazi na privatnom zemljištu koje je povezano ili vrlo blizu stana. Smatra se bitnim da kuhar može brzo pristupiti kuhinjskom vrtu. Povesno gledano, većina malih seoskih vrtova verovatno se uglavnom ili u potpunosti koristila kao kuhinjski vrtovi, ali u velikim seoskim kućama kuhinjski vrt bio je odvojen prostor, obično pravokutan i ograđen zidom ili živom ogradom, a zidovi su...