4-14 DECEMBAR 2024…

Dan 4 decembar 2024 u “Hirošimi” u vreme mog uobičajenog svraćanja tamo temperatura iznosi i dalje u plusu 6,7 stepeni, ali bilo je osetno mnogo hladnije nego recimo prethodnog dana i jutra…

Onih najnižih minus 5 još nije premašeno…

Bere se rukola, salata, mladi luk 4 decembra 2024...

U proteklih 10 decembarskih dana 2024 isprobavalo se mnogo novih recepat, malo se izmišljalo, igralo, a neki stari već isprobani recepti su se malo modifikovali i usavršavali, a sve u svemu jedan lep period iza, da nije nekih trunčica ili sitnica, a vreme mnogih pokusa i eksperimenata...

Neke knjige su pročitane, te su na red došle i neke druge, a tek započete ovih decembraskih dana…

I bude po jedno jutro, nekad i dva, a jutro u koje preskočim te ne zavirim dublje u “Hirošimu”, jer svaki dan nisam imala potrebu za branjem svoga povrća, jer uvek pretekne nešto od prethodne dobre naše berbe...

Isto tako postoje decembarska jutra u koja posetim “Hirošimu” ali u brzini ne obratim pažnju na pokazivač temperaturnih vrednosti…

Dana 6 decembra 2024 bere se rukola salata, luk praziluk...

Uveče oko 21 sat imali smo dobar kišni pljusak 6 decembra 2024...

Dana 7 decembra 2024 vrlo neprijatna vest negde popodne - naš petao zvani Beli umire, tako da je proživeo kod nas od 29 oktobra, kao predvodnik jata oko mesec i po dana. Gledajući ga čitav taj njegov zadnji dan primetila sam da mnogo leži, da pada s nogu, da nije aktivan, te da zaista kao da odlazi onako jak i krupan, mlad. Majka je danima predviđala da on više neće moći opstati, jer danima ne kukuriče, itd…

Dakle drugo muško nam umire u KOKO ŠINJCU. Ali, mladi petlić Petko je izgleda prevažišao tu lošu karmu, pa fino trčkara i vodi svoje stalne borbe kao jedino muško sa 15 koka nosilja. Sada jato ima 15 koka i petlića Petka, dakle ukupno 16 kljunova...

Neki prst usuda napravio je prirodnu selekciju dakle, pa su najjači i najmlađi opstail. Hvala bogu, maler tog usuda nam ne bije ženskinje, bar da nam ženskinje dobro napreduje, te tu nema loše karme, a muškarcima, tj. petlovima nešto tu nema perspektive, osim Petku, možda se džaba ne kaže ženski Petko...

Petao Beli danima nije kukurikao, a od nekog jada zanemeo je, presvisnuo, a majka je odavno vikala da neće dugo, a ja kao i uvek optimistično nisam htela da verujem da će se ponoviti isto ono što i 25 oktobra 2024, kada je umro naš najlepši pirgavi petao...

Isto tako koke su prestale da li od šoka tog umiranja petla Belog, da od tada nose jaja, te od 6 decembra koke više ne daju ni ono jedno jedino dragoceno jaje...

Do danas, dakle do 14 decembra 2024, a samo u 5 prvih dana decembra uzeto je sa gnezda svega 3 jajeta (biće ovo najlošiji mesec po nosivosti ako koke nekim čudom ne pronesu do Nove godine). Dakle ponovo zastoj nosivosti, ali ja čeka da se probudi i pronese onih 10 mladih uzdanica kokica Tomindanki...

Pošto nema vrtlarskih radova kosmička žuta kuhinjica radi punom parom, te samo se nešto mesi, bućka i smućka, jer negde čovek mora da potroši svoje lepo vreme, a da mogu 100 decembara bih zamenila za jedan radni mart, april i maj, kao i jun, jul, avgust, septembar, itd., samo ne neradni decembar i januar…

Dana 10 decembra 2024 kupila sam još jednu konzervu crvene farbre od 470 dinara te kad dobijem lepo i toplo vreme, da mi ruke ne zebu, treba da još ofarbam onaj nezavršeni drveni kapak na KOKO ŠINJCU…

Ali, onda sam iznenadno završila na jačoj dozin antibiotika te sam malo spala sa svoje divne snage, ali sam neplanski ugrabila danas snage 14 decembra 2024 da ofarbam drveni kapak na prozoru KOKO ŠINJCA, kao i da malo nagrabim lišća te ubacim kokama nosiljama u dvorište da čeprkaju i da se igraju. Lišće je njihova omiljena poslastica, ali i igračka…

Juče 13 decembra 2024 imala sam snage, kao i raspoloženja da preko sat i po vremena utrošim na polagano ukrašavanje plastične jelke, da ne dozvolim da me slične stvari kao lani, kao nekih godina unazad prilično spreče da odustanem od veselih malih sitnica koje još negde život znače...

Malo mi sve pokvarilo planove, izbilo mi 2 hiljade dinara za lekove, pomutilo mi izgleda samo vreme slave, a nadam se ne i sve potonje praznike, jer neću moći kušati vino, ali boca će neotvorena pričekati neku bolju priliku, a još neću moći da smućkam ni koktele, a imala sam svoje male faze osmišljavanja novih koktela, jer tek treći dan pijem antibiotike, a treba još 5 dana takvog napornog tempa izdržati, pa gutati i probiotik, dakle 5 pilula na dan ukupno…

Dana 11 decemba 2024 brala sam u “Hirošimi” salatu, mladi luk, rukolu, a nešto kasnije mama 12 decembra 2024 je nabrala praziluk i spremila nam prvu sarmu, 13 decembra 2024, pošto je kiseli kupus u kačici već počeo da nam pristiže...

Tog dana 11 decembra 2024 napolju bilo je jako hladno, turobno, kišno, a za tada sam unpared isplanirala farbanje drvenog kapka, ali sam morala da sve odložim, ne znajući da ću posve slučajno, a relativno brzo uspeti te imati snage da to obavim danas 14 decembra 2024 po malo toplijem i osunčanom danu...

Od toga dana 11 decembra 2024 počeli smo da ostajemo počesto bez struje, non-stop nešto eksperimentišu ili rade, rove kad mu vreme inače nije, pa malo po malo, pa struje nema svake godine u isto vreme posebno oko slave Nikoljdana…

Bio je to prvi manji kolaps i sedenje u totalnom mraku. I tog 11 decembra 2024 u toku jednog dana isključivali su nas na 12 sati, izjutra, ali i uveče, a ovo uveče bilo je posebno jezivo mračno...

Đumbir je izrastao baš zavidno u svoje lepe visine, te ga posle dva meseca posmatrati ovako ukraj prozora predstavlja veliko čudo iznicanja, a samo se nakrivo malo više, jer stremi, žudi za svetlošću više i više...

Od 12 decembra 2024 neke stvari su malo više pokušale da mi sve moje lepo zamute, ali ja ipak nekao i dalje imam snage, mada nešto manje, mada mnogo usporenije, itd...

Dana 13 decembra 2024 astal u letnoj kuhinjici pretvorila sam u banku semena, tačnije od njega napravila sveto mesto za čuvanje semenki posebno raznih bundeva koje trošim, a iz kojih sačuvam semenke, te ih sušim u kuhinjici do idućeg proleća 2025…

Danas 14 decembra 2024 struje je nestalo u kontinuitetu stravično predugo (šta da sam nešto pekla u rerni ili kuvala na šporetu!), čak sat vremena što je posebno jezivo dakle, itd., a to nas vazda seti na ona loša stara vremena 90-ih XX veka...

Za farbanje drvenog kapka sa obe strane, dakle i spolja i iznutra potrošila sam skoro pola konzerve tek načete crvene farbe iskoristivši današnje lepo vreme, itd...

U dvorištu u maloj kamenoj kocki neven nikad lepši kao i sve petunije, te dakle imamo polovinom meseca zimskog decembra 2024 ponovo lepo cveće, prolećnu cvetnu sliku usred zime, a možda sve lepše nego letos...

Itd…

Коментари

Популарни постови са овог блога

TEČNO ORGANSKO GNOJIVO OD KOPRIVE 2024…

Promenila sam taktiku pravljenja tečnog đubriva od žare, ali samo po vremenskom pitanju meseca u kome ga dakle pravim, spravljam, a nikako po pitanju načina na koji ga tako brzo napravim bez ikave mere… Koristim od prošle godine 2023 kraj leta ili početak lepe tople jeseni, tačnije povoljno vreme kada nabasam na dobar izvor koprive, pune semenki, da napravim tečno gnojivo, da brzo prevri, a ako ima više toplote završiće se sve mnogo pre, kao ove 2024, da sazri, da prestane penušanje, da se smiri, a nakon svega da naspem u balone, da prezimi u “Hirošimi”, da upije iz zemlje sve korisne podzemne energije, koje su najjače tokom zime, posebno u januaru negde, i tako ulazim spremna sa tečnim đubrivom u novu setvenu sedmu sezonu 2025, jer kad krene setva i rasađivanje, žara ponekad još ne krene u prirodi ili krene slabo, pa nema dovoljno toplote ponekad za nicanje, a onda pristignu te količine “kasno”, itd... Pravim prosto ovo tečno gnojivo: Uzmem veće belo burence, držim ga ...

IZ MOJE BAŠTOVANSKE ARHIVE – DAN 23 MART 2024 SETVENE GODINE ŠESTE…

Jedan neverovatno divan, a osunčan i vrlo kreativan rad, obojen u mastilo plavu boju, koja je na suncu i na fotografiji ispala neka druga nijansa plave boja. No, plavo je plavo… Plava uljana boja, univerzalna za drvo i metal, jedna konzerva od 750 ml, košta 470 dinara, a za 70 dinara skuplja od crvene boje, istih karakteritsika. I za sve moje današnje plave ili blue detalje otišla je jedna cela konzerva boje… Još sam imala danas novih ideja, a šta se moglo danas još obojiti u nešto drugo. Ako se odlučim, za još jednu novu boju biće to neka treća boja, a imam ideju da ofarbam drvo ili drvene stranice na najvećem setvenom boksu, najvećem bundevištu, gde će rasti moje bundeve, u boju bundeva, u narandžastu boju, ali moje ideje nailaze brzo na neku silu “otpora” počesto, jer biće da su preskupe, itd... Prvo sam u plavo ofarbala dve najnovije postavljene gume, od kojih je brzo ispala prelepa žardinjera, a kako za sada nameravam, tu ću da zasadim ipak cveće, mada ja brzo...

16 JANUAR 2025 - najhladnije jutro za sada…

Dakle nakon 14 dana od kako traju moja januarska merenja, beleženja i posmatranja došlo je do promene i to velike… Jutros u “Hirošimi” trenutna jutarnja T oko 8 sati i 10 minuta iznosila je minus 3,7 stepeni... Hladno, baš hladno… Na polovini januara 2025 beležimo svoje najhladnije jutro, dobro se sve spustilo baš ispod nule... Što se tiče najveće vrednosti dnevne T ona iznosi i dalje onih prijatnih 26 stepeni u plusu... No, ipak došlo je do promene najniže jutarnje T te jutros ona iznosi čak minus 7 stepeni po Celzijusu... I tako oboren je rekord od 2 januara 2025, te od danas posmatramo da li će se dogoditi i još hladnije neko januarsko jutro te da li će naš merač registrovati i nižu temperaturu nego što je to ovaj jutrošnji minus od 7 stepeni ispod nule... Juče oko 10 sati trenutna T iznosila je plus 1,2 stepena. Najviša dnevna iznosila je 26 stepeni u plusu, a najniža onih minus 5,4… Nekoliko posečenih salata načupala sam i odnela kokama nosiljama da ih častim...

POEZIJA VRTLARSTVA ili VRTLARSTVO POEZIJE…

Šta je vrtlarstvo za mene?... Poezija filozofije ili filozofija poezije?... Vrtlarstvo jeste nekakav ili jedini način, teško je još reći samo jedan od načina, ili pak i nije teško pomisliti, tek promisliti nešto tako, a kada recimo putem korisnog holističkog treninga dovedete sami sebe i sve svoje, sav život svoj, u to jedno posebno, a čitavo živo stanje, u stanje najživlje probuđenosti ili svesnosti, jer samo onaj ko bude vaistinu probuđen ili zaista osvešćen, naći će korisnog načina da se pobrine najpre o samom sebi, pa tek onda o svojo široj okolini, o svim ostalim živim bićima, itd… Vrtlar koji danas koristi škodljive, opasne pesticide i druge otrove prvo ne voli sebe, ne voli svoj život, a onda ne voli ni druge, ni ostale, ne voli ovaj predivni svet, ne voli prirodu, ne voli šume, ne voli sitne male bube, jer mu je profit i brza zarada, zamutio svaki vid, svaki zdrav pogled, a toliko je mnogo primera da su neki takvi vrtlari trovači ubili veoma brzo i sebe i s...

ZAČINSKI BOKS NAKON GODINU DANA – male sitne metamorfoze…

Zovem ga mali setveni boks ili začinski boks, a nalazi se na ulazu u “Hirošimu” sa donje ili leve strane, a do februara prošle godine 2024 izgledao je sve nekako i mnogo prostije ili posve drugačije, mada Duh ostaje vazda isti strogo hirošimski, samurajski... Nakon samo godinu dana došlo je malih sitnih promena, vrtlarskih metamorfoza, te umesto jednog limuna koji je davao samo trnje i lišće došao je naš predivni lekoviti ruzmarin... Pošto je ovo začinski boks ove jeseni zasejan je peršunom lišćarom, a u nastavku sledi još novo veće proširenje setvene percelice... Došlo je u septembru 2024 do zamene drveta crepom te je i ambijent drugačiji... Sada je tu 2025 i naša mala topla lejica u kojoj je zasejan rani kupus ditmar... Itd…

TREĆEG DANA DECEMBRA 2024…

Oko 10 sati jutros u “Hirošimi” izmereno 10,5 stepeni u plusu, a tamo sam našišala makazama, onaj sav preostali celer lišćar te time nahranila svoje koke nosilje, koje su nam danas dakle podarile ono jedno dragoceno jaje, koje sam ja pronašla, te imala tu najveću čast da ga svečano pokupim sa gnezda i da im kažem - HVALA... Popodne u dvorište došla su dva mala mačeta, jedno je sivkasto i tigrasto, verovatno plašljivo, kad je pobeglo, a drugo malo crno belo, preslatko, radoznalo, hrabro bilo je zainteresovano da se sprijatelji sa kokama nosiljama, te se odmah došunjalo hitro do žice, a koke su se uplašile od tako malog mečenceta, a ono je pokušavalo zatim da se provuče majušnom glavom kroz one žičane kockice… Čitav dana odmaram, kuvam ručak, malo da odmenim majku, jer je ona kuvala ovih dana, te malo da odmorim mozak od knjige, od filozofije, te kuvam ćureća ćufteta sa makaronama, a posle ručak uspevam slatko da zaspim, u svojoj tišini, sat vremena sam bogme sebi pr...

NAŠE KOMPOSTIRANJE 2024…

Sve ono što smo odlagali od 2023 godine da bi se dalje razlagalo do buđenja ranog proleća 2024, načeto je kao naša sazrela kamara komposta nakon zime, a negde sredinom meseca februara 2024… I odmah je započelo nasipanje setvenih parcela, površina, naše rasturanje komposta, kako napolju svih setvenih boksova i parcela, tikvišta, bundevišta, itd., isto tako i unutar “Hirošime”… Do kraja marta skoro sav kompost se već potrošio, ugradio, a onda se započinje sa deponovanjem novih količina kroz čitavu 2024, jer ja imam samo jedno veće mesto za kompostiranje, a ove godine najviše moguće prošireno i obuhvaćeno da bude jedno mesto, jedan kutak za to (i naravno dodajemo tokom čitave zime, non-stop, vanglicu po vanglicu kućnog otpada od hrane, sve do proleća 2025, jer nemamo gde bacati svoj drgoceni otpad, mada i to sveže sa vrha može da se ugradi u krtole, posebno u krompir, u spoljašnji vrt, itd.)... Ima mnogo ideja i načina kad se nešto ovakvo radi, kao što je “pravljenj...

9 APRIL 2025…

Jutros u “Hirošimi” berem svoj metarski luk praziluk… Koke su danas ponovo dale nula komada jaja (dakle druga naša nula u mesecu aprilu što se tiče nosivosti jaja)… Mama je prva primetila još jutros i mnogo me obradovala dakle uz onaj jesenas pobodeni štapić nikao je moj beli krin (a ja sam sumnjala da će uopšte nići) onako skupo plaćen, na oko neugledan, a zasađen 21 oktobra 2024… Samo još u najvećoj kamenoj kocki nisu nikle kane ali te sam pelcere prošle jeseni dobila gratis tako da mislim da će i to da uspe… Za sada samo posmatram po etapama i fazama porast našeg belog ljiljana te ako se pokaže dobro moram na jesen kupiti još krinova čak i žuti... Procvetala je i naša domaća jagorčevina u crvenoj-bordo boji mada meni to vuče na neku ciklama boju... Vreme je da avlija evo još malo pa polovina aprila dobije svoj prolećni izgled jer iz zime smo ipak izašli, zašto samo sedeti zarobljen u nekoj zimi, daleko joj svaka kuća, a tolerisali smo i trpeli sve...

U NAŠEM VRTU - 20 NOVEMBAR 2024…

Danas neverovatno toplo, iako je bilo i takvih toplih dana baš uoči Aranđelovdana, čak i još toplijih godina, a nekako sve po 3 puta toplije jutros nego nekih prethodnih nam novembarskih dana… Malo posle 14 sati, tačnije u 14 sati i 25 minuta u ”Hirošimi” beše čak 16,7 stepeni, dakle idealno toplo, a vlaga 57%, a zahvaljujući toj današnjoj toploti čitav dan od prve užine, od 10 sati, pa negde do iza ručka, ispred 16 sati bio je divan radan dan, kao u svako naše rano proleće, kad se sve pokreće i kreće, kao u svaki drugi naš radni, a dobro učinkoviti dan, kada se radilo na još nekim detaljima ili sitnicma koje život znače čak i danas... No, postoji jedno nepogrešivo prirodno pravilo, uvek kad je tako napolju toplo, miriše na kišu, i zaista bila je kiša, nakon svega, nakon jednog veličanstvenog završetka svih radova na KOKO ŠINJCU. Jer, kiša ova zemlji suvoj i voćkama u dvorištu baš, baš treba. I danas dok hodam, a napravim najmanje 3200 koraka, imam utisak da hodam po kamenu...

17 APRIL 2025…

Crvena salata u zoni drvare izgleda prekrasno... Danas je dakle dan kada treba da ispraznim svoje mini male rasadnike te da rasadim svo cveće koje sam iz svojih sakupljenih semenki uspešno odgajila čak i ove sezone sedme, u mnogo čemu jako preteške… I prvo se latim cveća nevena, one jedne uspele parcele u kojoj sam dobila svoje prekrasne sadnice… Prvo neven zasadim u “Hirošimi” između paradajza koji sam sadila sinoć, tj. juče... Kako izgledaju one biljke od juče još je teško išta reći, jer ne može ništa preko noći da se ispravi, niti pomeri, niti promeni, niti se čuda dešavaju preko noći na brzinu, ali biljkama je dato sve što im treba te sada one same uz pomoć sunca i ostalih faktora šta urade… U rasadniku gde je rastao neven ostavim pri vrhu najlona jednu liniju i tu će dakle rasti neven i cvetati i pevati i šaptati, te da ponovo prikupim semenke ionako se ne protežem u sadnji baš u svaki “nedostižni” kutak najlona, a volim kad u “Hirošimi” imam čak i cveća, kao d...

MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

Претражи овај блог