BOTANIČKA ILUSTRATORKA ELIZABETH BLACKWELL (rođena Blachrie 1699-1758)…

 

 

Elizabeth Blackwell (rođena 23 aprila 1699 u Aberdeenu –1758.) bila je botanička ilustratorka najpoznatija kao crtačica i graverica ploča za A Curious Herbal, objavljenu između 1737 i 1739. Ilustrovala je lekovite biljke u referentno delo za korišćenje lekarima i apotekama.

Život

Elizabeth Simpson bila je kći slikara Leonarda Simpsona. Kao mlada žena, školovala se u umetnosti, muzici i jezicima, a od oca je dobila znatan miraz.

Simpson se udala za Alexandera Blackwella koji je završavao školovanje na koledžu Marischal. Pobegla je iz Aberdeena kada su se pojavila pitanja u vezi s njegovim kvalifikacijama. U strahu da bi mogao biti optužen za ilegalnu praksu, preselili su se u London. Izveštaji beleže da je učila za babicu kod Williama Smellieja, ali nije nastavila tu karijeru zbog 'neznanja i niskog karaktera žena koje su u to vreme sledile isti poziv'. U Londonu je nastavio s upitnim odlučivanjem. Alexander se povezao s izdavačkom tvrtkom i osnovao svoju vlastitu štampariju 1730 uprkos tome što nije pripadao cehu niti je služio potrebno naukovanje. Alexander je optužen za kršenje trgovačkih pravila i visoko novčano kažnjen. Ove visoke novčane kazne, uz Alexanderove navike raskošnog trošenja, dovele su do njegovog kasnijeg boravka u zatvoru Highgate dve godine.

Postignuća

Prepuštena sama sebi bez prihoda, s kućom koju treba voditi i s detetom koje treba podizati, Blackwell je odlučila iskoristiti svoje školovanje kao umetnica. Saznala je da je travarica potrebna za prikaz i opis egzotičnih biljaka iz Novog sveta. Odlučila je da je može ilustrovati i da Alexander, s obzirom na svoje medicinsko obrazovanje, može napisati opise biljaka. Dok je dovršavala crteže, Blackwell bi ih odnela u ćeliju svog muža gde je davao ispravna imena na latinskom, grčkom, italijanskom, španskom, holanđanskom i nemačkom.

Blackwell se amaterski bavila botanikom. Kako bi to nadoknadila, pomogao joj je Isaac Rand, tadašnji kustos Chelsea Physick Gardena, gde su se mnoge od tih novih biljaka uzgajale. Na Randov predlog, preselila se blizu vrta kako bi mogla crtati biljke iz života. Osim crteža, Blackwell je gravirala bakrene tiskarske ploče za 500 slika i teksta te ručno obojila tiskane ilustracije. Bilo je uobičajeno da umetnici angažuju profesionalnog gravera za izradu ploča, ali Blackwell je to preuzela na sebe kako bi uštedela ovaj trošak. Dodane su stranice pisanih opisa za svaku biljku koje su uključivale fizički opis, naviku rasta, gde i kada se biljka može nalaziti, kako se svaki deo može koristiti i druga imena za biljku koja je dao Blackwellin suprug.

Zadatak stvaranja A Curious Herbal bio je golem i trajao je nekoliko godina. Zanimljivo bilje, koje sadrži pet stotina komada najkorisnijih biljaka koje se sada koriste u praksi fizike, čemu je dodan kratak opis biljaka i njihove uobičajene upotrebe u fizici, izlazilo je u sedmičnim delovima, a svaki je sadržavao četiri ploče i popratni tekst tokom 125 sedmica između 1737 i 1739. Prvi svezak sadržavao je 250 ploča i objavljen je 1737 u impresumu je pisalo "London tiskano za Samuela Hardinga u St Martin's Laneu", a nova je publikacija najavljena u Gentleman's Magazineu za jul 1737."

Osim stvaranja ilustracija i gravura, Blackwell je knjigu plasirala putem časopisa i usmenom predajom. The Country Journal: ili The Craftsman za 6 maj 1738 beleži objavljivanje prvog sveska od 252 ploče s biljkama. Nadalje je navedeno da su "još 132 ploče s biljkama za drugi svezak" objavljene i da će "svih 500 biti dovršeno za osam meseci"; posveta dr. Johnu Johnstounu datirana je 17 januara 1739. Oglas u The Country Journalu završava upozorenjem protiv lažne i niske kopije dela koje prodaje Samuel Harding. Jednu takvu kopiju izradila je skupina tiskara i gravera koje je Alexander tužio zbog umnožavanja nekih njegovih ploča.

Prvo tiskanje A Curious Herbal doživelo je umeren uspeh zbog pedantne kvalitete ilustracija i velike potrebe za ažuriranim biljem. Lekari i apoteke pohvalili su rad i dobio je pohvalu od Kraljevskog koledža lekara. Drugo izdanje tiskano je 20 godina kasnije u revidiranom i proširenom formatu u Nürnbergu od strane dr. Christopha Jacoba Trewa, botaničara i lekara, između 1757 i 1773 godine.

Prihod od knjige doveo je do Alexanderovog puštanja iz zatvora. Ubrzo su se ponovno nakupili dugovi, prisilivši par da proda polovinu prava na objavljivanje knjige Johnu Nourseu, knjižaru u Londonu. U aprilu 1747 Blackwellovi su prodali svoju preostalu polovinu udela u izdavačkim pravima, sve preostale kopije knjige i sve bakrene ploče Nourseu kako bi podmirili dug. Alexander se takođe uključio u nekoliko neuspešnih poslovnih poduhvata, te je na kraju napustio obitelj kako bi započeo novi život u Švedskoj. Gdje Alexanderov trag loših odluka vodi do smrti pogubljenjem zbog urote protiv krune 9 avgusta 1747 dok je Elizabeth napuštala London kako bi mu se pridružila.

Malo se zna o Blackwellovim kasnijim godinama, iako je verovatno nastavila svoju prvobitnu obuku za babicu. Pokopana je 27 oktobra 1758, a grob joj je u crkvi Svih Svetih u Chelseaju u Londonu. Njeno je ime jedno od četiri na ploči u staroj crkvi Chelsea u znak sećanja na žene iz Chelsea koje su se razlikovale po svojoj učenosti i pobožnosti. Ostala je verna Alexanderu sve vreme, čak je s njim delila honorare od prodaje dodatnih prava na knjige.

Blackwell ima rod biljaka nazvan po njoj, Blackwellia iz razreda Dodecandria Pentagynia. Postoji šest podvrsta Blackwellia; Blackwellia Panticulata, Blackwellia Glauca, Blackwellia Nipaulensis, Blackwellia Axillaris, Blackwellia Siralis, Blackwellia Padifolia. Ove vrste su poreklom s Réuniona, Mauricijusa, Nepala, Madagaskara, Perua i Kine.

U 1920-ima, dramatičarka Constance Smedley napisala je dramu pod naslovom The Curious Herbal o Blackwellovom delu, iako nije izvedena od 1940-ih.

Uticaji

Na Blackwella je verovatno uticao rad Marije Sibylle Merian, koja je između ostalih dela ilustrovala vrtno cveće u svom delu Neues Blumen Buch. Josepha Millera ‘’Botanicum Officinale; ili Compendious Herbal: davanje prikaza svih takvih biljaka koje se sada koriste u praksi fizike takođe je uticalo na nju, a mnogi opisi medicinskih svojstava biljaka preuzeti su iz njega. Millerov rad i slične publikacije nisu bile ilustrovane, pa je bila potrebna njena ilustrovana biljka. Neke od ilustracija u A Curious Herbal preuzete su od H.A. van Rheede tot Draakesteinov Hortus indicus malabaricus, a ona mu je pripisala i dodelila ove ploče.

Blackwell je prikazivala biljke u stilu tipičnom za botaničku ilustraciju od XVI stoleća pa nadalje. Podstaknuta evropskom renesansom i popularizovana od strane ilustratora kao što je Leonhart Fuchs, ovaj stil trebao je pružiti gledaocu razumevanje oblika organizma iz znanstvene, ali i umetničke perspektive. Njene ilustracije često prikazuju cele biljke uključujući rizome ili korenske sisteme. Ona takođe uključuje odvojene cvetne strukture, namenjene oponašanju izgleda znanstvenih disekcija.

Recepcija

Blackwell je predala primerak svog rada Kraljevskom koledžu lekara, koji ih je 'toliko odobrio da su joj ne samo napravili lep poklon, već su joj dali i opsežnu pismenu izjavu o svom odobravanju njena rada'. Ovaj je dar bio u obliku pohvale Thomasa Pelleta, predsednika Kraljevskog lekarskog kolegija, koji se pojavljuje u većini primeraka A Curious Herbal. Pohvala je datirana 1 jula 1737 i sadrži gravuru Teofrasta i Dioskorida zajedno s grbom Kraljevskog lekarskog kolegija.

Dok se Blackwellov rad u Curious Herbal spominje u mnogim povestima botanike, čini se da joj Društvo apotekara koje je posedovalo Chelsea Physic Garden u kojem se posvetila svom radu na biljnom poreklu, privlači malo pažnje. Znanstvenija dela o botanici, posebno ono Wilfrida Blunta, odbacuju njen doprinos botanici kao ne osobito znanstveni, radije čineći ilustrirani popis lekovitih biljaka dostupnim medicinskoj struci i prosvećenijoj javnosti tog vremena. Tokom preliminarnih faza svog rada na A Curious Herbal, predala je crteže sir Hansu Sloaneu, predsedniku Kraljevskog društva 1712, i dr. Richardu Meadu, uglednom lekaru, koji su je podstakli da nastavi s objavljivanjem. Takođe je privukla pažnju dr. Jamesa Douglasa (1675 – 1742), akušera, koji ju je smatrao jednom od stotinu najpoznatijih žena u povesti. Takođe treba zapamtiti veštinu i marljivost koju je pokazala u graviranju i ručnom slikanju svih ploča, kao i nenu predanost oslobađanju svog muža iz dužničkog zatvora."

Blackwellov A Curious Herbal predstavljen je na web stranici British Library kao "klasik botaničke ilustracije". Knjiga je dostupna za gledanje online korištenjem sustava Turning the Pages. U kolekciji rukopisa Britanske knjižnice sačuvano je nekoliko transakcija obavljenih tokom 1737 i 1747 u vezi s kupovinom deonica i ugovora o autorskim pravima na lekovito bilje od Blackwellsa od strane Johna Noursea.

Primeri Blackwellova rada uključeni su u "Tisk i predrasude: Ženske grafičarke, 1700-1930", izložbu u Victoria and Albert Museumu u Londonu, 2022-23. Godine 2023 Abbeville Press objavio je prvo moderno izdanje knjige A Curious Herbal, s esejima Marte McDowell i Janet Stiles Tyson.

Publikacije

Zanimljivo bilje: sadrži pet stotina rezova, najkorisnijih biljaka, koje se sada koriste u praksi fizike ugravirane na bakrenim pločama, prema crtežima uzetim iz života / Elizabeth Blackwell. Tome je dodan kratak opis biljaka i njihove uobičajene upotrebe u medicini. (London, 1737 – 1739), njeno veliko bilje, koje je sadržavalo gravure nacrtane iz uzoraka u Fizičkom vrtu Chelsea

Herbarium Blackwellianum emendatum et auctum, id est, Elisabethae Blackwell collection stirpium :quae in pharmacopoliis ad medicum usum asseruantur, quarum descriptio et vires ex Anglico idiomate in Latinum conversae sistuntur figurae maximam partem ad naturale exemplar emendantur floris fructusque partium repraesentatione augentur et probatis botanicorum nominibus illustrentur. Cum praefatione Tit. pl. D.D. Christophori Iacobi Trew; excudit figuras pinxit atque in aes incidit Nicolaus Fridericus Eisenbergerus ... Autor: Blackwell, Elizabeth, - Eisenberger, Nicolaus Friedrich, - Trew, Christoph Jacob, - Christiani de Launoy. - Io. Iosephi Fleischmanni. Publikacija: Norimbergae: Typis Io. Iosephi Fleischmanni, 1750–1773.

A Curious Herbal (2023) faksimilno izdanje u boji, uredila Marta McDowell, objavio Abbeville Press.

 

Izvor: “Wikipedia”

(prevod sa engleskog)