Dana 4 maja 2026 zategnute su po 3 žice sa svake strane
i urađeno je sve do finišta ili postavke žičane mreže sa dve strane…
Žičana mreža je dakle odmah poručena treba da se
napravi 100 metara žice visine 1,70 m dakle 170 kvadrata (kvadrat 450 dinara) što
nas sa malo popusta košta 71 hiljadu dinara, mašala, ali je žica pocinkovana
debljine 2,5 mm (moja veliki san da na neke važne tačke stavim ogradu veštačku
travu otpada – moraću da u kadru uhvatim tuđi susedni brlog jer nema čime da se
pokrijem i ušuškam, jer za to nikad neću imati para, a ta žica je inače
precenjena, preterano skupa, a može da se počne kruniti i optapadati, propadati)…
Zahvaljujući mom kalemarskom teleskopu sekla sam
makazama bezbedno sa svoje zemlje marelu i nasekla prilično lepog ranja a onda smo
svo granje očistili sredili isekli spakovali u drvaru…
Potom sam otišla na naš veliki budući ulaz ili na našu
buduću veliku kapiju i tamo sam očistila takođe svo granje koje bi nam smetalo
i ostvorila sam vidik ili ogroman novi prostor (taj grnanati gustiš sam čuvala dve
decenije kao ogradu, ali sada kad ograda ide svojim dobrim tokom i radi se gustiš
će napokon nestati) a kapija će biti do 4 metra dužine. I sada možemo da
maštamo kakvu metalnu laganu konstrukciju želimo da napravimo...
Ono što je najvažnije pri svakom zatezanju žice jeste
da sam postavila sa svake strane po 12 žabica tačnije 24 na dve strane i naučila
kako se sve to montira kako se olako uz pomoć šafilice odvija i najčvršće zavija.
Malo smo se namučili jer da bi se žica ovog tipa zategla do savršenstva moramo
po 2 ili 3 puta da odvijamo i ponovo sve zatežemo do savršenstva, a tako je kad
se uduže sve sami perfekcionisti...
.jpg)
Dana 5 maja 2026 tužno prvo konstatujem da mi je rovak
ponovo presekao još jednu papriku i to baburu te neka ide dođavola 9 komada mi je
već uništio paprika a ja sam jedva kupila 50, dakle 1/5 imam štete ili skoro
800 dinara...
Isekao mi je rovak i po neki moj struk zasađenog ranog
kupusa ali to sam zamenila to je sve iz moje rasade to nije za mene velika šteta
jer kupusa ranog iz dve setve ionako imam na pretek…
Pošišana je blitva i u zamrzivač spakovano još 2 kg i
600 g blitve, a od blitve skuvana je još jedna a ovoga puta moja izmaštana moja
izmišljenja savršena sarmica sa kašom od crvenog sočiva...
Počupala sam načistao svu preostalu blitvu u
dugačkoj liniji i tu zasadila sav moj čeri svu našu rasadu. I tako od danas imam
jako malo čašica u “Hirošimi”. I vreme je da sve bude zasađeno na svoje pravo
mesto. Čeri je izrastao zajedno sa čili papričicama koje sam posejala po drugi
put kad sam čeri iz te posudice ispikovala u čašice. A taj čeri u čašicama ostao
je manji rastom. Čeri pak u činijama deleći zemljište sa čili papričicama izrastao
je neuporedivo bolje jače više. Kako god sve je zasađeno i veliko imalo u toj
jednoj liniji gde je rasla jesenja blitva a jedan manji deo da ne bi bacila
zasadim napolju oko smokve u spoljašnjem vrtu – jedino sam tu imala malo
mesta...
Ukupno 19 čašica suncokreta poskidam sa dve police
najkrupnije i zasadim u avliji ili u mojim cvetnim lejama. Ostalo je još nešto
čašica u te dve linije na dve police da jače izrastu te će uskoro i to biti
zasađeno…
Onda sam 2 čahure plavog maka zbrobila i zasejala u “Hirošimi”
u prvom desnom začinskom boksu...
Iako đurđevak važi za otrovnu lekovitu biljku ja ga danas
nabrah golim rukama (na astalu pod trešnjom fali cveća) i nisam se otrovala te napravim
novu prekrasnu ikebanu, dok čekam prve irise prve perunike ali i prve cvetove
božura (šeboj, karanfil i neven ne berem u vazu jer sakupljam seme za iduću
setvenu sezonu)…
U našem malom malinjaku i danas sve vri od bruja
zuja pčela a maline se trebe sve više naziru prvi sočni rumeni plodovi...
U “Hirošimi” ostalo je još da uzgojim celer obe
sorte ali i suncokret u čašicama sve ostalo je zasađeno…
Mama i ja povezale smo paradajz jer već se malo nakrivio
prešao kočiće i pokidale smo zaperke...
Primetila sam u onih 5 saksija počela da izniče
zmijolika tikvica mnogo pre nego na ona dva mesta gde sam posejala direktno. I sve
u svemu imaću lepa očekivanja u svom vrtu pobede kao i uvek...
Zavarili smo na petom kosniku preostale metalne delove
koji su nam zafalili. I sada čekamo da nam stigne žičana mreža (tačnje treba je
doterati) i da se ogradimo sa dve jako važne velike naše strane. I biće to
epohalni događaj. Trijumf dobra nad pakošću…
Imamo malo ispravke malo menjamo prekrajamo verzije (tražimo
jednostavna povoljna rešenja bez mnogo ulaganja para a za kapiju i metal itekako
treba toga) te na trećoj strani a tug de radimo kapiju treba 43 dakle onaj zadnji
stub izvadit i tu ubetonirati metalni (koji košta oko 3500 dinara, koji treba
napuniti betonom ofarbati, itd.), ali taj izvađeni dolazi sa druge strane
kapije da poveže četvrtu stranu ograde (jedina betonska strana koju imamo
konstantno od 1990, a koju smo nakon 36 godina onih 13 stubića prvo okrpili
obnovili, i onda je sve drugo 2 decenije blokirano samo odjednom počelo), tako da
odmaramo dok nam ne ispletu mrežu. I za sada samo toliko na domak smo svog sna…
Sutra je praznik, dan svetog Nerada, te ćemo ponovo
hvatati hladovinu pod trešnjom te moliti dodole za malo kiše jer sve ovo napolju
ište kiše. A treba da izniknu sva semena i dobro stasaju nam sve biljke…
Juče u “Hirošimi” zabeleženo je 39,6 nesmal 40
stepeni (možda je bilo ja to nisam videla, nego samo ovo što videh). Dana je samo
malo manje oko 1 stepen manje od svega toga…
Juče primetime crni luk niče u malom setvenom boksu od
pruća a jutros primetim i ljubičasti luk u “Hirošimi” počinje da izniče…
Juče smo uživali posmatrajući u suton jato vrabaca
koji svaki dan redovno svraćaju na suvo kupanje kod nas u avliju te iskopaju kadice
ili zemljišne jamice te svu prašinu i grudvice iščeprkaju na trotoar i uživaju
više nego da su u morskoj slanoj vodi. A tako su osetljivi te čim pokušam bliže
da im priđem osete te odlete, ali me puste sa jedne lepe daljine da ih usnmim
uz pomoć zuma...
Grašak iz jesenje setve lepo popunjava svoje mahune
tako da ove godine hoću nabrati graška mada nije važno i koliko u gramima ali
neće biti propast moja a ni truljenje kao prošle godine...
Jedva čekam da se posatvi žičana mreža sa druge
strane onda ću moći da počnem da preseljavam kompost te da napravim svoje
trajno kompostište kako ja želim i da oslobodim svoj zarobljeni prostor koji je
sada pod kompostom, jer morala sam večito da se uvučem u svome da ustuknem od
invazije svake hijene jer su bili navalili preko moje žive ograde (za nju svoj brlog zakopavali te smo našli staklo, svako
drugo razno smeće, garež od čišćenja šporeta, itd.) samo da se ja nikad ne ogradim
ali jesam i eto u inat njima svima hoću…
Ošišala sam koprivu i još jednom dozom vitamina
nahranila sam svoje koke nosilje…
Itd…
Коментари
Постави коментар