22-25 MAJ 2026…

Dana 22 maja 2026 nastavljena žica kod komposta svega 2,5 metra koliko je zafalilo i zategnute su 3 žice (sajle) sa treće strane, te se konačno došlo do faze betoniranja metalnog stuba prvo prvog ukraj kapije a što je onda kad se beton stegne konačni završetak čitave treće linije i mogućnost za što skorije zatezanje ostatka žice a ostalo je po trećoj strani prazno još samo 5 polja a to je oko 10-ak metara žice (ostalo je još u garaži 20 metra ili još jedan nenačeti peti poslednji bunt od 20 metara dužine)…

Pošto sam imala luft a dan beše radan te idealan da se malo ranije pokosi trava, te usledilo je četvrto košenje avlije, da skinem još jednu obavezu koja me čeka ovih dana, jer može da bude taman za kosidbu u času kad mi imamo previše posla oko ograde a ograda je za sada naš jedini cilj jedini glavni prioritet te i “Hirošimu” malo “zapostavljam ali malo samo malo zbog ograde...

Dana 23 maja 2026 smo sve troje videli slepića. Pojavio se oko komposta na čistini a posle u selidbi komposta nigde nema slepića. Nađem ga van i bacim ga preko žice, tačnje izbacim ga malom metlicom (mama i ja volimo slepiće i radujemo se kad njih ima u blizini neće biti guja)...

Zatezanje žice četvrti bunt po trećoj strani i ukupno ograđeno 80 metara. Onda sam po vrhu povezala svu tu okačenu žicu očas posla jer to mi ide nikad brže nikad veštije ali dno da povezujem ne mogu (ne važi metod kao na vrhu te tu nema rešenja) samo vrhove mogu, bar nešto mogu da rasturim a to je dakle svaki vrh i svaku petlju na vrhu...

Potom smo premestili compost, ali na moje veliko insistiranje jer bi neko još odugovlačio, no vreme je bilo i nema više otezanja, a na dnu komposta već sve dobro sagorelo i sve se upeklo tako da je vilama teško bilo sve očistiti i premestiti ali sam to radila sa najvećim guštom ili sa najvećim atomima svoje snage koju čupam ne znam više odakle...

Ni jednog slepića nije bilo u kompostu dakle ničega osim glista i debelih crva – ništa drugo nisam našla, ta onda nije lepo meni reći da sam zapatila i napravila svojom prirodnom reciklažom nekakav krš jer kod mene je i u kompostu i oko komposta čisto uredno kao u apoteci a krš se vidi iza moje žice i ko ga pravi i čiji je, te dakle moj compost nije nikakav zmijarnika a rečeno mi je mada mene baš briga, sve to ne završi u smeću u zelenoj kanti koju inače plaćamo uredno jer mi recikliramo svaku svoju travčicu i grančicu a i drugo ostalo raspadivo ugradivo…

Nisam uspela da postavim narandžastu ceradu (boja koja otkida) a skinutu sa drvare jer je duvao nikad jači vetar ko u neki inat i malo razmislih te ispade bolje kad odustanem od neke svoje tako uporne ideje mnogo bolje, pošto uskoro mnogo bolje rešenje tu dolazi ubrzo za nekoliko dana dakle bolje rešenje...

Novo kompostiše je skockano da bolje ne može biti...

Petunije jednom posađene u kamenoj kocki zaredom već treću godinu bez ikakvog sađenja fino lepo procvetaju...

U zonu komposta odmah uselje, te preseljavanje one 4 posude ili moj mini rasadnik. I tu smestim i belo manje burence za zalivanje te sada a u svako burence treba da dokupim po jednu malu kanticu da ne pozajmljujem svoje dve male kantice iz “Hirošime”…

Pokosila sam ponovo još 2-3 otkosa možda malo više a iza svoje ograde tamo iza žice da nesmetano idu svi naši veliki i mali radovi…

Onda je iskopana rupa za metalni stub. I zatim sam ja uzela kamen od “Hirošime” tačnije sav kamen (odmah neko došao na ideju da mu pozajmim kamen i šta ću moradoh, a i bolje je jer neću nalaziti pod njima one slepiće majušne, a čak sam iz “Hirošime” iznela sav preostali kamen oko koprive i lavande) sa ulaza u “Hirošimu” da bi se betonirao stub, da se manje potroši betona…

A pošto nije imalo više šljunka i cementa betoniranje nastavljamo tek u ponedeljak. Onda kad se to stegne okačićemo ostatak žice po trećoj strani. Itd...

Dana 24 maja 2026 ususiavanje jer ne može da se stigne sve te tako čovek nema odmora ni nedeljom, mada ja mrzim usisivač i peglu kako se god okrene ali jednom u mesec i po dana eto i ja uključim taj užasni aparat od koga me zaboli odmah glava i taj posao radim jako nevoljno a samo jer mora se ususati prašina nekada...

Primetim imam već prve plodove paprika ali nažalost paprike su nam baš očajne em što ih je rovak potamanio više od 15 komada (više ne brojim štetu samo bacim papriku na kompost i ćutim) em što su nekako neke biljke suve slabe neugledne jako loše ukorenjene a kad ih izvadim imaju koren nije ih presekao rovak ali one neku muku ipak muče kao i onih nekih godina te ništa novo ništa neuobičajeno, mada majka prokuka za svojim ogromnim a bečenim parama...

Beru se trešnje u izobilju ali i nove ikebane pune svežih belih cvetova božura...

Dana 25 maja 2026 jako mnogo posla jako zahtevno jako umorno (i beton i varenje i savijanje kukica i farbanje i šta sve ne) i konačno posle svih umora malo se odvojilo za “Hirošimu” gde sam ošišala sve paradajze a majka je svaki privezala te zavezala kanapom (neki su pali od veličine) a onda sam pobola kočiće i povezala kanap na svaki moj uspeli čeri (one male neugledne moje biljčice kakosu grunule kao lude), dakle moja rasada je izgruvala neverovatno te pune sun am sve te biljke cvetova čak i žbunasti paradajz iz moje rasade ide jako dobro…

Stiglo mnogo toga na šišanje i jesenji ali i prolećni peršun lišćar tako da za to moram naći sutra nekako volje snage vremena…

Treba da rasadim čili papričice rani kupus bosiljak svu pristiglu svoju rasadu čak i celer ali ne stižem budem odviše umorna te sad sve malo “trpi” zbog ograde, mada biljke i ne trpe, dobiju vodu (da nema sistema kap po kap ne znam šta bi jer nas dve ne bi mogle da zalivamo crevom i kantama ovako umorne) a što nisam pokidala neke zaperke nije mnogo nije uopšte velika šteta…

Još samo 2 nepročitane knjige samo na ladici. Neverovatno olakšanje samo čitati bez obaveze bez opterećenja da moram sve pročitano da prepričam i opričam, iako za nekim knjigama žalim što neću da ih se nakon čitanja dotaknem i na taj način…

Čistila sam i ofarbala danas najmanje 10 novih armature (šestice ili osmice više ne znam koje su). I stalno nešto fali stalno sitnice koje oduzimaju sve...

Betoniranje velikog prvog metalnog stuba (svečano ubacujem svaki kamen temeljac) završeno a trebalo je mnogo kamena tako da sam sve moje male kamene krugove jutros žrtvovala a onda posle sve rupe od kamen popunila zemljom koju smo imali viška...

Jedan krastavac odsekao mi rovak a prepun plodova a to je tek strašna šteta i to onaj skuplji tzv. kornišon…

Prva puzavica ruža u žaridnjeri od guma roze boje procvetala...

Procvetala je pre nekoliko dana žuta ruža u zoni kokošinjca u žardinjeri...

Sad su sve koke zajedno sastavljene te više ih nema u bunker mama je sve očistila. I uspeli smo da sačuvamo 6 koka od onih 10 sa farme...

Metalni stub prvi na kapiji dobio i zavarene kukice tako da uskoro može da se zategne preostala žica u svih onih 5 preostalih polja...

Onda sam krčila danas te sekla strugala grane odvajala lišće na kompost jer neke grane lešnika padaju po liniji ograde koju treba i od kapije a sa druge strane sastaviti sa već postojećom prvom ili četvrtom stranom. Žrtvovana je jedna mala šljiva puna plodova i tu je postavljen betonski stub (onaj 43 izvađeni, a sa svim kosnicima i metalnim stubovima ugradiće se ravno 50 stubova!!)) koji je betoniran. I treba postaviti i drugi metalni sutub na kapiji te iskopati još jednu džinovsku rupu a onda dokupiti još jedan manji metalni stub da se poveže manje presmo ili preostalo prazno polje kod Džonijeve kućice sa kapijom i već postojećom betonskom ogradom…

Danas ludilo od vrućine a u “Hirošimi” čak 42,5 ali ne znam da li je bilo još jače, još vše a mama i ja na 35 vežemo i seckamo lišće na paradajzu a tek posle 19 sati jedva je spalo na 30 do 28 stepeni a ja sam morala posle večere tek da se posvetim “Hirošimi” jer umorna i gladna toliko prerađena danas ne bih da još žrtvujem večeru…

Još sam kamena podarila za betoniranje drugog stuba i skinula kamen oko plave paletice ali sam rekla više neću donirati svoj kamen, te nemam više ni kamena viška...

I onda smo kod komposta neku staru cve od nepostojeće stare kanalizacije ukinuli srušili i zatrpali zenljom tako da sam ono jedno presmo na kompostu pomerila i proširila za još preko metar dužine i došlo je sve onako kako treba…

Ostavi se po neka kesa liski ranog kupsa u zamrzivač, po neka kesa trešanja, a sve to pre neki dan, dok danas ni to ne stižemo…

Itd…

Коментари

Популарни постови са овог блога

7 MAJ 2026…

U gražu doterano 5 buntova a svaki po 20 metara dužine tako da uskoro može da počne ono najključnije, ono decenijama sanjano, te da se fino okonča naše zagrađivanje dvorišta sa dve veoma važne strane, jer na trećoj imamo još pripremnih radova i radnih zanimacije oko kapije i velikog ulaza (već imam viziju već imam prepune ruke posla a kako ću da sve te strane oplemenim sa mnogo čega živog te zasadim te ponovo oživim bolje nego ikada, jer vrt pobede “Hirošima” će tek da se budi da buja da raste)... Mama je jutros bila vredna te motikom zagrnula krompir koji se lepo pošumljava i raste (ja nisam zagovornik takvih okopavajućih motikastih metoda)... Nažalost, rovak mi je presekao još jednu papriku šilju desetu po redu i tako je moja šteta od rovka ili rovaka (ne znam koliko ih noću pravi nad biljkama pokolj) čak 1/5 kupljenih paprika. I vidim rupice te se zaledim vidim tragove te ih ignoršem vidim tunelčiće iz kojih izlaze u koje nestaju i neću ni da strašno zamislim ka...

9 MAJ 2026…

Sinoć se ispadala baš dobra kiša, ali kiše može da padne još… Mama je jutros u “Hirošimi” posadila gde god je još imalo mesta ranog kupusa ditmar iz naše druge setve... Nažalost, primetim još jednu posustalu klonulu papriku šilju po donjoj levoj strani gde mi je rovak inače najviše uništio paprika te iščupam je blago i vidim jeste malo načeta malo presečena ali ima i dalje jako dobro živo korenje te vratim je nazad zatrpam ponovo tu paprika i verujem da će moći da se oporavi... Dok sadimo a danas obe sadimo mnogo toga rasađujemo sve što nam je pristiglo iz naše rasade mama primeti da se nešto miče ispod u zemlje te izvadi rovka a odna ga nogom zgnječi a ja ga stavim na policu da se osuši i kad bude ona opadajuća mesečeva mena napraviću od njega malo pepela tačnije kremiraću ga i posuti mu prah po “Hirošimi” i tako bi tim štajnerovskim magičnim ritualčićem trebala da sprečiv rovke za vjeki vjekov (amin!) da se ikad više pojave u mom tlu ili zemljištu... Kakva sr...

8 MAJ 2026…

Jutros u vrtu pobede “Hirošima” naše najlepše iznenađenje – već se lepo fino nazire prvi plod krastavca, a ima ih još nekoliko komada… Danas nisam uradila baš ništa u “Hirošimi” (sada je sav moj fokus na dvorište, tačnije na ogradu), te dolažem sve za sutra zakidanje zaperaka i malo zalivanja malo rasađivanja tamo gde zatreba… Džinovsko drvo ili onaj mali žbunić koji narasra preko noći po nekoliko centimetara pregurao je u visnu 3 metra… Čitav dan mi otišao na neke druge stvari a onda na neku “dokolicu” na neko silno razmišljanje. I tek negde posle podne ili skoro pred smiraj dana sine mi super nova ideja da onu jednu liniju od 15 metra ili 6 polja između 7 stubova rešim sa polovnim crepom (a crepa nemam osim 9 komada bajinobaštanskog)... Onda sam nabavila 81 komad polovnog crepa “Toza Marković”, jer pred sobom sam imala novu zamišljenu setvenu liniju od 15 metara dužine (tu sam htela da stavim ogradu veštačku travu bar od 1,5 metar visine, ali nekad ću možda i...

TEČNO ORGANSKO GNOJIVO OD KOPRIVE 2024…

Promenila sam taktiku pravljenja tečnog đubriva od žare, ali samo po vremenskom pitanju meseca u kome ga dakle pravim, spravljam, a nikako po pitanju načina na koji ga tako brzo napravim bez ikave mere… Koristim od prošle godine 2023 kraj leta ili početak lepe tople jeseni, tačnije povoljno vreme kada nabasam na dobar izvor koprive, pune semenki, da napravim tečno gnojivo, da brzo prevri, a ako ima više toplote završiće se sve mnogo pre, kao ove 2024, da sazri, da prestane penušanje, da se smiri, a nakon svega da naspem u balone, da prezimi u “Hirošimi”, da upije iz zemlje sve korisne podzemne energije, koje su najjače tokom zime, posebno u januaru negde, i tako ulazim spremna sa tečnim đubrivom u novu setvenu sedmu sezonu 2025, jer kad krene setva i rasađivanje, žara ponekad još ne krene u prirodi ili krene slabo, pa nema dovoljno toplote ponekad za nicanje, a onda pristignu te količine “kasno”, itd... Pravim prosto ovo tečno gnojivo: Uzmem veće belo burence, držim ga ...

IZ MOJE BAŠTOVANSKE ARHIVE – DAN 23 MART 2024 SETVENE GODINE ŠESTE…

Jedan neverovatno divan, a osunčan i vrlo kreativan rad, obojen u mastilo plavu boju, koja je na suncu i na fotografiji ispala neka druga nijansa plave boja. No, plavo je plavo… Plava uljana boja, univerzalna za drvo i metal, jedna konzerva od 750 ml, košta 470 dinara, a za 70 dinara skuplja od crvene boje, istih karakteritsika. I za sve moje današnje plave ili blue detalje otišla je jedna cela konzerva boje… Još sam imala danas novih ideja, a šta se moglo danas još obojiti u nešto drugo. Ako se odlučim, za još jednu novu boju biće to neka treća boja, a imam ideju da ofarbam drvo ili drvene stranice na najvećem setvenom boksu, najvećem bundevištu, gde će rasti moje bundeve, u boju bundeva, u narandžastu boju, ali moje ideje nailaze brzo na neku silu “otpora” počesto, jer biće da su preskupe, itd... Prvo sam u plavo ofarbala dve najnovije postavljene gume, od kojih je brzo ispala prelepa žardinjera, a kako za sada nameravam, tu ću da zasadim ipak cveće, mada ja brzo...

PRIČA O PUŽU GOLAĆU…

Ovo je takođe priča Desanke Maksimović koja se zove ”Kako su pužu ukrali kuću”, a ta priča kaže dalje ovako: Živela jednom dva puža jedan pored drugoga i svaki je imao svoju kućicu na leđima. Bili su lenji i pasivni, mirni i neprimetni. Radije su uzeli ulogu posmatrača u životu. Dobro su čuvali svoje kuće i svuda su ih vukli sa sobom. Bili su jako obazrivi. Na njij je stalno motrila jedna mala Zeba i mnogo im se rugala na toj svoj obazrivosti i predloži im jednog dana da ponesu sa sobom i ono svoje dvorištance jer i njega može neko da im ukrade. Oni su ovo trpeli i nisu pridavali mnogo pažnje Zebi. Noseći svoju kuću stalno na leđima imali su priliku i zgodu da zastanu gde god požele, te da u svojoj kući se odmore ili prespavaju. Ali jednoga dana jedan od ova dva puža sa kućicom se pokoleba i požele da krene po prvi put u šetnju bez svoje kućice, rešen da odbaci sav svoj teret i pođe oslobođen, rasterećen dalje. I dobro je pre odlaska zatvorio svoju malu kući...

18 NOVEMBAR – 13 DECEMBAR 2025…

Raspon od nesmal mesec dana, kakvih dana, strašnih dana. No, treba poći od nekih izabranih svojih dana… Dana 18 novembra 2025 pao je prvi sneg, prva večernja zamska čarolija, mogla je da bude više idilična, ali nije, koja je zadugo zapamćena iz mnogih pološijih okolnosti, a koje nemaju mnogo veze za radovanjem, sa vrtlarenjem… Čitanje knjige, uopšte čitanje knjiga, koje se uvek zbog nečega naglo prekida, a zbog raznih svakodnevnim iznenadnih teških situacija… No, malo po malo, uzmognem još neke unutrašnje snage, te uspevam da sve što naumim, što zacrtam, što započnem pročitam, a knjigu za knjigom, misleći labavo kilavo da ću u mesec dana da povećam porazno broj svojih čitalačkih postignuća u 2025 – pošto dakako neću… Verovatno da sam i usred sezone vrtlarenja slično bi bilo, možda i gore, usledila bi sva moja odricanja od knjige, a kad knjige podredila potčinila apsolutno svemu, obično onom banalnom, nebitnom, a svemu što moje vreme guta kao aždaja u nepovrat u nepovrat u str...

16 JANUAR 2025 - najhladnije jutro za sada…

Dakle nakon 14 dana od kako traju moja januarska merenja, beleženja i posmatranja došlo je do promene i to velike… Jutros u “Hirošimi” trenutna jutarnja T oko 8 sati i 10 minuta iznosila je minus 3,7 stepeni... Hladno, baš hladno… Na polovini januara 2025 beležimo svoje najhladnije jutro, dobro se sve spustilo baš ispod nule... Što se tiče najveće vrednosti dnevne T ona iznosi i dalje onih prijatnih 26 stepeni u plusu... No, ipak došlo je do promene najniže jutarnje T te jutros ona iznosi čak minus 7 stepeni po Celzijusu... I tako oboren je rekord od 2 januara 2025, te od danas posmatramo da li će se dogoditi i još hladnije neko januarsko jutro te da li će naš merač registrovati i nižu temperaturu nego što je to ovaj jutrošnji minus od 7 stepeni ispod nule... Juče oko 10 sati trenutna T iznosila je plus 1,2 stepena. Najviša dnevna iznosila je 26 stepeni u plusu, a najniža onih minus 5,4… Nekoliko posečenih salata načupala sam i odnela kokama nosiljama da ih častim...

8- 11 FEBRUAR 2026…

Juče, 7 februara 2026 negde predveče umrla je jedna slabunjava koka (nažalost bela leghorn naše prvo jato kljunova od oktobra 2024), a iz istog jata kunja nam još jedna pirgava amrok koka te mama očekuje i njeno skapavanje… Sada je naše jato spalo na 18 koka nosilja, ili na ukupno 24 grla (gubitak je u poređenju sa prethodna dva dana ipak duplo manji i na pomolu je prestanak neočekivanog udara – ništa večito ne traje posebno ne pomor)... Dana 8 februara 2026 nakon povratka iz šetnje rečnom obalom gde jako dražesno cvrkuću probuđene ptice, na stazici koja razdvaja “Hirošimu” i spoljašnji vrt zatekne me sukob dve mačke ili dva mačora ili mačke i mačora ne znam im polove uopštene su za mene mačke (pomislila sam pogrešno da je reč o udvaranju). Tačnije jedna šarena izvukla je pobedu, a jedna druga sa finom ogrlicom ona koja se neguje bolje. Sukobile su se preko zategnute žice, a onda je siva manja slabija odustala svativši da je pobeđena i povređena otrčala peko vrta, a šarena se sam...

TREĆEG DANA DECEMBRA 2024…

Oko 10 sati jutros u “Hirošimi” izmereno 10,5 stepeni u plusu, a tamo sam našišala makazama, onaj sav preostali celer lišćar te time nahranila svoje koke nosilje, koje su nam danas dakle podarile ono jedno dragoceno jaje, koje sam ja pronašla, te imala tu najveću čast da ga svečano pokupim sa gnezda i da im kažem - HVALA... Popodne u dvorište došla su dva mala mačeta, jedno je sivkasto i tigrasto, verovatno plašljivo, kad je pobeglo, a drugo malo crno belo, preslatko, radoznalo, hrabro bilo je zainteresovano da se sprijatelji sa kokama nosiljama, te se odmah došunjalo hitro do žice, a koke su se uplašile od tako malog mečenceta, a ono je pokušavalo zatim da se provuče majušnom glavom kroz one žičane kockice… Čitav dana odmaram, kuvam ručak, malo da odmenim majku, jer je ona kuvala ovih dana, te malo da odmorim mozak od knjige, od filozofije, te kuvam ćureća ćufteta sa makaronama, a posle ručak uspevam slatko da zaspim, u svojoj tišini, sat vremena sam bogme sebi pr...

MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

Претражи овај блог