Jutros u vrtu pobede “Hirošima” naše najlepše
iznenađenje – već se lepo fino nazire prvi plod krastavca, a ima ih još
nekoliko komada…
Danas nisam uradila baš ništa u “Hirošimi” (sada je
sav moj fokus na dvorište, tačnije na ogradu), te dolažem sve za sutra zakidanje
zaperaka i malo zalivanja malo rasađivanja tamo gde zatreba…
Džinovsko drvo ili onaj mali žbunić koji narasra preko
noći po nekoliko centimetara pregurao je u visnu 3 metra…
Čitav dan mi otišao na neke druge stvari a onda na
neku “dokolicu” na neko silno razmišljanje. I tek negde posle podne ili skoro pred
smiraj dana sine mi super nova ideja da onu jednu liniju od 15 metra ili 6
polja između 7 stubova rešim sa polovnim crepom (a crepa nemam osim 9 komada
bajinobaštanskog)...
Onda sam nabavila 81 komad polovnog crepa “Toza Marković”,
jer pred sobom sam imala novu zamišljenu setvenu liniju od 15 metara dužine (tu
sam htela da stavim ogradu veštačku travu bar od 1,5 metar visine, ali nekad ću
možda i to uspeti, možda kroz 20 godina, a do tada ušuškaću svu svoju avlijsku idilu
sa živim zasađenim novim biljkama, sa stevom) - onu liniju ili početak druge strane
ograde kod drvare i kokošinjca onu na kojoj se uništila te počupala posekla sva
naša živa višedecenijska ograda jer tu ću da ubrzo sejem tikvice bundevice suncokrete
malo kukuruza šeboj, itd. sve ono što već imam u svojim zalihama, uskoro čim
prođe žica, sa druge strane...
Ali, pošto je ta moja živa ograda decenijama sa
susednih strana potkopavana uništavana tako štosu na naše tlo, a za našu živu ogradu
drugi bacali svo svoje smeće te nalazim danas tragove zagađenja uništenja
bezobrazluka aljakavosti (to smeće je trebalo da ide u nečiju zelenu ili plavu kantu
za smeće, ali je dakle kod dembela Srba uvek lakše u našoj živoj ogradi napraviti
svoju divlju deponiju, koju sma tek otkrili kad smo sve posekli i počeli kopati)
a danas nalazim kamenje kosti staklo najlon kese nalazim puklu supenu kašiku
možda neku zakopanu vradžbinu nalazim svaki
bezobrazluk. I da se moja zemlja ne bi odronila a ni potkopala jer je neko preko
puta nama iskopao jarak i kanal do se tu kote komarci dakle pravi nam močvaru ili
kanal pomoću koga će se lakše odronjavati naša divna dobro nasuta visoka dobra
obala te moramo na donji deo žice (a muke su raditi u svom tlu na kosini na kosini
na potkopanosti ogradu) da ugradim crep (neko je hteo neku plastiku tu da stavi
a moja genijalna ideja je pobedila prirodni materijla dakle crep) kako bi isti zadržao
na toj tuđom rukom potkopanu našu zemlju da ne bi bilo odrona i gubitka jer tu
liniju od 15 metar treba ponovo oživeti, nazad povratiti tu bujnost, to
zelenilio, a već imam ideje sa te strane da zasadim ruže posebno puzavice, ali
to ne može do proleća 2027...
Ima mnogo toga što ću još moći tu posejati, jer propao
je moj plan da treću liniju osmislim zbog suženog prostora i okretanja autom tu
liniju neću moći ni peti deo zasaditi kao što sam imala nameru, ali ipak hoću...
Trenutno se duma i prave izumi, prvo češalj od metalne
šipke i armature za zatezanje žice i pravi jedan okrugli stalak na koji će se postaviti
bunt žice, a onda odmotavati i eto zato je sada u nas blaga stagnacija, umna
zanimacija, jer sada je najteži zadatak okačiti kupljenu žicu...
Ali, za mene i mamu stagnacije nema nama samo daj malo
polovnog crepa i odmah imamo pune ruke posla…
Imam ideju da oko komposta (pošto izvršim selidbu) da
napravim takođe jednu setvenu parcelicu te čuvam ostatak crepa – negde ću ga
već potrošiti…
No, fali mi sada rodne zemlje da naspem i nivelišem sav
taj svoj novi dobijeni setveni teren...
Pod crepom je stavljeno ukupno 6 polja ograde ili 15
metar dužine, prostor između 7 prvih stubova sa druge strane...
Fali nam i dobre kiše, ali kiše nema, te se pitam
što nam je aplikacije tako nmogo najavljuju…
Maj je divan prolećni mesec a ima čak dva uštapa, te
idući pada 31 maja, a to znači da su dva nova idealna dana za setvu baš svega
28 i 29 maj…
Itd…
Коментари
Постави коментар