Sinoć se ispadala baš dobra kiša, ali kiše može da padne
još…
Mama je jutros u “Hirošimi” posadila gde god je još
imalo mesta ranog kupusa ditmar iz naše druge setve...
Nažalost, primetim još jednu posustalu klonulu papriku
šilju po donjoj levoj strani gde mi je rovak inače najviše uništio paprika te iščupam
je blago i vidim jeste malo načeta malo presečena ali ima i dalje jako dobro živo
korenje te vratim je nazad zatrpam ponovo tu paprika i verujem da će moći da se
oporavi...
Dok sadimo a danas obe sadimo mnogo toga rasađujemo sve
što nam je pristiglo iz naše rasade mama primeti da se nešto miče ispod u zemlje
te izvadi rovka a odna ga nogom zgnječi a ja ga stavim na policu da se osuši i kad
bude ona opadajuća mesečeva mena napraviću od njega malo pepela tačnije
kremiraću ga i posuti mu prah po “Hirošimi” i tako bi tim štajnerovskim magičnim
ritualčićem trebala da sprečiv rovke za vjeki vjekov (amin!) da se ikad više pojave
u mom tlu ili zemljištu...
Kakva sreća opadajući mesec nastaje večeras oko 23 satai
11 minuta tako da ću sutra da izvedem mali štajnerovski ritualčić, a mogu i prekosutra
neka se rovak mrtav bolje osuši pa da ga spalim na lomači sa apetitom...
Stigla je u mojim burićima rasada prvih kadifa te
sam ih zasadila svuda i u “Hirošimi” kao i napolju u spoljašnjem vrtu po dvorištu...
Saditi posle kiše najidealnije je jer ne treba
zalivati, a zemljište je mekano…
Danas može lepo da se radi po oblačnosti i po ono
malo kišice u “Hirošimi” gde nema vrućine nema sparine a bilo je krajnje vreme
da se malo najviše bar danas posvetim biljkama…
Zasadila sam iz male plave paletice jednu količinu turskog
karanfila te u isti posle dodala nekoliko suncokreta...
Suncokrete sam takođe danas zasadila iz čašica, još
nekoliko ih uzgajam a jedan manji deo još nije iznikao...
Kupile smo 10 krastavca neku sortu jestivih
krupnijih kornišona ne onih sitnih već visokorodnih salatnih i svaki sam dobila
nešto povoljnije po 120 dinara te je mama utrošila još 1200 dinara, inače ovi krastavci
su po 150 dinara (uštedeti 300 dinara meni je veliko)...
Sve čašice se kreću od 100 dinara i naviše (imala
sam ludu sreću da sve dobijem po prošlogodišnjih 80 dinara), takoda da dogodine
ne znam koliko ću moći kupiti čašica verovatno svega duplo manje jer meni preko
80 dinara slabo šta odgovara, tako da iduće 2027 godine moram uzgajati svoju
rasadu po hladnom zimskom vremenu negde u kući…
Odmah sam udarila kočiće uz krastavce i sve povezala
kanapama…
Kidala sam danas zaperke na paradajzu a neke donje
grane ošišala sam sa najkrupnijih i malo ih privezala...
Niče boranija u spoljašnjem vrtu, a niču i prve bundeve...
Sklonile smo zaštitne mrežice...
Mama je u spoljašnjem vrtu raščupala cveklu tamo gde
je gušće nikla i svuda u vrtu dodala gde smo imale još praznog nezasejanog prostora…
Nikla je malo i ona moja prosuta keleraba, ostavljam
je te ću da je posmatram te ako bude moglo da se zagazi jer je nikla usred luka
koji takođe niče možda je negde posadim a možda i ne…
U žardinjeri kod kokošinjca malo sam sekla orlove
nokte tačnije tu su mi stisli čuvarkuće na panju pa sam ih istrebila a šeboje
malo uveza i tu donela te zasadila iz plave paletice iz malog rasadnika turski
karanfil…
Napravljn je češalj za zatezanje žice, bar jedan
mali pomak i dalje...
Na plavo malo tikvište dodala sam novi drveni detalj
presmo od jedne palete i sa obe strane posadila zmijolike dve tikvice one dve uspele
saksije, a u “Hirošimi” gajim još dve saksije a peta saksija nije nikla, ne
znam zašto, ali je držim možda je malo lenja...
Zmijolika tikvica niče u “Hirošimi” tamo gde smo je posejale
direktno, a niču i hokaido bundeve…
Svuda sam zasadila u “Hirošimi” čili papričice (zasadila
sam i malo suncokreta) i potrošila sam one 3 male posudice tačnije rasadila sam
svu drugu setvu a prvu još uzgajam u saksijama da malo ojačaju (imam i još jednu
veću posudu iz druge setve), a sadila sam gušće više žbunića (takav stil volim,
a biljke vole budu jače uspeju pre), pa kad to ojača ponovo mogu raščupati a i ne
moram…
U dve prazne saksije od zmijolikih tikvica zasadim takođe
po 2 struka čili papričica (ne volim ništa prazno te odmah oživljavam neku novu
biljku)…
Čitav dan ruke su mi bile kaljave crne ali sam imala
nezapamćene momente koje nisam mogla prlavjim umazanim blatnjavim rukama da
zabeležim…
Plevila sam malo travke oko kamenja golim rukama a
bilo je sve mokro od kiše i lako za rada (travke bacim kokakma). A kada sam se našla
oko plave paletice podignem jedan kamen da ispdo njega isčupam travku kad ispod njega manji od kišne gliste slepić
spava. Nikad manjeg okretnijeg slepića nisam videla ali hitar uvija se. Tačnije
zaspao pod kamenom. I uzmem vanglicu makaze tako ga uštipim tačnije uhvatim nisam
ga povredila samo ga ubacim pomoću toga u vanglicu te izbacim u travu van moje
linije. Isprepadala sam se naravno kao i uvek...
Gušterčići lete na sve strane jednog sam uhvatila
rukama i na njih sam navikla da šuškaju kao da su neke krupne zverke a tako su
hitri mali brzi sitni i baš ih svuda nalazim u okačenim torbicama svuda...
Majska trešnja počela je da zri, da rudi kako se to mnogo
živopisnije u nas kaže...
Japanska jabuka (koju sam ja inače još prošle godine
malo sasekla po širini suzila dajući joj neki lepši oblik da ide ka visini a ne
ka širini te da bude drvo) prepuna je plodova, nikad više...
Itd…
Коментари
Постави коментар