9-15 MAJ 2025…

Dok daleko izvan “Hirošime” posmatram jedan profesionalniji i agrarno uspešniji a pravi plastenik od 17,5 metara dužine dobijam uvid u system zvani “kap po kap”, a onda i neke meni nove alate kao i neka nova znanja ali i predivan poklon a upravo pomenuti tzv. sistem “kap po kap” samo da dođem ponovo kući devetog maja i onda desetoga dana maja da se baš osmelim da sve instaliram sa majkom…

Ali, nažalost nisam bila hirurški precizna, niti sam dobar vodoinstalater ispala te su moje približno tačno probušene rupe od 16 mm na crevu bile nešto veće te nosu držali zavrnuti ventili dobro tek puštenu vodu i samo sam napravila svoj neuspeli projekat no uz malo pomoći uskoro (već sutradan 11 maja 2025) će sigurno proraditi i taj moj sistem “kap po kap” da olakšam vrtlarske muke zalivanja meni i majci (posebno njoj)...

Već sedmog maja mama mi preko telefona negde daleko saopštava kako izgledaju naše male i velike stvari u “Hirošimi” a ja ne mogu ni da približno u svom tom haosu ili ovozemaljskom paklu zamislim da je sve tamo tak prekrasno i govori mi da već imamo prve otrebljene male zelene paradajze…

Šta to meni sada u mučnini sveopštoj znači…

Pošto i dalje nema nekih stabilnijih rešenja po drugi put se izmučena od iščekivanja i preživljenih trauma kao i strahova vraćam kući, bar na 3 dana mislimi tako (iako će biti sve na 2 dana) da “uživam” u svojim malim radovima u avliji i “Hirošimi”...

Čim sam stigla tog 9 maja kući odmah sam posle jako teških 16 dana ili posle 23 apirla 2025 pokosila po treći put svoju avliju a trava je baš izgruvala u mom odsutvu (kako samo malo fali kad vredne ruke nestane da sve proguta trava i korov – propast, pustoš) a moje cveće je odjednom progledalo i sve je ponovo dobilo svoj puni blistavi odraz dimenzija koje su utešno samo negde drugde, a negde jako daleko od svih ovozemaljskih muka i pakla…

Pre košenja sam zasadila sve što se moglo u prvom navratu još zasaditi...

Istog 9 maja 2025 oboren je novi toplotni rekord ili najviših 44,9 stepeni u plusu...

Nigela je već procvetala a šta meni sada znači svo to moje cveće...

Počupan je sav jesenji peršun i tu je dodat čeri paradajz iz naše rasade...

Majka je zasadila skoro sav kupus rani iz obe setve s tim da je druga setva dala jako malo struka kupusa...

Na mesto kupusa ili u samu srž onog našeg malog rasadnika prenela sam i zasadila onu moju svu izniklu šparglu čisto i blistavo da vidimo šta će dalje da biva te ima li snage da se razraste za svoju dugovečnost...

Sve buja i cveta ali šta to meni sada u teškoćama mojim ili našim znači, čisto da se raspameti čovek od svelepote ali još ne može pošto se raspamećuje dan po dan čovek od ukupno svojih strašnih najstrašnijih 18 dana najmanje, do nekih drugih a sasvim trivijalnih stvari i stvarčica koje se naprosto životom zovu...

U spoljašnjem vrtu za 6 dana ponovo se sve dupliralo, izraslo, stasalo...

Mama je boraniju okopala sama i zagrnula je a onda i zaosočila i zaista njen trud je nagrađen lepom boranijom a čak je udarila sama i pritke…

Neveni nisu samo žuti jer ima ih i narandžastih...

Kamena elipsa ukraj česme ispala je ove godine dakle savršena – a mali kameni krug konačno ponosno diže svoje kamene oči na svelepotu onih prekrasnih petunija a drvo sreće imaće čemu da se raduje posebno već postignutom kontrastu žutih nevena i ljubičastih petunija...

Ali gle – novog majskog velikog čuda – već procvetale i prve ljubičaste perunike naše kao i turski karanfili različitih boja...

Procvetao je i beli jasmin kao i moja okačena mala verbena...

Na poklon sam dobila dve viseće bele saksije u koje sam ubrzo zasadila cveće iz moje rasade a petlovu krestu i salviju...

Procvetale su i naše ruže (a po mom konačnom povratku 12 maja procvetali su i prvi božurovi)...

Naručena su 3 ćurana tako da ćemo imati ponovo ćuranski tov ali nešto skromniji a svoj četvrti ćuranski tov koji počinje od 16 maja, pa sve u naredna 3 meseca još...

Stigle su prve liske za sarmicu koju ćemo skuvati već sutradan 10 maja od ranog našeg kupusa ditmar (a ubrzo će stići nove liske i za još jednu šerpu sarmica 14 maja)...

Trešnja majska ima tek po neka krupna sazrela a prvi plodovi se okusili 9 maja dakle malo pobedonosnog samurajskog duha ove 2025 uneto je u biće baš izmučeno i potrešeno, potrošeno...

Deseti maj 2025 – beremo prve liske našeg ranog kupusa ditmar i savijamo prvu prolećnu sarmicu...

Pošto nije uspelo na mom sistemu “kap po kap” da ne curi po liniji glavnog debljeg creva onda sam sve odložila da bolje profunkcioniše samo koji dan kasnije, iako neće ni tada, te smo majka i ja sve zalile crevom nadajući se naivno da će to biti samo još ovaj mučni dug put čekanja...

Makazama sam ošišala nešto liski na paradajzu te sam zakinula zaperke a inače to je isto samo po malo radila i majka dok se ja nisam vraćala...

Stavila sam ili razvukla očas posla dakle 6 linija i 6 slavina i sve sam glavno i veliko po dužini unutar “Hirošime” pokrila samo mi je žao što sam morala da prekinem svoj prvi pokušaj puštanja u svečani rad natapanja kad je na dva vitalna mesta puštalo baš vodu i samo malo na onih 6 slavinica...

Na krastavce zadnje posađene iz moje rasade dakle na sunčani potok udarila sam kočiće i povezala najlon (naučila sam i videla novi sistem vezivanja krastavaca i paradajza bez upotrebe kočića te ako uspem da se toga setim iduće naše osme setvene sezone 2026 biće sve bez ijednog kočića unutar “Hirošime”)...

Onda smo mama i ja spakovale ponovo sve gajbice i čašice u našu malu ostavu od paleta i samo još pola džaka šumske zemlje imamo u zalihama no za ovu jesenju sezonu pokriće me ali za iduću verovatno bolju sezonu 2026 moraću više da radim ili jače da se baš trudim i da pronalazim nove bale šumske zemlje...

Imamo mnogo malih krastavčića…

I to bi bilo nedge malo ili veliko naše sve-to, do mog definitivnog i konačnog povratka 12 maja ili otpusta od svih briga i strahova što će biti verovatno što skorije, ali brige i strahovi zapravo nikad ne prolaze, pošto mnogo toga ipak ostaje ili se nastavlja pod nekim drugim, čudnim ili posve drugačijim zapitanostima, zabrinutostima, itd...

Dana 11 maja 2025 pravim mali novi raspored cveća na avlijskom aatalu samo da promenim ili nešto malo izmenim da bolje poteče od recimo sutradan…

Tog istog dana uočavam i prve procvetale plave makove…

Dana 13 maja 2025 posadila sam svoje dobijene vrtlarske poklone – kesu prolećnih lukovica i postavila jednu dobijenu saksiju sa rasađenom nanon…

Toga istog dana mama je u velikom tikvištu presejala semenke preostalih bundeva koje su inače dobro krenule i udarile vrežom ali su ih puževi golaći desetkovali…

Sa povrtakom donosim drugo parče creva koje je odrađeno bolje i profesionalnije (11 maja), jer nije mojih ruku delo, ali nažalost nije se dalo da natapamo svoje povrće jer system ponovo ne funkcioniše kako treba bez curenja, ali ovoga puta završni glavni ventil curi samo verovatno zbog zgužvanog dihtunga kao i još nekoliko malih lulica ili pvaih ventila prska vodu kao gejzir a što ne bi dakle smelo. Tako da po treći put tek imamo sreće, a treba dakle nešto uraditi ponovo potrećiput da system kap po kap proradi ili profunkcioniše. I utešila sam se da i vrliji od mene omaše a ne samo neuka ja...

Nakon svega malo je što čoveku pukne proteza, pa onda i jedna plomba, a nakon svih izdržanih užasa zaradi od stresova i herpes...

Danas 15 maja 2025 virnem u ”Hirošimu” kad tamo pamti se najmanja jutarnja T ovih majskih prolećnih jutara u iznosu od 3,2 stepena u plusu mašala...

Itd…

Коментари

Популарни постови са овог блога

TEČNO ORGANSKO GNOJIVO OD KOPRIVE 2024…

Promenila sam taktiku pravljenja tečnog đubriva od žare, ali samo po vremenskom pitanju meseca u kome ga dakle pravim, spravljam, a nikako po pitanju načina na koji ga tako brzo napravim bez ikave mere… Koristim od prošle godine 2023 kraj leta ili početak lepe tople jeseni, tačnije povoljno vreme kada nabasam na dobar izvor koprive, pune semenki, da napravim tečno gnojivo, da brzo prevri, a ako ima više toplote završiće se sve mnogo pre, kao ove 2024, da sazri, da prestane penušanje, da se smiri, a nakon svega da naspem u balone, da prezimi u “Hirošimi”, da upije iz zemlje sve korisne podzemne energije, koje su najjače tokom zime, posebno u januaru negde, i tako ulazim spremna sa tečnim đubrivom u novu setvenu sedmu sezonu 2025, jer kad krene setva i rasađivanje, žara ponekad još ne krene u prirodi ili krene slabo, pa nema dovoljno toplote ponekad za nicanje, a onda pristignu te količine “kasno”, itd... Pravim prosto ovo tečno gnojivo: Uzmem veće belo burence, držim ga ...

IZ MOJE BAŠTOVANSKE ARHIVE – DAN 23 MART 2024 SETVENE GODINE ŠESTE…

Jedan neverovatno divan, a osunčan i vrlo kreativan rad, obojen u mastilo plavu boju, koja je na suncu i na fotografiji ispala neka druga nijansa plave boja. No, plavo je plavo… Plava uljana boja, univerzalna za drvo i metal, jedna konzerva od 750 ml, košta 470 dinara, a za 70 dinara skuplja od crvene boje, istih karakteritsika. I za sve moje današnje plave ili blue detalje otišla je jedna cela konzerva boje… Još sam imala danas novih ideja, a šta se moglo danas još obojiti u nešto drugo. Ako se odlučim, za još jednu novu boju biće to neka treća boja, a imam ideju da ofarbam drvo ili drvene stranice na najvećem setvenom boksu, najvećem bundevištu, gde će rasti moje bundeve, u boju bundeva, u narandžastu boju, ali moje ideje nailaze brzo na neku silu “otpora” počesto, jer biće da su preskupe, itd... Prvo sam u plavo ofarbala dve najnovije postavljene gume, od kojih je brzo ispala prelepa žardinjera, a kako za sada nameravam, tu ću da zasadim ipak cveće, mada ja brzo...

TREĆEG DANA DECEMBRA 2024…

Oko 10 sati jutros u “Hirošimi” izmereno 10,5 stepeni u plusu, a tamo sam našišala makazama, onaj sav preostali celer lišćar te time nahranila svoje koke nosilje, koje su nam danas dakle podarile ono jedno dragoceno jaje, koje sam ja pronašla, te imala tu najveću čast da ga svečano pokupim sa gnezda i da im kažem - HVALA... Popodne u dvorište došla su dva mala mačeta, jedno je sivkasto i tigrasto, verovatno plašljivo, kad je pobeglo, a drugo malo crno belo, preslatko, radoznalo, hrabro bilo je zainteresovano da se sprijatelji sa kokama nosiljama, te se odmah došunjalo hitro do žice, a koke su se uplašile od tako malog mečenceta, a ono je pokušavalo zatim da se provuče majušnom glavom kroz one žičane kockice… Čitav dana odmaram, kuvam ručak, malo da odmenim majku, jer je ona kuvala ovih dana, te malo da odmorim mozak od knjige, od filozofije, te kuvam ćureća ćufteta sa makaronama, a posle ručak uspevam slatko da zaspim, u svojoj tišini, sat vremena sam bogme sebi pr...

PRIČA O PUŽU GOLAĆU…

Ovo je takođe priča Desanke Maksimović koja se zove ”Kako su pužu ukrali kuću”, a ta priča kaže dalje ovako: Živela jednom dva puža jedan pored drugoga i svaki je imao svoju kućicu na leđima. Bili su lenji i pasivni, mirni i neprimetni. Radije su uzeli ulogu posmatrača u životu. Dobro su čuvali svoje kuće i svuda su ih vukli sa sobom. Bili su jako obazrivi. Na njij je stalno motrila jedna mala Zeba i mnogo im se rugala na toj svoj obazrivosti i predloži im jednog dana da ponesu sa sobom i ono svoje dvorištance jer i njega može neko da im ukrade. Oni su ovo trpeli i nisu pridavali mnogo pažnje Zebi. Noseći svoju kuću stalno na leđima imali su priliku i zgodu da zastanu gde god požele, te da u svojoj kući se odmore ili prespavaju. Ali jednoga dana jedan od ova dva puža sa kućicom se pokoleba i požele da krene po prvi put u šetnju bez svoje kućice, rešen da odbaci sav svoj teret i pođe oslobođen, rasterećen dalje. I dobro je pre odlaska zatvorio svoju malu kući...

KAKO GOVORE TRAVE…

Ovo je priča Desanke Maksimović, pod nazivom “Trave govore bakinim glasom”, u kojo je glavni junak ili ličnost o kojoj nam pripoveda veliki proučavalac biljaka i naučnik Josif Paničić, a ta priča kaže dalje ovako: Još kao mali dečak Josif Pančić voleo je da izučava travke, da posmatra prašnike unutar cveća, da izbroji koliko koja biljka ima listića, da začeprka te neku od biljaka iskopa sa čitavim busenom, a onda bi dolazio svojoj baki koju bi propitivao kako se koja biljka naziva. A kada bi ga baka poslala da je nešto posluša on bi se malo nestašno i znatiželjno “smetnuo” ili zaboravio na dobijeni zadatak te bi zastao tamo negde u polju ili livadu ili vrtu i tamo počinjao da uzabira cveće i istražuje biljke. Sve ga je to baš radovalo i opčinjavalo sve što ima veze sa biljkama, a kasnije i sa botanikom. Izučavo je ljutić, metvicu, aftušu, maslačak, itd. A kada je postao školarac u svom bloku povazdan je crtao biljke i tačno je znao da razlikuje cveće po njihovim boja...

16 JANUAR 2025 - najhladnije jutro za sada…

Dakle nakon 14 dana od kako traju moja januarska merenja, beleženja i posmatranja došlo je do promene i to velike… Jutros u “Hirošimi” trenutna jutarnja T oko 8 sati i 10 minuta iznosila je minus 3,7 stepeni... Hladno, baš hladno… Na polovini januara 2025 beležimo svoje najhladnije jutro, dobro se sve spustilo baš ispod nule... Što se tiče najveće vrednosti dnevne T ona iznosi i dalje onih prijatnih 26 stepeni u plusu... No, ipak došlo je do promene najniže jutarnje T te jutros ona iznosi čak minus 7 stepeni po Celzijusu... I tako oboren je rekord od 2 januara 2025, te od danas posmatramo da li će se dogoditi i još hladnije neko januarsko jutro te da li će naš merač registrovati i nižu temperaturu nego što je to ovaj jutrošnji minus od 7 stepeni ispod nule... Juče oko 10 sati trenutna T iznosila je plus 1,2 stepena. Najviša dnevna iznosila je 26 stepeni u plusu, a najniža onih minus 5,4… Nekoliko posečenih salata načupala sam i odnela kokama nosiljama da ih častim...

25 AVGUST 2025 - REKONSTRUKCIJA BOČNIH STRANA…

Koke su juče snele 6 komada jaja, a danas pak 5 te ukupno u mesecu avgustu a do večeras snele su 41 jaje… Juče sam u “Hirošimi” brala čeri paradajz, a mama je iz spoljašnjeg vrta navadila nešto manjih ali lepih šargarepa za supu a to su prvi preživeli stasali plodovi doduše mali ali ipak ih ima iz naše prolećne setve te nije sve totalna propast... Našla sam u spoljašnjem vrtu juče 2 manje kelerabe ali sam ih poklonila i bacila kokama nosiljama... Danas je končano bio prvi i celodnevni udarnički naš radni vrtlarski dan posvećen dakle velikoj rekonstrukciji unutar “Hirošime”, a tačnije rekonstruišem i menjam malo lični opis samo dvema bočnim stranama a gornjoj i donjoj ili desnoj i levoj polovini, te današnjim ukidanjem onih lepih mojih staza i stazica dobijam nove lepe komade pod kompostom i veću setvenu površinu jer dogodine treba još pametnije mudrije vrtlariti. A to ne bih nikad učinila da nemam svoju novu veliku ambiciju da postavim na sve tri dugačke s...

POEZIJA VRTLARSTVA ili VRTLARSTVO POEZIJE…

Šta je vrtlarstvo za mene?... Poezija filozofije ili filozofija poezije?... Vrtlarstvo jeste nekakav ili jedini način, teško je još reći samo jedan od načina, ili pak i nije teško pomisliti, tek promisliti nešto tako, a kada recimo putem korisnog holističkog treninga dovedete sami sebe i sve svoje, sav život svoj, u to jedno posebno, a čitavo živo stanje, u stanje najživlje probuđenosti ili svesnosti, jer samo onaj ko bude vaistinu probuđen ili zaista osvešćen, naći će korisnog načina da se pobrine najpre o samom sebi, pa tek onda o svojo široj okolini, o svim ostalim živim bićima, itd… Vrtlar koji danas koristi škodljive, opasne pesticide i druge otrove prvo ne voli sebe, ne voli svoj život, a onda ne voli ni druge, ni ostale, ne voli ovaj predivni svet, ne voli prirodu, ne voli šume, ne voli sitne male bube, jer mu je profit i brza zarada, zamutio svaki vid, svaki zdrav pogled, a toliko je mnogo primera da su neki takvi vrtlari trovači ubili veoma brzo i sebe i s...

ZAČINSKI BOKS NAKON GODINU DANA – male sitne metamorfoze…

Zovem ga mali setveni boks ili začinski boks, a nalazi se na ulazu u “Hirošimu” sa donje ili leve strane, a do februara prošle godine 2024 izgledao je sve nekako i mnogo prostije ili posve drugačije, mada Duh ostaje vazda isti strogo hirošimski, samurajski... Nakon samo godinu dana došlo je malih sitnih promena, vrtlarskih metamorfoza, te umesto jednog limuna koji je davao samo trnje i lišće došao je naš predivni lekoviti ruzmarin... Pošto je ovo začinski boks ove jeseni zasejan je peršunom lišćarom, a u nastavku sledi još novo veće proširenje setvene percelice... Došlo je u septembru 2024 do zamene drveta crepom te je i ambijent drugačiji... Sada je tu 2025 i naša mala topla lejica u kojoj je zasejan rani kupus ditmar... Itd…

U NAŠEM VRTU - 20 NOVEMBAR 2024…

Danas neverovatno toplo, iako je bilo i takvih toplih dana baš uoči Aranđelovdana, čak i još toplijih godina, a nekako sve po 3 puta toplije jutros nego nekih prethodnih nam novembarskih dana… Malo posle 14 sati, tačnije u 14 sati i 25 minuta u ”Hirošimi” beše čak 16,7 stepeni, dakle idealno toplo, a vlaga 57%, a zahvaljujući toj današnjoj toploti čitav dan od prve užine, od 10 sati, pa negde do iza ručka, ispred 16 sati bio je divan radan dan, kao u svako naše rano proleće, kad se sve pokreće i kreće, kao u svaki drugi naš radni, a dobro učinkoviti dan, kada se radilo na još nekim detaljima ili sitnicma koje život znače čak i danas... No, postoji jedno nepogrešivo prirodno pravilo, uvek kad je tako napolju toplo, miriše na kišu, i zaista bila je kiša, nakon svega, nakon jednog veličanstvenog završetka svih radova na KOKO ŠINJCU. Jer, kiša ova zemlji suvoj i voćkama u dvorištu baš, baš treba. I danas dok hodam, a napravim najmanje 3200 koraka, imam utisak da hodam po kamenu...

MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

Претражи овај блог