Prvi čeri počinje da sazreva, naravno u “Hirošimi”...
Jutarnja berba u našu vrtlarsku korpu jutros donosi jednu
veliku tikvicu ukupne težine od 787 grama, zatim 4 krastavca, 2 sazrela
paradajza doduše amloejdrija koejs amja geškom ili žurbom odabrala, jer meni su
i “nedozreli” prvi paradajzi uvek najslađi), peršun lišćar…
Vrućine su “nesnosne” ako se boravi na sivom betonu
ili negde drugde na direktnom suncu, no u bujnom vrtu ispod drveća u šumici u svojoj
maloj džungli od zelenila sve je savršeno podnošjivo ili prijatno, te nas nije
iznenadila poseta jednog pitomog goluba koji je sleteo na kacu od 500 litara da
se napije vode ili kao da je Duh Sveti sišao na “Hirošimu” u vidu goluba žednog
da se napije vode, a onda odleteo…
Kuva se šerbe od višanja. Prve čaše pijem vruće kao
čaj, a posle sa ledom kao hladni napitak…
Napravljen je sezonski ili letnji krambl sa letnjim jabukama,
višnjama, jagodama i malinama i to je neverovatno ukusna letnja osvežavajuća sočna
kombinacija…
Kiša nas obilazi i dalje, nema snage ni jedna dodola
da je prizove. Ali, pitam se kako nema danima kiše kad smo okruženi tolikom vlagom
i šumma, šta se to događa…
Napravljena je sezonska salata ali ovoga puta uz krastavac
i paradajz eksperimentisalo se sa dosta sveže ubranog lišća peršuna lišćara…
U suton bere se višnja...
I na kraju dana shvatim da je iza mene već prva godina
ili prvi rođendan moje javne Facebook stranice pod nazivom Magnifique Gardening
(nešto kasnije od 7 jula 2025 postoji i na Instagramu)...
Dana 25 juna, tj, jutros uzeto je 9 knjiga u biblioteci
i tako postižem da za 24 dana postignem sve ono prethodno, dakle brzo uz sve
napore i radove i shvatim da sam od 12 januara 2026 samo do danas uzela za
čitanje čak 73 knjige tako da imam neke šanse da se negde sustignem po onim nekadašnjim
svojim čitalačkim postignućima (kao da druga postignuća nikad nemam, izdržala
sam stojički nalet po neke strašne pomisli da odustanem čak i od knjiga!!!) a
možda se i prevaziđem ponovo...
Izvađeno je jutros krompira, nema ga da se prosipa i
to je što je, manje, sitnije, ipak nešto, nije prazno, te imaćemo nekoliko puta
za slatko svoje pojesti...
Radujem se svakom svom plodu koji je ubran u onom gustišu
u prašumi u simbiozi gde nema prskanja a ni hemije, nema ni kopanja, ni zagrtanja,
ni plevljenja, a ni okopavanja, ničega osim najčistijeg radvanja. Sve unutar “Hirošime”
raste iz komposta. Da se mora kopati sigurno ne bih imala ovoliko upornosti i interesovanja,
discipline, itd…
Kiše nema čak ni danas i možda je sutra poslednja
prilika da kiše malo bude a onda trpimo kažu sve neke suše i vrućine i naravno
iz svog vrtlarskog iskustva ali i onog životnog mi jako dobro znamo da i to
preživljavamo i da uprkos svim nedaćama opstajemo…
Ubrana su jutros u korpu 3 krastavca, jedna ljutačica
papričica, ljubičasti luk, itd...
Sanduče poštansko je okačeno na kapiju i naravno
ofarbano u predivno žuto, i tako tih ofarbanih nekih novih metalnih detalja biće
više uskoro, kao što ćemo uskoro započeti sitne male radove na maloj ulaznoj kapiji
(drvo je propalo menjamo ga metalom). I tako dolaze novi metalni detalji koje
ćemo farbati u žuto...
Isekla sam malo prvog lišća smokve da osušim za čaj...
U spoljašnjem vrtu imam već prvi cvet suncokreta što
je izazvalo baš veliku moju radost ili vrisak oduševljenja...
Napravljen je drveni ram za donja vrata na “Hirošimi”
u samom dnu kod kompostišta gde uskoro isecam i otvaram novi ulazni i izlazni super
prohodni detalj, te kako ću lako iznositi biljni “otpad” pri čišćenju i kako ću
lako unositi kompost dogodine) dakle donji ulaz, i to su neki mali sitniji poslići
u narednim danima kad nam bude baš dosadno...
Večeras smo bili malo umotni te je izostalo branje
višnje, ali sutra to nam je prioritetni posao…
Itd…
Коментари
Постави коментар