13-22 JUN 2026…

 

Dakle, šta je sve nastalo u minulih 10 dana, a kao i obično krenimo redom, listajući stranice mog vrtlarskog dnevnika…

Dana 13 juna (da ne pišem učestalo tekuću godinu jer sve se eto događa upravo ovde i sada u 2026-oj, u vrtu pobede “Hirošima”) – zasadila sam još jedno setveno polje pod kadifama. Primećujem uskoro stižu i marele na branje. Odrađen je još jedan mali detalj na ogradi kod male ulazne kapije, onaj jedan započeti sastavak. Divan dan sav u znaku narandžastih ljiljana, po neke procvetale majske ruže, ljubičastih petunija, itd. I gle -  unutar jedne majske ruže pimetim nastanila se buba cvetojed. I oko plave palete posadila sam još kadifa. I sve danas u znaku cveća, jer male stvari ovaj život, bar moj život čine velikim možda najvećim. I onda primetim taj jedan mali roze cvet na čuvarkući. Sakupljam semenke turskog karanfila, kao i nevena. Promenjena je baterija na meraču T te od danas pratimo pamtimo nove toplotne vrednosti. Danas je prešlo 41 stepen u plusu, ali jutros jako sveže hladno svega plus 9,4 te dakle neverovatane oscilacije. Lavanda je u punom jeku cvetanja. Danas je posebno lep dan jer slavim 13 godina od uselja u svoje kosmičko gnezdo. Rezala sam precvetale sasušene ruže. Malo uvezala lavandu u spoljašnjem vrtu. Sve u svemu - iza mene samo sitni mali beznačajni poslići ili radovi u mom prekrasnom vrtu…

Dana 14 juna beru se plodovi, i tako u korpi se našla jedna zelena tikvica od 681 g (ona mi je uvek draža nego ona beogradska) težine, potom 2 kornišona, jedna ljutačica paprika, i naravno junska trešnja (ove godine najeli smo se naših trešanja nezapamćenodobro mnogo, a i dosta smo ostavili u zamrzivač). I kad ima u korpi tikvica onda se napravi odmah omiljena pasta sa tikvicom. Sa planine donosim puno naručje livadskih šarenih trava od kojih pravim 4 cvetne ikebana, ali i 2 mala pelcera jednog žbuna sa mnogo žutih letnjih cvetića. Na planini već cvet divlja ruža ili šipurak, dakle šipak i oseća se svežina. Planinu nisam pohodila zbog svih naših udarničkih radova oko ograđivanja još od 26 aprila 2026 i zato promena tamo gore koju uočavam jeste ogromna a vegetacija nabujala te sve raskošno…

Dana 15 juna beru se plodovi te dakle svaki dan jeste dan ubiranja plodova dan berbe ili dan žetve dan šišanja. U korpi se našla jedna ljutačica papričica, maline, jagode, junske trešnje, kopriva (hranimo njome koke). I ponovo kad imam tikvicu došlo je da se naprave danas preukusni uštipci od tikvice. Zatim sam posadila dva mala žbuna ukraj ograde. I onda premestila svoj ruzmarin iz malog plavog tikvišta takođe pored ograde. I  konačno imamo dobru kišu. U “Hirošimi” sam takođe sakupila danas nešto semena turskog karanfila…

Dana 16 juna sve u znaku jestivih životnih nasušnih plodova (bez hleba nasušnog se dakle može ali bez trešnje maline paradjza bogme ne), a to su jedna ljutačica papričica, 3 krastavca, beogradska tikvica od 644 g, junske trešnje, ljubičasti ali i crni luk (to uzimamo svaki dan i to ne registrujem okom svoje kamere, jer svaki dan luk ide u neko jelo, itd.). Kad u korpi imam tikvicu tu je onda već došlo na red da se skuva jedan dobar potaž, da se ispeku domaće tortilje, napravi prvi letnji giros, i naravno svaki dan na astalu imamo taciki salatu…

Dana 17 juna palo je moje šesto košenje dvorišta - nije još moralo no ja sam tako htela da napravim malo više šetnje malo veće fizičke aktivnosti jer tako mi došlo tako ni prijalo a već narednih sparnih dana ne bi mi košenje ni palo na ovu moju pamet. I onda je okačen metalni okvir kapije, zavarene su šarke, napravljen je unutrašnji mehanizam za zatvaranje zaključavanje na kapiji. Potom sam posadila jedno svoje zimzeleno drvce koje godinama uzgajam na svojoj terasi. Žbunić je premešten pored ograde. Ispekla sam heljdine palačinke i napravila hladnu pastu zanimljivu letnju hladnu salatu. Kod plavog malog tikvišta postavili smo 5 pritki da se uz njih penju eto ako tako požele zmijolike tikvice. Ta tikvica inače lepo gruva brzo raste ima neverovtano nežne listove meke a glatke poput somota baš glatke dok sve druge tikvice i bundeve imaju jako bodljikavo i oštro lišće ali za sada ne uspevam da opazim šta je plod na t tim dugim vitim vrežema i čekam prvi cvet te tikvice. Ubrana su 3 krastavca…

Dana 18 juna  ofarbala sam još 8 armatura koje treba navariti na velikoj kapiji. Beremo ljubičasti luk, vadimo svaki dan šargarepicu našu, itd. U korpi se našlo danas još i 4 krastavca i 2 tikvice, veća od 778 g a manja od 296 g te u obe tikvice imala sam 1 kg i 74 g. Na kapiji odrađeni još neki sitni detalji te provučeno još 8 aramtura, onda započelo varenje istih, zatim je skinut drveni ram, zategnuta žica, i postavljena je sajla na vrhu kapije…

Dana 19 juna berem krastavce dakle najveći broj ovog jutra - dugi zeleni ukupne težine 637 g a kornišoni ukupno teški 327 g dakle samo krastavaca 964 g. U korpi se našla i jedna ljutačica paprika. No, došlo je vreme da se ispohuju naše preukusne tikvice, napravi taciki salata i ispeče kukuruzni hleb. I urađen je i treći detalj na kapiji – na stubu jedna zakačka da ostane otvorena kapija kad zatreba kako se ne bi sama nazad vraćala te otvarala dok neko recimo kroz nju prolazi autom, itd…

Dana 20 juna berba krastavaca, 2 ljutačice paprike, i naravno nalepši dan u koji se mesi peče pravi Aleksejeva rođendanska torta. Napravljena je krompir salata sa prelivom, malo vadimo naše prve krompiriće. Dana je najvreliji dan oko 15 sati plus 45,3 a ubrzo najviša zapamćena za ovaj dan jeste 45,4…

Dana 21 juna još vrelije postiže se ovogodišnji rekord od čak 46 stepeni u plusu. Berem 3 krastavca. Beru se marele ili naše višnje s tim što ja u toj berbi za sada ne učestvujem jer sam posvećena letnjoj kuhinji (tamo sam glavni i jedini šef koji smišlja izmišlja dovija se da sa malo nahrani kao Hristos čudom mnogo gladnih guša) u kojoj pored svega pravim ponovo sultanovu sarmu i urmašice. Imamo već prvi zarudeli paradajz. Višnje se već pakuju u zamrzivač. I razmišljamo na kraju berbe i o kuvanju džema ako ne budemo odviše umorni, hahaha...

Dana 22 juna jutarnja berba. I ponovo 2 tikvice u korpi, jedna veća od 622 g, a druga manja od 412 g, a u obe zajedno 1 kg i 34 g. ubran je i jedan kornišon, jedna šilja paprika prva, kač nekoliko paprika babura takođe prvo kolo od kojih sutra punim i kuvam punjene paprike. Još paradajza rudi tako da uskoro prve plodove možemo kušati. Ošišala sam prvo kolo bosiljka đenoveze. Višnje se i danas beru i ostavljaju u zamrzivač ali ja nemam još snage ni volje da to radim jer sam u nekim drugim aktivnostima (od umora juče sam odspavala posle ručka sat vremena, a danas čak dva sata, jer ne mogu da se oporavim koliko mi treba odmora). Ali, pročitala sam sve svoje uzete knjige, onu gomilu, te samo još jedna knjiga ostala nepročitana na ladici. I za kraj sam ostavila knjigu o Japanu. Ošišala sam posle sna od 2 sata paradajz na plus 38 stepeni. I nismo imali sreće da dobijemo danas kišu a tako je nužna kiša. I ošišala sam i svu lavandu u spoljašnjem vrtu a onu u “Hirošimi” neću još, jer čuvam još koji dan da se bolje rascveta i da pustim da tamo se dobro napasu i nahrane vredne pčele zujalice kojih danas ima svuda po lavandi onoj unutar “Hirošime”. Prvi buket lavande poklonila sam mami (ona ručno kanticam svaki drugi dan zalije krastavce i mnogo štošta što nije pod sistemom kap po kap), a kad uberem sledeće lavande biće sve moje. Ispekla sam divne predivne pojarice (uspevam da imam svoje male gastro novitete) sa tikvicom. Od preostale druge veće tikvice sutra kuvam potaž. Čim nešto svoje uberem odmah imam ideju šta od toga može da se smućka ili zbućka, i zato je prava šteta što mi je rovak uništio moje paprike onolike…

Itd…