4-5 JUN 2026…

Dana 4 juna 2026 a posle 4 dana crvenih prazničnih ubitačno neradnih dosadnih dana nisam preterano bila ažurna a ni aktiva, mada sam ipak nešto uradila te postigla koliko se dalo po tom monotonom sivilu zahlađenju i oblačnosti (ako mi je šta išlo na ruku onda je to bilo malo više čitanja i odmaranja)…

Nisku oblačnost kao i prohladno vreme koristim da tobož otarasim neke propuštene i malo zanemarene radove u “Hirošimi” kao što je recimo sređivanje paradajza...

Sve naglo buja raste te postajemo bujna šuma…

Mama je povezivala paradajaz, a ja sam malo više šišala. I onda su porogledali novoformirani silni poldovi kojih je sve više i više…

Onda je terbalo uraditi najteže ali najslađe – povaditi sav beli luk jesenju setvu. I dobijene su 3 gajbice belog luka i to sve sami krupni plodovi nikad bolji luk, a sejem svake jeseni luk iz marketa onaj krupni kineski moj omiljeni (a trošim ga svaki dan punom parom po nekoliko čena - luk ljut i mnogo dobar, sočan)...

Jun je dakle najlepši mesec u kome svakako već počinju da se ubiraju zasluženi dobri plodovi, počinje vreme naših vrtlarskih odmora samo kuvanja i uživanja (sa setvom i rasađivanjem je gotovo - što imamo imamo, što nije uspelo popravićemo naučićemo bolje u našoj devetoj setvenoj sezoni 2027), a sve više i više tek ima da bude odmora jer najteži naši radovi su definitivno iza nas a sada se ne bih ni približn onako poletno vratila u sve one radove oko ograđivanja još nosim umor od svega toga...

Skuva se po neka sarmica a onda se nekoliko kesa liski ostavi u zamrzivač...

Imam baš džinovske liske ranog kupusa ditmar nikad veće u prečniku jednu sam izmerila od čak 33 cm (pozni kupus imam 2 kesice a mislim da neću to ni posejati jer nemam volje kao prvo a kao drugo nema prstora a ni ra za rasadu a ni posle, a možda nešto smislim, ne znam)…

Rasadila sam sve paprike čili, nešto još zasadila u ”Hirošimi”, nešto ostavila da stasava u saksijama napolju...

Napravili smo novi vrtni detalj mali astalić za moje saksije...

Rasadila je mama sav preostali rani kupus u jednoj liniji a tamo gde je rastao od prole jeseni beli luk, a ostalo je samo maslo uspela da doda napolju u spoljašnji vrt a ostatak su dobile koke nosilje...

Rasađivala sam kadife posvuda najviše na ulazu u “Hirošimu” i bosiljak iz svog malog ali bujnog rasadnika, a posađena je ona još jedna preostala a ispelcovana hrizantema takođe pored žice u velikoj setvenoj a novoj liniji…

Dana 5 juna 2026 usledilo je moje peto ovogodišnje košenje avlije (nije bilo još vreme ali mene iduće nedelje kad bi baš bilo vreme za kosidbu čekaju prioritetnije stvari, mnogo kuvanja i mešenja, pa kad ka danas već gluvarim a Sunce me motiviše na pokret ali i toplota vedrina azurno nebo nad mojom glavom da malo se više avlijom našetam dobro baš te vratim u svoju super aktivnu formu a od crvenih slova čovek baš zaglupi zatupi ko je dao toliko neradnih dana u vreme najviše sezonskih vrtlarskih poslova to nema nigde na svetu da je strašan greh raditi osim u nas lenjih trutovskih Srba), i ako se samo činilo da je trava sitna mala imalo je oko 7-8 možda koja korpa više da se isprazni na compost što nije uopšte loše s obzirom na blagu bezkišnu slabost i stagnaciju u bujanju zelene trave. A kad ulazimo u divno leto volim da je travnjak što uredniji i što pregledniji ošišaniji...

Posle košenja sam počupla travu i uredila samo malo “zapušteni” crep i svo moje kamenje (treba obići svojim vrednim rukama svaku kocku svaki krug svaku aleju, itd. a baš sam poželela da čupkam travu koja mi bolje paše danas nego da se bavim žicama, tricama, kučinama, itd.)…

Ubrali smo prva dva krastavce (stasali na samom dnu biljke) i odmah je napravljen još jedan omiljeni taciki (sada svaki dan rendam takvu salatu punu luka i krastavaca, to mi je omiljeni prilog uz sve, te iako imam jako niza pritisak uvek ja beli luk tamanim ne smem ni da kažem koliko a toliko da mora da ujeda)…

Počela je da sazreva i naša druga trešnja junska...

Napravili smo dakle još jedan mali astalić u vrtu za moje saksije tako da sam već postigla žuđenu simetriju (čitave noći sam razmišljala da dodam i sa druge strane astalić). Na oba astala uzgajam svoje čili papričice iz one svoje rasade a iz one dve setve…

Premestila sam tačnije vratila sve one moje iseljene plastične gajbice i setvene čašice u zonu ukraj komposta...

Povezana je danas žica na ogradi po dnu na mestima gde smo preskočili (radovi u kojima ja više nemam učešća, danas je moj dan druženja sa kosačicom to je cena urednog čistog lepog pedantnog vrta a to mi je već najdraža mašina). I ostalo je još malo povezivanja kad bude volje ornosti raspoloženja…

Zasadila sam još kadifa pored ograde na novim mestima. I druga setva kadifa u mini rasadniku nikda bolja te sve ubusilo i na toploti neverovatno brzo izgruvalo, kad se samo setim onih muka čekanja ili one prve kilavije sporije setve te koliko prve kadife i bosiljak sve čamili po onom hladnom prolećnom talasu i koliko su postepeno sporo dostizale svoju punoću uzrasta...

Krajem mesca juna s pravom očekujem svoj prvi sazreli paradajz jer neki naši plodovi počinju već da blede a to je pravi dobar znak da već sve ide ka dobrom smeru a ka sazrevanju…

Itd…

Коментари

Популарни постови са овог блога

7 MAJ 2026…

U gražu doterano 5 buntova a svaki po 20 metara dužine tako da uskoro može da počne ono najključnije, ono decenijama sanjano, te da se fino okonča naše zagrađivanje dvorišta sa dve veoma važne strane, jer na trećoj imamo još pripremnih radova i radnih zanimacije oko kapije i velikog ulaza (već imam viziju već imam prepune ruke posla a kako ću da sve te strane oplemenim sa mnogo čega živog te zasadim te ponovo oživim bolje nego ikada, jer vrt pobede “Hirošima” će tek da se budi da buja da raste)... Mama je jutros bila vredna te motikom zagrnula krompir koji se lepo pošumljava i raste (ja nisam zagovornik takvih okopavajućih motikastih metoda)... Nažalost, rovak mi je presekao još jednu papriku šilju desetu po redu i tako je moja šteta od rovka ili rovaka (ne znam koliko ih noću pravi nad biljkama pokolj) čak 1/5 kupljenih paprika. I vidim rupice te se zaledim vidim tragove te ih ignoršem vidim tunelčiće iz kojih izlaze u koje nestaju i neću ni da strašno zamislim ka...

9 MAJ 2026…

Sinoć se ispadala baš dobra kiša, ali kiše može da padne još… Mama je jutros u “Hirošimi” posadila gde god je još imalo mesta ranog kupusa ditmar iz naše druge setve... Nažalost, primetim još jednu posustalu klonulu papriku šilju po donjoj levoj strani gde mi je rovak inače najviše uništio paprika te iščupam je blago i vidim jeste malo načeta malo presečena ali ima i dalje jako dobro živo korenje te vratim je nazad zatrpam ponovo tu paprika i verujem da će moći da se oporavi... Dok sadimo a danas obe sadimo mnogo toga rasađujemo sve što nam je pristiglo iz naše rasade mama primeti da se nešto miče ispod u zemlje te izvadi rovka a odna ga nogom zgnječi a ja ga stavim na policu da se osuši i kad bude ona opadajuća mesečeva mena napraviću od njega malo pepela tačnije kremiraću ga i posuti mu prah po “Hirošimi” i tako bi tim štajnerovskim magičnim ritualčićem trebala da sprečiv rovke za vjeki vjekov (amin!) da se ikad više pojave u mom tlu ili zemljištu... Kakva sr...

8 MAJ 2026…

Jutros u vrtu pobede “Hirošima” naše najlepše iznenađenje – već se lepo fino nazire prvi plod krastavca, a ima ih još nekoliko komada… Danas nisam uradila baš ništa u “Hirošimi” (sada je sav moj fokus na dvorište, tačnije na ogradu), te dolažem sve za sutra zakidanje zaperaka i malo zalivanja malo rasađivanja tamo gde zatreba… Džinovsko drvo ili onaj mali žbunić koji narasra preko noći po nekoliko centimetara pregurao je u visnu 3 metra… Čitav dan mi otišao na neke druge stvari a onda na neku “dokolicu” na neko silno razmišljanje. I tek negde posle podne ili skoro pred smiraj dana sine mi super nova ideja da onu jednu liniju od 15 metra ili 6 polja između 7 stubova rešim sa polovnim crepom (a crepa nemam osim 9 komada bajinobaštanskog)... Onda sam nabavila 81 komad polovnog crepa “Toza Marković”, jer pred sobom sam imala novu zamišljenu setvenu liniju od 15 metara dužine (tu sam htela da stavim ogradu veštačku travu bar od 1,5 metar visine, ali nekad ću možda i...

TEČNO ORGANSKO GNOJIVO OD KOPRIVE 2024…

Promenila sam taktiku pravljenja tečnog đubriva od žare, ali samo po vremenskom pitanju meseca u kome ga dakle pravim, spravljam, a nikako po pitanju načina na koji ga tako brzo napravim bez ikave mere… Koristim od prošle godine 2023 kraj leta ili početak lepe tople jeseni, tačnije povoljno vreme kada nabasam na dobar izvor koprive, pune semenki, da napravim tečno gnojivo, da brzo prevri, a ako ima više toplote završiće se sve mnogo pre, kao ove 2024, da sazri, da prestane penušanje, da se smiri, a nakon svega da naspem u balone, da prezimi u “Hirošimi”, da upije iz zemlje sve korisne podzemne energije, koje su najjače tokom zime, posebno u januaru negde, i tako ulazim spremna sa tečnim đubrivom u novu setvenu sedmu sezonu 2025, jer kad krene setva i rasađivanje, žara ponekad još ne krene u prirodi ili krene slabo, pa nema dovoljno toplote ponekad za nicanje, a onda pristignu te količine “kasno”, itd... Pravim prosto ovo tečno gnojivo: Uzmem veće belo burence, držim ga ...

IZ MOJE BAŠTOVANSKE ARHIVE – DAN 23 MART 2024 SETVENE GODINE ŠESTE…

Jedan neverovatno divan, a osunčan i vrlo kreativan rad, obojen u mastilo plavu boju, koja je na suncu i na fotografiji ispala neka druga nijansa plave boja. No, plavo je plavo… Plava uljana boja, univerzalna za drvo i metal, jedna konzerva od 750 ml, košta 470 dinara, a za 70 dinara skuplja od crvene boje, istih karakteritsika. I za sve moje današnje plave ili blue detalje otišla je jedna cela konzerva boje… Još sam imala danas novih ideja, a šta se moglo danas još obojiti u nešto drugo. Ako se odlučim, za još jednu novu boju biće to neka treća boja, a imam ideju da ofarbam drvo ili drvene stranice na najvećem setvenom boksu, najvećem bundevištu, gde će rasti moje bundeve, u boju bundeva, u narandžastu boju, ali moje ideje nailaze brzo na neku silu “otpora” počesto, jer biće da su preskupe, itd... Prvo sam u plavo ofarbala dve najnovije postavljene gume, od kojih je brzo ispala prelepa žardinjera, a kako za sada nameravam, tu ću da zasadim ipak cveće, mada ja brzo...

PRIČA O PUŽU GOLAĆU…

Ovo je takođe priča Desanke Maksimović koja se zove ”Kako su pužu ukrali kuću”, a ta priča kaže dalje ovako: Živela jednom dva puža jedan pored drugoga i svaki je imao svoju kućicu na leđima. Bili su lenji i pasivni, mirni i neprimetni. Radije su uzeli ulogu posmatrača u životu. Dobro su čuvali svoje kuće i svuda su ih vukli sa sobom. Bili su jako obazrivi. Na njij je stalno motrila jedna mala Zeba i mnogo im se rugala na toj svoj obazrivosti i predloži im jednog dana da ponesu sa sobom i ono svoje dvorištance jer i njega može neko da im ukrade. Oni su ovo trpeli i nisu pridavali mnogo pažnje Zebi. Noseći svoju kuću stalno na leđima imali su priliku i zgodu da zastanu gde god požele, te da u svojoj kući se odmore ili prespavaju. Ali jednoga dana jedan od ova dva puža sa kućicom se pokoleba i požele da krene po prvi put u šetnju bez svoje kućice, rešen da odbaci sav svoj teret i pođe oslobođen, rasterećen dalje. I dobro je pre odlaska zatvorio svoju malu kući...

18 NOVEMBAR – 13 DECEMBAR 2025…

Raspon od nesmal mesec dana, kakvih dana, strašnih dana. No, treba poći od nekih izabranih svojih dana… Dana 18 novembra 2025 pao je prvi sneg, prva večernja zamska čarolija, mogla je da bude više idilična, ali nije, koja je zadugo zapamćena iz mnogih pološijih okolnosti, a koje nemaju mnogo veze za radovanjem, sa vrtlarenjem… Čitanje knjige, uopšte čitanje knjiga, koje se uvek zbog nečega naglo prekida, a zbog raznih svakodnevnim iznenadnih teških situacija… No, malo po malo, uzmognem još neke unutrašnje snage, te uspevam da sve što naumim, što zacrtam, što započnem pročitam, a knjigu za knjigom, misleći labavo kilavo da ću u mesec dana da povećam porazno broj svojih čitalačkih postignuća u 2025 – pošto dakako neću… Verovatno da sam i usred sezone vrtlarenja slično bi bilo, možda i gore, usledila bi sva moja odricanja od knjige, a kad knjige podredila potčinila apsolutno svemu, obično onom banalnom, nebitnom, a svemu što moje vreme guta kao aždaja u nepovrat u nepovrat u str...

16 JANUAR 2025 - najhladnije jutro za sada…

Dakle nakon 14 dana od kako traju moja januarska merenja, beleženja i posmatranja došlo je do promene i to velike… Jutros u “Hirošimi” trenutna jutarnja T oko 8 sati i 10 minuta iznosila je minus 3,7 stepeni... Hladno, baš hladno… Na polovini januara 2025 beležimo svoje najhladnije jutro, dobro se sve spustilo baš ispod nule... Što se tiče najveće vrednosti dnevne T ona iznosi i dalje onih prijatnih 26 stepeni u plusu... No, ipak došlo je do promene najniže jutarnje T te jutros ona iznosi čak minus 7 stepeni po Celzijusu... I tako oboren je rekord od 2 januara 2025, te od danas posmatramo da li će se dogoditi i još hladnije neko januarsko jutro te da li će naš merač registrovati i nižu temperaturu nego što je to ovaj jutrošnji minus od 7 stepeni ispod nule... Juče oko 10 sati trenutna T iznosila je plus 1,2 stepena. Najviša dnevna iznosila je 26 stepeni u plusu, a najniža onih minus 5,4… Nekoliko posečenih salata načupala sam i odnela kokama nosiljama da ih častim...

8- 11 FEBRUAR 2026…

Juče, 7 februara 2026 negde predveče umrla je jedna slabunjava koka (nažalost bela leghorn naše prvo jato kljunova od oktobra 2024), a iz istog jata kunja nam još jedna pirgava amrok koka te mama očekuje i njeno skapavanje… Sada je naše jato spalo na 18 koka nosilja, ili na ukupno 24 grla (gubitak je u poređenju sa prethodna dva dana ipak duplo manji i na pomolu je prestanak neočekivanog udara – ništa večito ne traje posebno ne pomor)... Dana 8 februara 2026 nakon povratka iz šetnje rečnom obalom gde jako dražesno cvrkuću probuđene ptice, na stazici koja razdvaja “Hirošimu” i spoljašnji vrt zatekne me sukob dve mačke ili dva mačora ili mačke i mačora ne znam im polove uopštene su za mene mačke (pomislila sam pogrešno da je reč o udvaranju). Tačnije jedna šarena izvukla je pobedu, a jedna druga sa finom ogrlicom ona koja se neguje bolje. Sukobile su se preko zategnute žice, a onda je siva manja slabija odustala svativši da je pobeđena i povređena otrčala peko vrta, a šarena se sam...

TREĆEG DANA DECEMBRA 2024…

Oko 10 sati jutros u “Hirošimi” izmereno 10,5 stepeni u plusu, a tamo sam našišala makazama, onaj sav preostali celer lišćar te time nahranila svoje koke nosilje, koje su nam danas dakle podarile ono jedno dragoceno jaje, koje sam ja pronašla, te imala tu najveću čast da ga svečano pokupim sa gnezda i da im kažem - HVALA... Popodne u dvorište došla su dva mala mačeta, jedno je sivkasto i tigrasto, verovatno plašljivo, kad je pobeglo, a drugo malo crno belo, preslatko, radoznalo, hrabro bilo je zainteresovano da se sprijatelji sa kokama nosiljama, te se odmah došunjalo hitro do žice, a koke su se uplašile od tako malog mečenceta, a ono je pokušavalo zatim da se provuče majušnom glavom kroz one žičane kockice… Čitav dana odmaram, kuvam ručak, malo da odmenim majku, jer je ona kuvala ovih dana, te malo da odmorim mozak od knjige, od filozofije, te kuvam ćureća ćufteta sa makaronama, a posle ručak uspevam slatko da zaspim, u svojoj tišini, sat vremena sam bogme sebi pr...

MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

Претражи овај блог