27-28 JUN 2026…

 

 

Još izjutra počela je berba višanja (bez mene), doduše mene je u on moje vreme posle 9 sati (prvi sat i po - do dva sata odmah  po buđenju i doručku samo je moj i nedam ga nikome) silaska nakon pročitanih nekoliko desetina stranica knjige, bar 50 ili blizu toga, sačekalo me da rasklanjam posečeno granje i da očistim dvorište i troja prepuna kolica selektovanog liščća i grana odvučem na kompostište...

Polagano se sparno zagrevamo za kuvanje džema a ko bi unapred znao da će ovaj dan biti najpakleniji najvreliji i provesti ga kraj vatrenog šporeta na drva sve do 19 sati, mašala...

Dok su sekli grane dakle dok mene nije bilo na terenu slomljena je druga kruška pored žice (mama je slomila nepažnjom, mama je kalem inače kupila, mama ga je i posadila) vrh prepun krušaka te izgubljene su sve one silne kruške (za utehu otišle su na kompost) onaj drugi manji kalem kruške iz 2020 koji smo tek trebali da beremo kruška kaluđerka pored veće kruške julske lepotice koju smo već pojeli neki dan i spoznali da nije sorta kruške koja je pisala na deklaraciji. Ali, neće propasti ovaj mali kalemčić slomljeni jer nastaviće da raste sa novim izdancima dogodine a na kruškici toj ostalo je samo još malo plodova to su inače njeni prvi plodovi tek da ih probamo (zbog radova oko ograde sa te iste kruškice otrešeno je sila plodova,  no bitno je znati da kalemčić jeste rodan i vrlo plodan)…

Sve do ispred ručka, a posebno nakon ručka sve do oko 13 sati mama i ja zajedničkim snagama prskamo višnje, vadimo košpice, tačnije spremamo marele za džem koje su se ove godine inače obrodile (prošle godine tu nije bilo ni jednog ploda, u neke zadnje nenormalne godine desi se da marela podbaci kao i sve ostalo) pa su sitnije. Neke grane su počele da se suše (zato smo okalemili istu marelu pored tikvišta sa druge strane) te smo baš zato sasekli neke grane, kao i one koje su prešle preko naše ograde tj. linije žice te smo čak morali po vrhu još malo da sve sesečemo zbog strujnih žica, a onda i daje proredimo još te dogodine očekujemo manje višanja (više težeg branja rukama u kofice, dok brati višnje sa sasečenih grana je lakoća življenja) ali mnogo krupne marele kakve one inače jesu, ali može dogodine 2027 da ne bude ni jedne marele kao i 2025 pa me dobre velike zalihe iz 2024 jesu nahranile sve do ovih dana ili do nove marele...

Dakle čistimo višnje za jednu ili tek prvu šerpu ili prvu turu…

Onda ja podlažem vatru, namičem ogromnu šerpu, potom miksam višnje koje malo prokuvam da malo uvri voda iz voća zatim saspem 4 kg šećera po turi i ukuvam oko 2 sata non-stop mešajući (žuljeve dobijam po rukama od drvene velike varjače ravnog dna, a tek uveče kad otkrijem da imam plihove bušim ih iglom te male vodene plihove da više nema bola) i sama sam sav taj džem skuvala od koga ispade 11,5 velikih tegli, a ona 12-a polovična nepuna do vrha služi za degustaciju…

Dok ja kuvam mama sedi pored mene i čisti preostalu količnu višanja za drugu turu za drugu šerpu (rešim samo jedan dan da se kupam u svom radnom znoju jer sutradan je nedelja i hoću da uživam ne radeći ništa). I nekako smo dobro podelile višnje te smo skuvale sve iz dva puta, mada nikad u jednom danu nismo kuvale dve šerpe ali tako se dogodilo da imamo baš dosta roda. I  dok se sve ono prvo skuvalo mama je očistila višnje, a posle je sve teklo isto, samo što smo drugu turu skuvale zajednom malo ona malo ja radimo kraj vrelog šporeta. I od druge ture dobijeno je 12 velikih punih tegli...

Pre kuvanja džema prva jutarnja berba u “Hirošimi”. Primećujem čeri već sazreva, a u svoju vrtlarsku korpu ubacujem: 3 paradajza, 2 kornišona i jednu ljutačicu paprika...

Napravila sam divan pilava sa pilećim krilcima, a salata je legla kao melem na dušu...

Kasnije proverama i vidim imamo novi toplotni rekord ove godine, oboreno je onih 46 te više nije samo zapamćenih 46 jer je danas bilo malo jače čak 46,2 a vlaga previsoka zato sva ona težina zbog 74% vlage, ako se sećam dobro svoga snimka…

Dakle, kad smo sve završile bile smo više nego preumorne ali tek sutradan bile smo kao nove, mogle bi mi ovaj podvig ponovo i opet i opet, bile smo radosne kada smo spakovale na police špajza 23 velike tegle savršenog džema od naših višanja. A za obe ture utrošeno je naše 100%  zdravo neprskano voće i svega 8 kg šećera. I nema džem fiksa nema vanil šećera nema drugih dodataka ili aditiva. A džem prste da poližeš...

Danas, posebnog dana jel te, kad istine mnoge a verujem da bi trebale i pravde kao i pobede da izađu na najsvetlije videlo na dobro delo a kako bi sav onaj sram i šljam sve hulje zanemele, bio je ne samo dan već najpre jutro mog nikad većeg ličnog trijumfa i sreće...

Juče u sebi tužno gledam svoj prazan astal, jer samo što nešto uberem to sve potrošim i nema ništa viška nema ništa da pretekne za sutradan ali ja čitav svoj život čekam Godoa, to nešto čekam a čekam dane svoje konačne pobede istine i pravde jer znam dobro znam čak i kad ništa ne znam da će sve grunuti i krenuti da će sve moje dakle u inat plodonosit i u svoj pravi dobari čas a taj čas nastade upravo danas tačnije jutros...

Juče sam obrala sve što sam imala, skoro sve, ali ponovo pođem jutros sa praznom velikom korpom misleći nešto ću nabrati te nas sve nahraniti. I na moje veliko čudo jutros sam iznela iz “Hirošime” najviše plodova (svaki dan to treba da bude još više i više najviše do zenita svoga), a ovo je jutros moj najobilatiji dan čak i dan u kome sam ponovo postigla svoj novi vrtlarski rekord jer ubrala sam najveću svoju tikvicu od 1 kg i 53 grama (koliko zadnjih godina sam sve doživljavala strašne neuspehe i razočaranja ali i ruganja zbog zasejanih tikvica koje mi tobož ne daju ništa, znajući da ne može poraz da te prati doveka jer najmanje jednom ako ne i više puta ćeš trijumfovati kao ove godine 2026 bogme baš u svemu posebno u ograđivanju, itd.)...

Ali prvo da vidmo šta je dala “Hirošima” meni jutros na Vidovdan: 5 kornišona (dogodine ovu rasadu kupujem najmanje 15 komada da koštaju koliko koštaju, jer dogodine nema ograde nema troškova bar ne tako ogromnih i malo više mora da se uloži u moje vrtlarske eksperimente i igranje nazvane vrt pobede “Hirošima” koja nas 8 godina hrani, brani, snaži, jer ni jedan kornišon nije gorak a oni dugi zeleni krastavci malo mogu te umeju da zagorče), 3 paradajza, šaku prvih čerija, jednu ljutačicu, 3 šilje paprike (jednu žutu i 2 zelene, hvala rovku što mi dopustio da poberem i ovo svoje minimalno malo), nekoliko paprika žutih babura. I od svega toga konačno napraviću prvi sataraš, što jedva čekam...

Onda gledam šta mogu da uberem u malom tikvištu i dalje onom ukraj drvare koje me hrani tikvicama baš darežljivo (mada propadne tu i osuši se po nekoliko plodova ali za sada dobijam više mnogo više nego što izgubim), od kojih ponovo danas pravim jednu divnu projaricu (ne razlivam je kao mafine već pečem sve odjednom u tepsiji), već treći put zaredom po novom receptu koji je savršen…

I ubiram jutros ko je to mogao znati najviše tikvica do sada čak 3 i sve krupni kapitalci a najveća beogradska od 1 kg i 53 grama a ostale dve zelene su po 543 i 514 grama. U sve 3 tikvice danas dobijam 2 kg i 110 g i ovo je dakle moje najbolje žetveno jutro, kad unosim u svoju letnju kuhinju i postavljam na sto pune korpe a kakvih raznih zdravih plodova. I to plodova oko kojih se nisam previše oznojila kao pakleno juče oko džema, a koje nisam ni okopavala a ni prskala prehranama a ni drugim doping štetnim infuzijma ili hemijama...

Ponovo imam tikvica za potaže koje ponjupamo u slast u radost sa guštom čim skuvam (imam čak uvek i po neki višak od načetih tikvica a te ostatke pakujem u zamrzivač, ove godine kao i prethodne 3 ogromna zamrzivača puna našeg voća i povrća srećom meso ne tovim više (dobro da sam se više opametila, a malo ko je verovao da to umem ili da mogu) a voća našeg ima još da stigne i šljiva i kupina, a za sada ostavljamo letnje jabuke i sve već kipi tesno je jer sve je prepuno samo je pitanje kako da nađemo mesta a treba ostaviti i paradajza ako sav ne ponjupamo, itd.)...

A sutra imam nove gastro planove – želim da nakuvam i nešto slatkog od marele…

Itd…