Postoje osunčani dani čija lepota poezije ne može
nikad više da se ponovi čak ni sutradan jer nema takav krasan dan svoju reprizu
sutradan, posebno ne onaj jedan dan kao jučerašnji a prepun cveća sunca pčela i
azurnog neba i po nekog oblačka…
Juče su koke snele svega 2 jajeta, te dakle ponovo neki
naši “maleri” porazi koji me iznenada snalaze, te se pitam šta više nije kako
treba ili šta fali našim kokama da snesu tako malo jaja leti...
Onda današnji dan treće avgustovski 2025 nije počeo dobro,
a ni vedro, ni blistavo, te nisam ni započela dan, ni oči otvorila kako treba aveć
sam na pragu svome primila jako užasnu vest da nam je tokom noći umrla mlada crna
koka i to ona gavranka koja je kupljena na vašaru 21 jula, te dakle nema ni 2
nedelje - a zašto ne znamo – verovatno ima neki urok u mojoj avliji vazda –
neće da nam se održi stoka, ništa sem pustšoi ne uspeva ovde više...
Teška neka karma samo me zanima dovraga - čija…
Moje jato je onovo oboreno za 1 kljun manje te sada
imamo samo 32 kljuna a od toga 2 petla Petka i Prokopija, 3 pačeta i samo 27
koka (a dnevno za sada po 2 sneta jajeta!, dakle nešto neštima ovde i nikad da
se pronesu baš sve koke nikad da stasaju kako valja dovraga) i kao da mi neki teški
baksuz ili usud ne da da napredujem, ne da mi da zapatim više koka – a kada ću dosegnuti
svojih savršenih 40-50 u jatu kljunova! I kako je lako izgubiti kljun jedan ili
par hiljada dinara, a kako je majko jako i baš teško od usta odvajati te skupiti
i dokupiti jedan kljun više u jatu...
Ima dakle neki teški zao usud ima neki baksuz ima neka
zla kob te navalila na moj prag da mi sve satre a sve što ja volim i započnem jer
neko oduvek zauvek mora da mi sve moje ometa da mi smeta da mi zasmeta da mi pakosti
da mi šteti da mi poraz i bol nanosi teški tako da ne može u mojoj avliji ništa
da mi teče ni slatko a ni glatko...
Do jula ove godine ni jedna jedina koka nije umrla a
šta se odjednom izokrenulo naopako i šta se desilo u ovih samo nekolio naših sitnih
gubitničkih slučajeva ne znamo više jer nemamo racionalne a ni neke druge utehe
kao ni pojašnjenja...
Još juče poražavajuće otkrijem da su skoro sve moje
suncokrete pozobale male ptice senice i glave suncokreta su prazne te nema tu
više semenki a ako se loš trend pozobavanja nastavi onda nema ni ni za setvu 2026,
a ono malo hrane sitnije od suncokreta trebalo je da mi posluži kao sitnije da
nahranim svoju živinu svoje koke nosilje dakle...
Ovo je prvi put da imam u avliji veliku najezdu ptica
a malih posebno senica i mora da su mnogo očajno gladne kad su sve ovako brzo
pozobale…
I zato jutros
spašavam preostale krupnije suncokrete i sušim ih još par dana na polici u “Hirošimi”
a one sitnije sam izdvojila na dno “Hirošime” da takođe tamo osušim te da njima
nahranim koke nosilje...
Jutros u “Hirošimi” berem krastavce i ljutačicu papriku…
Počela sam da čistim liniju donjih krastavaca onih
po paprikama, a jutros sam par krastavaca počupala sa dna “Hirošime” i tim
vrežama nahranila koke. I tako ću verovatno svaki drugi treći dan uklanjati po
nekoliko struka krastavaca jer hoću da oslobodim paprike da imaju više sunca i svetlosti
a krastavci su nam se svi lepo odužili (osim 2 struka ekološke rasade) i dobro
nam dobrih plodova podarili te sa njima polagano završavamo a za još par komada
nije vredno da se drži do besvesti sav taj gustiš, kad već imamo u porastu
mlade nove kornišone te ako oni budu hteli mogu nas još dosta dobro nahraniti...
Mama je obrala nešto malo kupina a dobra većina
kupina ove godine paklene izgubljena je i propala...
Itd…
Коментари
Постави коментар