25 JANUAR 2025…

Osvanuo je divan dan 25 januar 2025 godine, konačno da sunce grane posle popriličnih sumračnosti, magli, sivila, smoga, lošeg vazduh, loših ljudi, loših energija, turobnosti, itd...

I ko bi rekao da će danas da se nešto novo lepo sve izdeševa, nešto novo lepo uradi, iznova iz najdubljeg užasa mrtvila pokrene, oživi...

Čitavo jutro osluškujem koke nosilje i one kao da mi svojom novom pesmom i odazivom rakoljenja govore: “Ne brini Vesna, danas ćemo te baš mnogo obradovati i podarićemo ti kad se najmanje nadaš prva dva jajeta, jer zaslužila si posle toliko uloženog rada i truda, znoja, svega...

Pošto je ogrejalo sunce red je bio da otvorim onaj zatvoreni bočni prozor na KOKO ŠINJCU te da sve malo iznutra proluftiram, tj. da proluftiram kuću naših koka nosilja...

Mama im je jutros sve lepo očistila, a moje je bilo da danas dobijem dakle završnu ideju još jednog ispuštenog sitnog detaljčića – kako da se napravi lak mehanizam otvaranja i zatvaranja ovog bočnog crvenog prozora kome je dakle došlo najlepše vreme da se svaki dan pošto nastupi otopljenje drži otvorenim preko dana što duže...

I dosetim se dve kukice na koje uz pomoć jedne deblje gumice dolazimo do pravog rešenja (moja ideja nije bila ova gumica već posve neka drugačija petlja, ali kako god mehanizam konačno radi jedsnostavno, brzo i lako, tj. glatko bez muke, a to je suština moje ideje). Kad čovek ustane iz mrtvila i kada se oporavi za manje od mesec dana nakon svih užasa, onda ponovo može da radi, da stvara, da počinje, da pokreće, da planira, da sanja, da mašta, da nastavi glatko, lako a upravo tamo gde su ga svi užasi prekinuli, neki loši ljudi omeli, smeli, itd...

Mrazevi su mi malo desetkovali rumene cigle, pa se na nekim mestima cigla rumena troši i osipa, jer dakle nije napravljena kvalitetno...

Stazica od daščica mom oku štrči, prljava je, umazana blatom, a daščice dakle trule, i klizave su, kilave, žimaju, gibaju, a ja želim prirodnu perfekciju da napravim nešto trajnije, nešto večitije, a novo bolje rešenje i pribegavam najomiljenijem svom materijalu drinskom kamenu, onome što dobro pamti, a neuništivo je, nečemu što ga ni oštra zima, a ni ljuti mraz neće moći razoriti nikada...

Kokama čupam iz “Hirošime” zadnji ostatak celera lišćara i nešto travki koje nalazim po spoljašnjem vrtu i odnosim im na grickanje,

za užinu...

Kružim po avliji i fotografišem nešto više, jer ima jako mnogo sunca, te zavirujem u svoje omiljene kutke, ne naglim niti žurim da dođe proleće, jer ima još da se izimuje i naštimuje ova teška zima 2025, ali ko mi dakle brani da zamišljam kako će biti lepo proleće 2025 ponovo...

I slučajno ulazim u KOKO ŠINJAC da nešto uslikam, a sa praga vidim najlešpši prizro daans – nije priviđenje, nije ni ona dojučerašnja praznina pustoši, i sveska puna nuli, a vidim u gornjem gnezdu čekaju me čak dva jajeta. Dakle, pronele su mlade nove kokice Tomindanke, i to jedno krupnije, a drugo sitnije jaje, jedno tamnije, a jedno bleđe. Dakle, snele su dve različite koke. Dakle, 3 puta da naglasim da bude još jače, počelo je naše mlado zlatno jato da donosi nam i roda i ploda i zdravlja i birićeta i sreće i života. Za nas tek od danas počinje naša Nova godina mnogo bolja…

Visibabe bele vise, a još nisu ćutalice prekrasne otvorile svoje pametne glave, a još uvek su pokunjenje, ali ne više onako jadnički, setno, i sve su bliže i ponositije onoj svojoj krajnoj uzvišenosti ubrzo i pokazuju mi kako sve ide svojim prirodnim tokom, a sve onako kako treba samo nešto umerenije, odmerenije…

Jutros u “Hirošimi” oko 10 sati i 15 minuta trenutna T iznosila je 14,4 stepeni u plusu. I do 11 sati uradim nešto neplanski, ne zanima me koja je mena, meni nešto šapuće ono dobro toplo sunce, a toliko je toplo da sam u “Hirošimi” samo u džemperu bez zimske jakne, pa mogu da nešto očas posla tu uradim. I onako po svom instinktu zasadim jednu parcelicu sa preživelim i uspelim čašicama salate onim nedonoščićima koji nisu uspeli u jesen 2024 da se dovoljno jako pokažu vrednimij, a kako bi bili zasađeni, jer njihovo vreme bilo je tek danas. Spašeni su sputanih suvih čašica, zaliveni obilato i položeni u dobro zemljište te treba očekivati kada će ta mala parcelica polagano da se sa jakim januarskim energijama razbuja i stasa. Na tom mestu proletos i letos, jesenas, a 2024 rastao je peršun lišćar...

Neke čašica sam ostavila i otpisala ih, te neću ih zalivati, jer uskoro treba praviti novu rasadu salate i početi sedmu setvenu sezonu, možda nešto proređenije, nešto skromnije, nešto umanjenije, itd...

I kako sam sve završavala T je polagano samo rasla, te ubrzo penje se na 16,5 a onda na 16, 8…

Danas je izguralo na 22 stepena…

Zasadila sam oko 30 čašica salate Nansen iz jesenje setve 2024...

Neven i u “Hirošimi”, ali i napolju u kamenoj manjoj kocki zapupio je i formiraju se budući cvetovi...

Napolju je mnogo toga već zapupelo…

Sada se vidi da je neven otporan i kad raste u otvorenoj “Hriošimi”, ali i kada raste u avliji...

Napolju u ružičnjaku preživeli su i plavi makovi samoniklice...

Na nekim mestima krenule su i naše hrizanteme da se zelene i razlistavaju, ali tamo gde su dobro skrivene bile od mraza na istočnim stranama...

Ove zime nisam imala pravo na povlačenje ili na neki vid izležavanja i hibernacije, nisam imala pravo na odmor, na predah, na dosade, već naprotiv čitav mesec u kome sam trebala da se dakle regenerišem i oporavljam od preteške 2024, ja provodim nikad turbulentnije…

I tako danas ovo malo novih tek pokrenutih radova me regeniriše. Morala sam da žrtvujem onih 12 krugova kamenih oko kalema i voćaka, te da od svog tog prikupljenog drinskog kamena napravim danas malu stazicu od kamena ili malu kamenu rečiču ili kameni potočić posred dvorišta KOKO ŠINJCA. Da ne bude više tu blatnjavo i da bude nekako sve u prirodnim zen elementima – drvo, kamen, zemja, itd. I jeste oblo, ali svako ko ulazi u objekat mora ići zen pažljivo, budno, odmoreno, neužurbano, staloženo, smireno, koncentrisano, a kao da silazi niz neki drinski potok ili reku. A ko nema živaca dakle neka stkrene sa mog malog kamenog puta i neka ide po kalu i blatu, po kokošijem izmetu...

Danas se malo grabilo, malo budakom kopalo, a grabilo oko komposta gde sam nekoliko kofa svelog lišća ubacila i malo sve očistila da blista i sija na ovom suncu januarskom...

Onda se uz nekoliko kofica vode zalilo ručno svo cveće i žardinjere sa jagodama na mojoj terasi...

Koke su oduševljene ovim drinskim kamenom koji su danas dobile, a biće to lepo kosmičko zračenje i još lepša energija vode...

Od ostatka kamena napravila sam novi kameni krug oko one posečene jabuke koju sam prenela kod junske trešnje i od koje sam napravila prošle jeseni 2024 žardinjeru, a dobro je da ni jedan kameni krug oko kalema i voćaka još nisam nasula kompostom (a i da jesam lako je sve što je mobilno i pokretno ispremeštati), jer se danas sve moralo uraditi posve drugačije, a nekako mnogo bolje, još savršenije...

Ovako polagano umanjujem, smanjujem, ukidam sitne kamene krugove, te pravim nešto veće, a lakše za održavanje i sebi umanjuje, čišćenje kamena i spremam mesta koja ću uskoro nasuti kompostom i onda imati nove setvene i cvetne zone, alejice...

Oko stazce i postavljanja kamena nisam se bavila čak ni pola sata, a meni je sve delovalo kao san, kao najlepše parče današnje osunačne večnosti, neke svečanosti...

Itd...

Коментари

Популарни постови са овог блога

TEČNO ORGANSKO GNOJIVO OD KOPRIVE 2024…

Promenila sam taktiku pravljenja tečnog đubriva od žare, ali samo po vremenskom pitanju meseca u kome ga dakle pravim, spravljam, a nikako po pitanju načina na koji ga tako brzo napravim bez ikave mere… Koristim od prošle godine 2023 kraj leta ili početak lepe tople jeseni, tačnije povoljno vreme kada nabasam na dobar izvor koprive, pune semenki, da napravim tečno gnojivo, da brzo prevri, a ako ima više toplote završiće se sve mnogo pre, kao ove 2024, da sazri, da prestane penušanje, da se smiri, a nakon svega da naspem u balone, da prezimi u “Hirošimi”, da upije iz zemlje sve korisne podzemne energije, koje su najjače tokom zime, posebno u januaru negde, i tako ulazim spremna sa tečnim đubrivom u novu setvenu sedmu sezonu 2025, jer kad krene setva i rasađivanje, žara ponekad još ne krene u prirodi ili krene slabo, pa nema dovoljno toplote ponekad za nicanje, a onda pristignu te količine “kasno”, itd... Pravim prosto ovo tečno gnojivo: Uzmem veće belo burence, držim ga ...

IZ MOJE BAŠTOVANSKE ARHIVE – DAN 23 MART 2024 SETVENE GODINE ŠESTE…

Jedan neverovatno divan, a osunčan i vrlo kreativan rad, obojen u mastilo plavu boju, koja je na suncu i na fotografiji ispala neka druga nijansa plave boja. No, plavo je plavo… Plava uljana boja, univerzalna za drvo i metal, jedna konzerva od 750 ml, košta 470 dinara, a za 70 dinara skuplja od crvene boje, istih karakteritsika. I za sve moje današnje plave ili blue detalje otišla je jedna cela konzerva boje… Još sam imala danas novih ideja, a šta se moglo danas još obojiti u nešto drugo. Ako se odlučim, za još jednu novu boju biće to neka treća boja, a imam ideju da ofarbam drvo ili drvene stranice na najvećem setvenom boksu, najvećem bundevištu, gde će rasti moje bundeve, u boju bundeva, u narandžastu boju, ali moje ideje nailaze brzo na neku silu “otpora” počesto, jer biće da su preskupe, itd... Prvo sam u plavo ofarbala dve najnovije postavljene gume, od kojih je brzo ispala prelepa žardinjera, a kako za sada nameravam, tu ću da zasadim ipak cveće, mada ja brzo...

TREĆEG DANA DECEMBRA 2024…

Oko 10 sati jutros u “Hirošimi” izmereno 10,5 stepeni u plusu, a tamo sam našišala makazama, onaj sav preostali celer lišćar te time nahranila svoje koke nosilje, koje su nam danas dakle podarile ono jedno dragoceno jaje, koje sam ja pronašla, te imala tu najveću čast da ga svečano pokupim sa gnezda i da im kažem - HVALA... Popodne u dvorište došla su dva mala mačeta, jedno je sivkasto i tigrasto, verovatno plašljivo, kad je pobeglo, a drugo malo crno belo, preslatko, radoznalo, hrabro bilo je zainteresovano da se sprijatelji sa kokama nosiljama, te se odmah došunjalo hitro do žice, a koke su se uplašile od tako malog mečenceta, a ono je pokušavalo zatim da se provuče majušnom glavom kroz one žičane kockice… Čitav dana odmaram, kuvam ručak, malo da odmenim majku, jer je ona kuvala ovih dana, te malo da odmorim mozak od knjige, od filozofije, te kuvam ćureća ćufteta sa makaronama, a posle ručak uspevam slatko da zaspim, u svojoj tišini, sat vremena sam bogme sebi pr...

PRIČA O PUŽU GOLAĆU…

Ovo je takođe priča Desanke Maksimović koja se zove ”Kako su pužu ukrali kuću”, a ta priča kaže dalje ovako: Živela jednom dva puža jedan pored drugoga i svaki je imao svoju kućicu na leđima. Bili su lenji i pasivni, mirni i neprimetni. Radije su uzeli ulogu posmatrača u životu. Dobro su čuvali svoje kuće i svuda su ih vukli sa sobom. Bili su jako obazrivi. Na njij je stalno motrila jedna mala Zeba i mnogo im se rugala na toj svoj obazrivosti i predloži im jednog dana da ponesu sa sobom i ono svoje dvorištance jer i njega može neko da im ukrade. Oni su ovo trpeli i nisu pridavali mnogo pažnje Zebi. Noseći svoju kuću stalno na leđima imali su priliku i zgodu da zastanu gde god požele, te da u svojoj kući se odmore ili prespavaju. Ali jednoga dana jedan od ova dva puža sa kućicom se pokoleba i požele da krene po prvi put u šetnju bez svoje kućice, rešen da odbaci sav svoj teret i pođe oslobođen, rasterećen dalje. I dobro je pre odlaska zatvorio svoju malu kući...

KAKO GOVORE TRAVE…

Ovo je priča Desanke Maksimović, pod nazivom “Trave govore bakinim glasom”, u kojo je glavni junak ili ličnost o kojoj nam pripoveda veliki proučavalac biljaka i naučnik Josif Paničić, a ta priča kaže dalje ovako: Još kao mali dečak Josif Pančić voleo je da izučava travke, da posmatra prašnike unutar cveća, da izbroji koliko koja biljka ima listića, da začeprka te neku od biljaka iskopa sa čitavim busenom, a onda bi dolazio svojoj baki koju bi propitivao kako se koja biljka naziva. A kada bi ga baka poslala da je nešto posluša on bi se malo nestašno i znatiželjno “smetnuo” ili zaboravio na dobijeni zadatak te bi zastao tamo negde u polju ili livadu ili vrtu i tamo počinjao da uzabira cveće i istražuje biljke. Sve ga je to baš radovalo i opčinjavalo sve što ima veze sa biljkama, a kasnije i sa botanikom. Izučavo je ljutić, metvicu, aftušu, maslačak, itd. A kada je postao školarac u svom bloku povazdan je crtao biljke i tačno je znao da razlikuje cveće po njihovim boja...

16 JANUAR 2025 - najhladnije jutro za sada…

Dakle nakon 14 dana od kako traju moja januarska merenja, beleženja i posmatranja došlo je do promene i to velike… Jutros u “Hirošimi” trenutna jutarnja T oko 8 sati i 10 minuta iznosila je minus 3,7 stepeni... Hladno, baš hladno… Na polovini januara 2025 beležimo svoje najhladnije jutro, dobro se sve spustilo baš ispod nule... Što se tiče najveće vrednosti dnevne T ona iznosi i dalje onih prijatnih 26 stepeni u plusu... No, ipak došlo je do promene najniže jutarnje T te jutros ona iznosi čak minus 7 stepeni po Celzijusu... I tako oboren je rekord od 2 januara 2025, te od danas posmatramo da li će se dogoditi i još hladnije neko januarsko jutro te da li će naš merač registrovati i nižu temperaturu nego što je to ovaj jutrošnji minus od 7 stepeni ispod nule... Juče oko 10 sati trenutna T iznosila je plus 1,2 stepena. Najviša dnevna iznosila je 26 stepeni u plusu, a najniža onih minus 5,4… Nekoliko posečenih salata načupala sam i odnela kokama nosiljama da ih častim...

25 AVGUST 2025 - REKONSTRUKCIJA BOČNIH STRANA…

Koke su juče snele 6 komada jaja, a danas pak 5 te ukupno u mesecu avgustu a do večeras snele su 41 jaje… Juče sam u “Hirošimi” brala čeri paradajz, a mama je iz spoljašnjeg vrta navadila nešto manjih ali lepih šargarepa za supu a to su prvi preživeli stasali plodovi doduše mali ali ipak ih ima iz naše prolećne setve te nije sve totalna propast... Našla sam u spoljašnjem vrtu juče 2 manje kelerabe ali sam ih poklonila i bacila kokama nosiljama... Danas je končano bio prvi i celodnevni udarnički naš radni vrtlarski dan posvećen dakle velikoj rekonstrukciji unutar “Hirošime”, a tačnije rekonstruišem i menjam malo lični opis samo dvema bočnim stranama a gornjoj i donjoj ili desnoj i levoj polovini, te današnjim ukidanjem onih lepih mojih staza i stazica dobijam nove lepe komade pod kompostom i veću setvenu površinu jer dogodine treba još pametnije mudrije vrtlariti. A to ne bih nikad učinila da nemam svoju novu veliku ambiciju da postavim na sve tri dugačke s...

POEZIJA VRTLARSTVA ili VRTLARSTVO POEZIJE…

Šta je vrtlarstvo za mene?... Poezija filozofije ili filozofija poezije?... Vrtlarstvo jeste nekakav ili jedini način, teško je još reći samo jedan od načina, ili pak i nije teško pomisliti, tek promisliti nešto tako, a kada recimo putem korisnog holističkog treninga dovedete sami sebe i sve svoje, sav život svoj, u to jedno posebno, a čitavo živo stanje, u stanje najživlje probuđenosti ili svesnosti, jer samo onaj ko bude vaistinu probuđen ili zaista osvešćen, naći će korisnog načina da se pobrine najpre o samom sebi, pa tek onda o svojo široj okolini, o svim ostalim živim bićima, itd… Vrtlar koji danas koristi škodljive, opasne pesticide i druge otrove prvo ne voli sebe, ne voli svoj život, a onda ne voli ni druge, ni ostale, ne voli ovaj predivni svet, ne voli prirodu, ne voli šume, ne voli sitne male bube, jer mu je profit i brza zarada, zamutio svaki vid, svaki zdrav pogled, a toliko je mnogo primera da su neki takvi vrtlari trovači ubili veoma brzo i sebe i s...

ZAČINSKI BOKS NAKON GODINU DANA – male sitne metamorfoze…

Zovem ga mali setveni boks ili začinski boks, a nalazi se na ulazu u “Hirošimu” sa donje ili leve strane, a do februara prošle godine 2024 izgledao je sve nekako i mnogo prostije ili posve drugačije, mada Duh ostaje vazda isti strogo hirošimski, samurajski... Nakon samo godinu dana došlo je malih sitnih promena, vrtlarskih metamorfoza, te umesto jednog limuna koji je davao samo trnje i lišće došao je naš predivni lekoviti ruzmarin... Pošto je ovo začinski boks ove jeseni zasejan je peršunom lišćarom, a u nastavku sledi još novo veće proširenje setvene percelice... Došlo je u septembru 2024 do zamene drveta crepom te je i ambijent drugačiji... Sada je tu 2025 i naša mala topla lejica u kojoj je zasejan rani kupus ditmar... Itd…

U NAŠEM VRTU - 20 NOVEMBAR 2024…

Danas neverovatno toplo, iako je bilo i takvih toplih dana baš uoči Aranđelovdana, čak i još toplijih godina, a nekako sve po 3 puta toplije jutros nego nekih prethodnih nam novembarskih dana… Malo posle 14 sati, tačnije u 14 sati i 25 minuta u ”Hirošimi” beše čak 16,7 stepeni, dakle idealno toplo, a vlaga 57%, a zahvaljujući toj današnjoj toploti čitav dan od prve užine, od 10 sati, pa negde do iza ručka, ispred 16 sati bio je divan radan dan, kao u svako naše rano proleće, kad se sve pokreće i kreće, kao u svaki drugi naš radni, a dobro učinkoviti dan, kada se radilo na još nekim detaljima ili sitnicma koje život znače čak i danas... No, postoji jedno nepogrešivo prirodno pravilo, uvek kad je tako napolju toplo, miriše na kišu, i zaista bila je kiša, nakon svega, nakon jednog veličanstvenog završetka svih radova na KOKO ŠINJCU. Jer, kiša ova zemlji suvoj i voćkama u dvorištu baš, baš treba. I danas dok hodam, a napravim najmanje 3200 koraka, imam utisak da hodam po kamenu...

MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

Претражи овај блог