30 JANUAR 2025 - početak sedme setvene sezone…

U 9 sati i 40 minuta zvanični početak (nikad raniji), a početak sedme setvene sezone, prolećne, u “Hirošimi”, i za manje od sat i po sve gotovo negde za jedan sat i 10-ak minuta, da budem odmerenija, tačnija, sve lagano bez ikakve užubranosti, sve gotovo oko 10 sati i 50 minuta, kada je ostvarena jučerašnja jedna mala misao ili jedan mali plan, a ko bi kazao da ću dalje nadmašivati sve svoje zamisli i planove i dalje u 2025-oj…

Sve početo na prijatnih jutarnjih 15,6 stepeni u plusu, a sve završeno na 18,6 stepeni po C. Sejemo uz dosta sunca i vedrine jasnoće bistrine srca...

Prvo sam šumskom zemljom dopunila moj mali omiljeni kutak pored one dve gredice sa kojih ispijam tokom svake godine kafu i napravila sam od njega malu toplu lejicu dovoljnu da u nju zasejem 1 kesicu ranog kupusa Ditmar prvo...

Samo sam jednim malim parčetom najlona pokrila kupus, a sve ostalo ostaje dakle da raste otvoreno onako kako jeste i kako god bude vreme od sutra, čak ni mrazevi više ništa neće ugroziti salatu Nansen ili rukolu, a i vreme je za nova testiranja i eksperimente održivosti izdržljivosti čuda…

Kada sam došla do setve salate mama me “ubedila” mada ja sam upravo tako i htela, a da poslušam ono što sam zadnji put rekla sejući jesenas salatu, a to je da je salata najlepša i najlakša za rasadu, za rasađivanje i sađenje posle ako se poseje prvo u male čašice te odustajem da na brzinu sve “sklepam” i napunim zemljom kadice, te mama donosi zemlju šumsku i hitro puni sve čašice koje ja onda brzo zasejem i zalijem...

Zasejala sam tako ukupno 170 malih slatkih čašica salate Nansen i ponovo nisam potrošila sve zalihe čarobnog semena (što da više sejem sve ga više pretekne) od lanjske šeste setvene sezone, a ostala mi i dalje još jedna cela i od druge kesice polovina, ali važi ovo seme do 2027 pa eto imam i za jesenu setvu sedmu opet...

Zasejano pod salatom Nansen čak dve velike kadice kao i dve veće gajbice. U dve kadice ide u svaku po 45 čašica dakle ukupno 90, a u dve gajbice po 40, a to je 80 – sve ukupno 170...

Bure veliko belo (prezimilo u otvorenoj “Hirošimi”) napunile smo vodom da mi bude lakše da sve kanticama zalijem čim posejem...

Onda sam u nastavku donje leve polovine, a po sredini “Hirošime” posejala jednu liniju ili 1 kesicu rukole (mama budačićem napravila pravu liniju, ja zasejala, a ona zatrpala) i natopila bolje (tu je rasla jesenja salata koja je pre neki dan potrošena), jer rukola voli baš mnogo da se zaliva i seje se uvek direktno u zemlju neće iz rasade…

Nešto mladog crnog luka načupah sebi danas za ručak, a neka lošija pera bacam kokama nosiljama koje su nam danas podarile najviše jaja čak 3 i uhvatile smo na gnezdu koje koke nose smeđe i pirgave još leghorn bele koke nisu pronele i za sada imamo dve vrste i veličine jaja…

Sve ovo stalo je u neosetnih sat i desetak minuta ritma i laganog tempa koji ne umara ne zamara naprotiv sila koja oživljava...

Onda prekidamo radove i šetamo obalama smrdljive reke u koju otiče tako očigledno mnogo kanalizacije i fekalija iz trulih i improvizovanih šahti i plastičnih cevi bazdi, smrdi, udara, zaudara, slivajući se daleko nizvodno, te otkrijem neka mesta gde već jeste krenula mnogo dobra kopriva, a planiram da je načupam kokama i malo im donesem vitamina neki sledeći put...

Vraćam se posle ručka ponovo u avliju gde ovih dana ispijam svoje kafe i zelene čajeve i uradim još po neki mali sitni detalj i tako smo danas okačili jedan držač za saksiju prolećnu (hvala tati na dva zavrnuta šrafa) na kućici za drva predivnu rascvrkutanu pticu malu (malog poletnog štiglića) koju sam pre nekoliko dana dobila na poklon...

Onda mama i ja dolazimo na novu genijalnu ideju i pripremamo male čašice i punimo gajbice čak 7 gajbica od malina sa po 28 do 26 čašica u svakoj, već spremne da zasejemo u njih ono što bude trebalo 10 februara (šta ako bude hladno pa ću jedva sejati, zar da mrznem i punim čašice po hladnoći, baš je izazov dakle kako će biti za 11 dana zar ne pošto to ne znaju ni oni koji predviđaju vreme) raštan i celer lišćar (celer sam zaboravila kupiti juče ali ću dokupiti svakako što pre)…

I onda pripremimo još dve veće gajbice sa malim napunjenim čašicama, a ove setvene sezone sejemo sve u male čašice one veće preskačem za sada koje sam uvek nešto forsirala jače i više jer treba što manja čašica da bude, da ne raste korenje malim biljkama tako u nedogled, tako da nešto naučim, pa promenim svoje strategije i taktike...

Dok punimo čašice sedeći na malim stoličicama našim (a sve je samo u znaku nečega što je malo, sitno, nebitno, nevažno, trun, trunčica, trn, a u tom sitnom i malom, u toj trunčici čudo Života počiva) ispred “Hirošime” u “Hirošimi” je toplih preko 20 stepeni u plusu, ali još nije ni jedan dan oborio najvišu dnevnu T od onih 26 stepeni u plus koju samo registrovali davno 11 januara, niti najmanju od onih minus 7 od 16 januara (a može li februar biti hladniji i gadniji, pošto je januar dakle posustao i odustao)...

Onda novo lepo zimsko januarsko iznenađenje – dakle jesu već jesu otvorene pametne male glave mojih visibaba. Onda u najvećoj kamenoj kocki čeprknem po ugledanju na moje kokice čeprkuše istraživačice te primeti sve krenulo naglo iz zemlje, iz dubine i šafrani ali i lale i zumbuli a bogme nikad ranije, čak ruže upupile i sve se pokrenulo, okrenulo, Sunce je višlje, sviće ranije, a ruže olistale, sve novi izdanci kreću, a i zumbuli, mada tek ću uskoro da se divim kad sve procveta pai zmami pčele – a šta sam jeseni prošle 2024 sadila za Novo proleće 2025...

Onda je mama rasturila vilama po spoljašnjem vrtu sav kokošiji izmet ili govanca koje vredno dobijamo svakog dana (a koke kake svaki čas samo štrcnu) od naših kokica i petlića Petka od jeseni ili oktobra 2024, jer biće u budućnosti kiše samo ne znamo kada tačno, jer nas nešto kiša obiđe čak i u zimu 2025 pa će lepo da se sve tamo rastapa i natopi govanca razgradi. U tom izmetu nađe se neko jestivo seme žitarica pa dođu divlje ptice i golubovi i to lepo očiste i pozobaju da ne raste pšenica po vrtu, pa je lanac kruženja i čistača u prirodi predivan u simbiozi zna se…

Mala ptica je predivno pevala, a ja sam odmah rekla da je to ono nešto manje i slađe od dživdžana, a verujem da je na junskoj trešnji dok ispijam zeleni čaj meni pevao novu divnu pesmu jedan mali štiglić da mu nema ravna...

Plavi makovi samoniklice preživele ovu zimu...

Hrizanteme se ozelenile, ubusile, te pune listića na koncu januara...

Važno je dobro samo početi, započeti, samo malo nešto svoje začeprkati, jer kad se tek počne, započne ima još da se dosta taljiga i prelazi, brod i prebrodi, još staza i brda i bregova i horizonata prepliva muški, ali izdržaćemo kao i uvek, sve dok postojimo i živimo radeći, stvarajući…

Itd…

Коментари

Популарни постови са овог блога

7 MAJ 2026…

U gražu doterano 5 buntova a svaki po 20 metara dužine tako da uskoro može da počne ono najključnije, ono decenijama sanjano, te da se fino okonča naše zagrađivanje dvorišta sa dve veoma važne strane, jer na trećoj imamo još pripremnih radova i radnih zanimacije oko kapije i velikog ulaza (već imam viziju već imam prepune ruke posla a kako ću da sve te strane oplemenim sa mnogo čega živog te zasadim te ponovo oživim bolje nego ikada, jer vrt pobede “Hirošima” će tek da se budi da buja da raste)... Mama je jutros bila vredna te motikom zagrnula krompir koji se lepo pošumljava i raste (ja nisam zagovornik takvih okopavajućih motikastih metoda)... Nažalost, rovak mi je presekao još jednu papriku šilju desetu po redu i tako je moja šteta od rovka ili rovaka (ne znam koliko ih noću pravi nad biljkama pokolj) čak 1/5 kupljenih paprika. I vidim rupice te se zaledim vidim tragove te ih ignoršem vidim tunelčiće iz kojih izlaze u koje nestaju i neću ni da strašno zamislim ka...

9 MAJ 2026…

Sinoć se ispadala baš dobra kiša, ali kiše može da padne još… Mama je jutros u “Hirošimi” posadila gde god je još imalo mesta ranog kupusa ditmar iz naše druge setve... Nažalost, primetim još jednu posustalu klonulu papriku šilju po donjoj levoj strani gde mi je rovak inače najviše uništio paprika te iščupam je blago i vidim jeste malo načeta malo presečena ali ima i dalje jako dobro živo korenje te vratim je nazad zatrpam ponovo tu paprika i verujem da će moći da se oporavi... Dok sadimo a danas obe sadimo mnogo toga rasađujemo sve što nam je pristiglo iz naše rasade mama primeti da se nešto miče ispod u zemlje te izvadi rovka a odna ga nogom zgnječi a ja ga stavim na policu da se osuši i kad bude ona opadajuća mesečeva mena napraviću od njega malo pepela tačnije kremiraću ga i posuti mu prah po “Hirošimi” i tako bi tim štajnerovskim magičnim ritualčićem trebala da sprečiv rovke za vjeki vjekov (amin!) da se ikad više pojave u mom tlu ili zemljištu... Kakva sr...

8 MAJ 2026…

Jutros u vrtu pobede “Hirošima” naše najlepše iznenađenje – već se lepo fino nazire prvi plod krastavca, a ima ih još nekoliko komada… Danas nisam uradila baš ništa u “Hirošimi” (sada je sav moj fokus na dvorište, tačnije na ogradu), te dolažem sve za sutra zakidanje zaperaka i malo zalivanja malo rasađivanja tamo gde zatreba… Džinovsko drvo ili onaj mali žbunić koji narasra preko noći po nekoliko centimetara pregurao je u visnu 3 metra… Čitav dan mi otišao na neke druge stvari a onda na neku “dokolicu” na neko silno razmišljanje. I tek negde posle podne ili skoro pred smiraj dana sine mi super nova ideja da onu jednu liniju od 15 metra ili 6 polja između 7 stubova rešim sa polovnim crepom (a crepa nemam osim 9 komada bajinobaštanskog)... Onda sam nabavila 81 komad polovnog crepa “Toza Marković”, jer pred sobom sam imala novu zamišljenu setvenu liniju od 15 metara dužine (tu sam htela da stavim ogradu veštačku travu bar od 1,5 metar visine, ali nekad ću možda i...

TEČNO ORGANSKO GNOJIVO OD KOPRIVE 2024…

Promenila sam taktiku pravljenja tečnog đubriva od žare, ali samo po vremenskom pitanju meseca u kome ga dakle pravim, spravljam, a nikako po pitanju načina na koji ga tako brzo napravim bez ikave mere… Koristim od prošle godine 2023 kraj leta ili početak lepe tople jeseni, tačnije povoljno vreme kada nabasam na dobar izvor koprive, pune semenki, da napravim tečno gnojivo, da brzo prevri, a ako ima više toplote završiće se sve mnogo pre, kao ove 2024, da sazri, da prestane penušanje, da se smiri, a nakon svega da naspem u balone, da prezimi u “Hirošimi”, da upije iz zemlje sve korisne podzemne energije, koje su najjače tokom zime, posebno u januaru negde, i tako ulazim spremna sa tečnim đubrivom u novu setvenu sedmu sezonu 2025, jer kad krene setva i rasađivanje, žara ponekad još ne krene u prirodi ili krene slabo, pa nema dovoljno toplote ponekad za nicanje, a onda pristignu te količine “kasno”, itd... Pravim prosto ovo tečno gnojivo: Uzmem veće belo burence, držim ga ...

IZ MOJE BAŠTOVANSKE ARHIVE – DAN 23 MART 2024 SETVENE GODINE ŠESTE…

Jedan neverovatno divan, a osunčan i vrlo kreativan rad, obojen u mastilo plavu boju, koja je na suncu i na fotografiji ispala neka druga nijansa plave boja. No, plavo je plavo… Plava uljana boja, univerzalna za drvo i metal, jedna konzerva od 750 ml, košta 470 dinara, a za 70 dinara skuplja od crvene boje, istih karakteritsika. I za sve moje današnje plave ili blue detalje otišla je jedna cela konzerva boje… Još sam imala danas novih ideja, a šta se moglo danas još obojiti u nešto drugo. Ako se odlučim, za još jednu novu boju biće to neka treća boja, a imam ideju da ofarbam drvo ili drvene stranice na najvećem setvenom boksu, najvećem bundevištu, gde će rasti moje bundeve, u boju bundeva, u narandžastu boju, ali moje ideje nailaze brzo na neku silu “otpora” počesto, jer biće da su preskupe, itd... Prvo sam u plavo ofarbala dve najnovije postavljene gume, od kojih je brzo ispala prelepa žardinjera, a kako za sada nameravam, tu ću da zasadim ipak cveće, mada ja brzo...

PRIČA O PUŽU GOLAĆU…

Ovo je takođe priča Desanke Maksimović koja se zove ”Kako su pužu ukrali kuću”, a ta priča kaže dalje ovako: Živela jednom dva puža jedan pored drugoga i svaki je imao svoju kućicu na leđima. Bili su lenji i pasivni, mirni i neprimetni. Radije su uzeli ulogu posmatrača u životu. Dobro su čuvali svoje kuće i svuda su ih vukli sa sobom. Bili su jako obazrivi. Na njij je stalno motrila jedna mala Zeba i mnogo im se rugala na toj svoj obazrivosti i predloži im jednog dana da ponesu sa sobom i ono svoje dvorištance jer i njega može neko da im ukrade. Oni su ovo trpeli i nisu pridavali mnogo pažnje Zebi. Noseći svoju kuću stalno na leđima imali su priliku i zgodu da zastanu gde god požele, te da u svojoj kući se odmore ili prespavaju. Ali jednoga dana jedan od ova dva puža sa kućicom se pokoleba i požele da krene po prvi put u šetnju bez svoje kućice, rešen da odbaci sav svoj teret i pođe oslobođen, rasterećen dalje. I dobro je pre odlaska zatvorio svoju malu kući...

18 NOVEMBAR – 13 DECEMBAR 2025…

Raspon od nesmal mesec dana, kakvih dana, strašnih dana. No, treba poći od nekih izabranih svojih dana… Dana 18 novembra 2025 pao je prvi sneg, prva večernja zamska čarolija, mogla je da bude više idilična, ali nije, koja je zadugo zapamćena iz mnogih pološijih okolnosti, a koje nemaju mnogo veze za radovanjem, sa vrtlarenjem… Čitanje knjige, uopšte čitanje knjiga, koje se uvek zbog nečega naglo prekida, a zbog raznih svakodnevnim iznenadnih teških situacija… No, malo po malo, uzmognem još neke unutrašnje snage, te uspevam da sve što naumim, što zacrtam, što započnem pročitam, a knjigu za knjigom, misleći labavo kilavo da ću u mesec dana da povećam porazno broj svojih čitalačkih postignuća u 2025 – pošto dakako neću… Verovatno da sam i usred sezone vrtlarenja slično bi bilo, možda i gore, usledila bi sva moja odricanja od knjige, a kad knjige podredila potčinila apsolutno svemu, obično onom banalnom, nebitnom, a svemu što moje vreme guta kao aždaja u nepovrat u nepovrat u str...

16 JANUAR 2025 - najhladnije jutro za sada…

Dakle nakon 14 dana od kako traju moja januarska merenja, beleženja i posmatranja došlo je do promene i to velike… Jutros u “Hirošimi” trenutna jutarnja T oko 8 sati i 10 minuta iznosila je minus 3,7 stepeni... Hladno, baš hladno… Na polovini januara 2025 beležimo svoje najhladnije jutro, dobro se sve spustilo baš ispod nule... Što se tiče najveće vrednosti dnevne T ona iznosi i dalje onih prijatnih 26 stepeni u plusu... No, ipak došlo je do promene najniže jutarnje T te jutros ona iznosi čak minus 7 stepeni po Celzijusu... I tako oboren je rekord od 2 januara 2025, te od danas posmatramo da li će se dogoditi i još hladnije neko januarsko jutro te da li će naš merač registrovati i nižu temperaturu nego što je to ovaj jutrošnji minus od 7 stepeni ispod nule... Juče oko 10 sati trenutna T iznosila je plus 1,2 stepena. Najviša dnevna iznosila je 26 stepeni u plusu, a najniža onih minus 5,4… Nekoliko posečenih salata načupala sam i odnela kokama nosiljama da ih častim...

8- 11 FEBRUAR 2026…

Juče, 7 februara 2026 negde predveče umrla je jedna slabunjava koka (nažalost bela leghorn naše prvo jato kljunova od oktobra 2024), a iz istog jata kunja nam još jedna pirgava amrok koka te mama očekuje i njeno skapavanje… Sada je naše jato spalo na 18 koka nosilja, ili na ukupno 24 grla (gubitak je u poređenju sa prethodna dva dana ipak duplo manji i na pomolu je prestanak neočekivanog udara – ništa večito ne traje posebno ne pomor)... Dana 8 februara 2026 nakon povratka iz šetnje rečnom obalom gde jako dražesno cvrkuću probuđene ptice, na stazici koja razdvaja “Hirošimu” i spoljašnji vrt zatekne me sukob dve mačke ili dva mačora ili mačke i mačora ne znam im polove uopštene su za mene mačke (pomislila sam pogrešno da je reč o udvaranju). Tačnije jedna šarena izvukla je pobedu, a jedna druga sa finom ogrlicom ona koja se neguje bolje. Sukobile su se preko zategnute žice, a onda je siva manja slabija odustala svativši da je pobeđena i povređena otrčala peko vrta, a šarena se sam...

TREĆEG DANA DECEMBRA 2024…

Oko 10 sati jutros u “Hirošimi” izmereno 10,5 stepeni u plusu, a tamo sam našišala makazama, onaj sav preostali celer lišćar te time nahranila svoje koke nosilje, koje su nam danas dakle podarile ono jedno dragoceno jaje, koje sam ja pronašla, te imala tu najveću čast da ga svečano pokupim sa gnezda i da im kažem - HVALA... Popodne u dvorište došla su dva mala mačeta, jedno je sivkasto i tigrasto, verovatno plašljivo, kad je pobeglo, a drugo malo crno belo, preslatko, radoznalo, hrabro bilo je zainteresovano da se sprijatelji sa kokama nosiljama, te se odmah došunjalo hitro do žice, a koke su se uplašile od tako malog mečenceta, a ono je pokušavalo zatim da se provuče majušnom glavom kroz one žičane kockice… Čitav dana odmaram, kuvam ručak, malo da odmenim majku, jer je ona kuvala ovih dana, te malo da odmorim mozak od knjige, od filozofije, te kuvam ćureća ćufteta sa makaronama, a posle ručak uspevam slatko da zaspim, u svojoj tišini, sat vremena sam bogme sebi pr...

MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

Претражи овај блог