.jpg)
“Japanske medonosne pčele šamaraju (izudaraju) mrave
pomoću svojih krila. Japanske medonosne pčele imaju jedinstven način da odbrane
svoju košnicu od mrava. Umesto da ih oduvaju pomoću pritiska vetra kao neke
druge pčele, japanske pčele koriste tehniku šamaranja (ili pljeskanja) krilima pri
kojoj direktno tresnu mrave svojim krilima. Koristeći veliku brzinu snimanja, istraživači
su posmatrali da pčele stražarice naginju svoja tela, onda se rotiraju, te
zalepršaju svojim krilima da bi izudarale mrave. Studijom je ispitivana
delotvornosti udaranja krilima kod raznih vrsta mrava. I tehnika je najefikasnija
protiv najmanjih mrava, dostižući stopu uspešnosti od čak 50%. Tehnika,
međutim, manje je efikasna protiv većih, brzih šumskih mrava. Ove navike predstvaljaju
i opasnost ako japanske pčele susretnu invazivne predatore mrava kao što su mravi
velike glave. Mravi su privučeni pčelama zato što su one bogat izvor hrane, koji
sadrži med, larve pčela, pa čak i pčele radilice, sve što obezbeđuje energiju i
hranljive materije za mravlju koloniju”…
Evo šta “Wikipedia” kaže još o japanskim pčelama:
“Apis cerana japonica je podvrsta istočne medonosne
pčele poreklom iz Japana. Uopšteno je poznata kao japanska medonosna pčela (Hepburn:
Nihon mitsubachi). Analiza mitohondrijske DNK sugeriše da su preci ove podvrste
došli u Japan s Korejskog poluostrva preko otoka Tsushima. Genetska
diferencijacija između japanskih medonosnih pčela i korejskih medonosnih pčela
dogodila se pre otprilike 20 hiljada godina, što koincidira s odvajanjem
japanskog ostrva Tsushima od Korejskog poluosrva zbog porasta nivoa mora.
Uočeno je da se kreću u urbana područja u nedostatku prirodnih predatora.
A. c. japonica je vrlo otporna na grinju Varroa
jacobsoni, koja se često nalazi među A. cerana. Takođe se može prilagoditi
vremenskim ekstremima, ima dugo trajanje leta i manja je verovatnost da će
ubosti za razliku od svog zapadnog dvojnika.
3-Hydroxyoctanoic acid je signalna hemikalija koju
emitira orhideja Cymbidium floribundum, a prepoznaju je japanske medonosne
pčele.
Upotreba u pčelarstvu
Pčelari u Japanu pokušali su uvesti zapadne
medonosne pčele (Apis mellifera) radi njihove visoke produktivnosti. Međutim,
zapadne medonosne pčele nemaju urođenu odbranu od azijskih divovskih
stršljenova, koji mogu brzo uništiti njihove kolonije. Japanske medonosne
pčele, koje su evoluirale uz azijskog divovskog stršljena, imaju brojne odbrambene
strategije protiv stršljena pa se takođe koriste u pčelarstvu u zemlji.
Košnica
Šupljina gnezda kreće se od 10 do 15 litara s
okruglom strukturom češlja koja ima tendenciju da bude nejednaka. A. c. japonica
će takođe rastaviti staru košnicu pre prelaska na novu dok zapadne kolonije
pčela mogu imati više od 50 hiljada pčela radilica, najveći broj pčela radilica
u japanskoj koloniji je 6-7 hiljada.
Oprašivanje
A. c. japonica oprašuje ugrožene orhideje Cymbidium
kanran i Cymbidium goeringii uprkos tome što nema nektara za sakupljanje pčela,
umesto toga ispušta feromone koji se koriste za usmeravanje pčela sakupljačica
da se vrate u košnicu kao taktika prevare kako bi bile oprašene.
Plesanje
A. c. japonica, kao i mnoge druge medonosne pčele,
plešu kako bi obaviestile prijatelje u gnezdu o lokacijama za "učinkovite
izvore cveća". Međutim, za razliku od drugih medonosnih pčela, one ne
plešu tražeći propolis.
A. c. japonica takođe izvode kratke plesove geganja
nakon što su njihovo gnezdo izvideli stršljeni ili druge konkurentske pčele uz
mazanje košnice kako bi se olakšala zaštita gnezda.
Zaštitna ponašanja
Kada im prete stršljeni ili druge konkurentske
pčele, A. c. japonica će plesati i razmazati biljni materijal na ulazu u
košnicu. Pretnja se sastoji od stršljena ili konkurentske pčele koja dolazi do
kućnog gnezda i izviđa ga, mažući ga feromonima. Izvođenje plesa izaziva hitan
slučaj, pčele će otputovati na kratku udaljenost kako bi sakupile biljni
materijal. A. c. japonica ne razlikuje teksturu, boju ili deo biljke. Pčele će
tada stajati na ulazu u košnicu i žvakati biljku kako bi razmazale sok po
ulazu.
A. c. japonica ima dobro poznato odbrambeno
ponašanje kada ima posla sa stršljenima koje nijedna druga medonosna pčela ne
pokazuje. Iako šačica azijskih divovskih stršljenova može lako pobediti
nekoordiniranu odbranu kolonije medonosnih pčela, japanska medonosna pčela
(Apis cerana japonica) ima učinkovitu strategiju.
Kad stršljen uđe u košnicu, gomila od stotinu
medonosnih pčela okruži ga u klupko, potpuno ga prekrije i spreči da učinkovito
reaguje. Pčele snažno vibriraju svoje letne mišiće na gotovo isti način kao što
to čine kada zagrevaju košnicu u hladnim uslovima. Ovo podiže temperaturu u
kugli (klupku) do kritične temperature od 46 °C (115 °F). Osim toga, napori medonosnih
pčela podižu nivo ugljičnog dioksida (CO2) u kugli. Pri toj koncentraciji CO2,
pčele mogu tolerisati do 50 °C (122 °F), ali stršljen ne može preživeti
kombinaciju temperature od 46 °C (115 °F) i visoke nivoe ugljičnog dioksida.
Neke pčele doduše umiru zajedno s uljezom, slično kao što se događa kada
napadaju druge uljeze svojim ubodima, ali ubijanjem stršljena izviđača
sprječavaju ga da dozove pojačanje koje bi izbrisalo celu koloniju.
Iako je opšteprihvaćena teorija da bi azijskom
divovskom stršljenu moglo biti dopušteno da uđe u košnicu japanske medonosne
pčele, nedavne studije pokazuju da japanska pčela medonosna pčela i veliki
stršljenovi zapravo imaju odnos grabežljivac-plen "Vidim te" (ISY).
Odnos ISY podupire opažanje da udarci krila japanske medonosne pčele postaju
glasniji i pojačavaju se kao osa jastreb (kao što je azijski stršljen (Vespa
velutina), mali trakasti stršljen (Vespa affinis), japanski žuti stršljen
(Vespa simillima) xanthoptera), ili se kreće azijski divovski stršljen (Vespa
mandarinia) bliže ulazu u košnicu i da se, u većini slučajeva, stršljen može
povući kada čuje zvuk, ako se stršljen približi košnici, japanske pčele brže
pokreću svoja krila kako bi pojačale upozorenje osi. Ako osa uđe u gnezdo,
pčele će pojačati pokrete krila, formirati loptu i podići temperaturu tela”.
(prevod sa engleskog)
Коментари
Постави коментар