Peti februarski dan osvanuo je čak 4 puta mrazovitiji
nego jučerašnje jutro što nam beše...
Dakle jutros u “Hirošimi” u 8 sati i 20 minuta zatičem
veliki minus od čak minus 3,8 a onda i minus 3,9 stepeni po C...
Što se tiče najviše i najniže vrednosti T nema promena,
a pamti se onaj minus 7 i onih plus 26,7…
Nakon 2 sata ili u 10 sati i 20 minuta izmereno je
velikih plus 10 stepeni ali za moj ukus i dalje hladno, smrzlo, još uvek mi treba
kapa na glavi i zimska jakna...
Berem luk praziluk i salatu, a salata ledenka baš ledena te puna ledenih kristala...
Zatičem jutros najlon sav pobeleo od jutarnjeg mraza
kao da ga je neko uvaljao u brdo šećera u prahu...
Kroz 2 sata sve se otkravilo, a sunce jače progrejalo
i onda je moglo da se nešto malo uradi u “Hirošimi”, ali i u našem vrtu generalno…
Čitavu zimu 3 saksije držim dod zaštitnom mrežicom na
terasi i to dve viseće žardinjere čuvarkuća i jednu saksiju zasejanu lalama
kako bi nadmudrila mudre svrake i vrane da mi ne rove po kompostu i ne vade čuvarkuće...
I onda primetim na terasi još 3 žaridnjere su
ugrožene napadnute i to one sa malim patuljastim mini ružama, jer ptice su
izvrtele sve do korena hraneći se nekim organskim materijama (tu su se igrali
letos dživdžani). I dođem tako danas na novu ideju da sve lepo napunim do vrha
prvo šumskom zemljom, da pokrijem ružama ugroženo korenje, a onda po vrhu sve pospem
iberom ili malim sitnim rečnim kamenčićima. I tako sam danas dobila novi prelepi
okamenjeni pejzaž jednu divnu novu površinu ispod koje će se čuvati vlaga, a živo
me zanima da li sam ovim zaustavila te nasrtljive ptice da rovare po mom cveću…
Nisu mi pipnule nikada žardinjere u kojima rastu jagode
i vres a samo su navalile na patuljaste ruže i posebno na dve žardinjere u kojima je opstalo ipak ono nešto malo čuvarkuće...
Ptice pevaju pravu prolećnu pesmu, nema šale, a po njihovom
pevu danas reklo bi se i nije neka strašna zima samo malo ljući ili čili jutarnji
mraz...
Dobar izazov baš da vidimo šta će sve biti od moje nikad
ranije sedme setve od 30 i 31 januara 2025 (ja očekujem baš čudo nicanja, itd.)…
Kada bacim pogled sa svoje visine dole ili sa svoje terase
osunčane primetim one uklonjene kamene krugove, kao nešto blago neutralisano, izbrisano,
ali i dalje sve ima vrtlarskog smisla tako razuđeno, razređeno, razblaženo, ali
malo mi bude žao što nemam kamena u izobilju da se igram po čitav sunčan dan,
jer inače bih nosajući kamenje čas tamo čas ovamo napravila kameno vrtlarsko ludilo...
Onda se igram u svojoj najomiljenijoj igraonici
biljaka u “Hirošimi”, jer treba i danas uprljati svoje rukavice...
Napunila sam dve velike saksije ali i ostale prazne
posude i sve je dakle spremno da se nečim uskoro zaseje...
Nema još mnogo do kalendarskog početka proleća svega
oko 44 dana…
Nekoliko čašica tačnije dve male saksije sa čuvarkućama
zasadim u začinski ulazni boks, ispomeram neke saksije, nešto promenim,
pretumbam, i to je već napredak, skok ili zalet u napred, u novo osunčano sutra…
Posle ručka priušti sebi čove štenju rečnim obalama,
neuređenim, strašno aljkavim, a povučenom vodom i dalje vonja kanalizacija, a priobalje
pozelenelo ne od života i zdravlja, već od fekalija i smrada, a reka postaje močvara
ili žabokrečina prava...
Itd…
Коментари
Постави коментар