Jutros je takođe bio mraz, ali za skoro jedan i po
stepen mraz blaži nego recimo prethodnog jutra, te oko pola 9 očitavam minus
2,3 stepena u “Hirošimi”…
U toku dana T se u najtoplijem intervalu ispela
preko 19 stepni u plusu, a tada nakon ručka u “Hirošimi” ispijam svoju drugu kafu
i pravim nove zamisli za dalje...
Pomerim dve crepljike, važno je da uradim nešto
drugačije i danas, te postavim ih bočno, gore desno, tamo gde su mi ostale neke
praznine, kao neke planine, a tamo odakle sam ih povadila bile su viška dakle…
Macolom lupam čitav dan i dobro još bijem kad ponovo
zakivam udarcima hitrim već postavljene ali malo olabavljene drvene kočiće, jer
naiđu tako dani kada mi umesto olovke ili knjige u ruci bolje legne teška i samo
malo preteška mala macola…
Još jedan sunčan februarski dan, u kome pravim prve
sitnije podnevne radničke korake, a onda ispred ručka zaneto stvaram nešto novo
– Hura, hura, hura! Još jedan mali setveni boks površine od jednog kvadratnog metra
bez trunke potrošenih para da ovo napravimo...
Ovakav dan zaslužuje da napravim još nešto više nego
što je moje jutarnje malo razmeštanje i pomeranje malih saksija u “Hirošimi”, kako
sam uostalom i počela ovaj šestofebruarski dan, što je daleko da zamiriše na
nekakvu diktaturu ili torturu...
Prvo uzimam par onih ostavljenih crvenih semenki još
od jesenas nekog našeg avlijskog cveća i sadim u jednu najmanju saksiju da
vidim da li će se išta desiti, išta novo izrasti – obožavam ovakve pokuse i eksperimente,
a sada ostaje samo znate ono tzv. čekanje da sve iznike kao apsurdno čekanje
Godoa...
Onda sasksije sa čuvarkućama takođe sve moje male saksije
razmeštam, premeštam, tamo gde imam oblih drvenastih malih postolja i tako samo
malo dekorišem enterijer “Hirošime”...
Koke su i danas snele jedno jaje (svaki dan nešto dobijemo
makar to bilo samo jedno banalno jaje)…
I jutros berem luk praziluk u “Hirošimi”, a još
svega 3 preostala struka i prvi setveni boks pod prazilukom potrošen…
Zamišljam kuda ću sve nasipati compost kad načnem
našu gomilu, a ne zna se šta pre jedva čekam prolećnu setvu ili rasturanje
komposta…
Još jednu malu saksiju zasejem sa jednom drugom sazrelom
crvenom bobicom, neko drugo naše cveće...
Načupam u “Hirošimi” za ručak mladog luka
srebrenjaka, a nađem nekoliko lepih, zdravih, uspešnih struka. I dakle nešto je
i valjalo negde oko jedvitih 10-20 % semenki uspelo...
Onda dobijem novu osunčanu inspiraciju da napravim
još jednu malu setvenu površinu i tako nastane novi setveni boks smešten između
drenjka koji je već zapupio te u narednim danima očekujem i prve cvetove, prve
pčele, i između jedne jabuke, a tačno preko puta završetka spoljašnjeg vrta ili
naše spoljašnje bašte...
Dimenzije su ispale 80 cm sa 130 cm, a to je dakle jedan
kvadratni metar, ili naša nova setvena površina...
U avliji imam macolu, ručnu testeru, majčine i moje
vredne ruke, i onu gomilu isečenih grana od naših lešnika koje smo sekli i krčili
kad smo gradili jesenas KOKO ŠINJAC i tako mi dobro došlo (uspela sam to da sačuvam
da ne završi u drvima za ogrev) da naslažemo sve 4 stranice a stranicu po stranicu
i napravimo jednu drvenu prekrasnu setvenu površinu koju ćemo kad načnemo kompost
napuniti do vrha i zasejati ovog proleća 2025...
Tako se sve lepo uklopilo u sav naš prirodni vrtlarski
ambijent, da čitav dan obilazimo oko stevene površine i divimo se onome što smo
napravile danas, samo malo odocnivši u tom radničkom zanosu na svoj ručak…
Jednu klimavu i bespotrebnu paletu razvalila sam macolom
i posle kartona koji je došao na zemlju, poređala drvo na dno novog setvenog boksa...
Onda sam nagrabila suvog lišća, isekla malo žive ograde
i tako je počeo svečani proces ispunjavanja male setvene površine samo organskim
meterijalom…
No, pratila sam pre udaranja prvih kočića gde ću
imati baš dosta sunca i tokom zimskih dana i tako se odmah našlo najidealnije mesto
za ovaj setveni mali boksić ili još jedan setveni naš kvadratni metar...
Itd…
Коментари
Постави коментар