MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

      Na kraju juna, na kraju zadnjeg junskog dana u 2025-oj   godini bilans je potpuno precizan... Koke su danas ponovo snele najveći broj jaja u jednom danu, čak 11 zlatnih komada. I tako da je ukupna brojka snetih jaja u mesecu junu velikih 198 komada... Kada pomnožim 198 komada jaja po 25 dinara po koliko ih inače odmah rasprodam (ali samo kad imam malo viška, a oko 40-50 jaja mesečno nabere se) onda to glasi mereno novcem 4950 dinara – dakle nije malo, a nije opet ni mnogo, ali meni i majci jeste ogromno, a ogromno je svakome ko strada od finansijskog i nekog drugog zlostavljanja – muškarac može po čitav dan da vozi auto i obilazi sokake, kafiće, a žena mora svaki dan da obrađuje vrt, poji i hrani živinu, gleda kuću i avliju, domaćinstvo, te da misli šta će se svaki dan jesti, a da pritom joj isti taj muškarac ne ostavi ni hiljadu dinara da pripremi hranu, nabavi kućne potrepštine, itd... Ubrana je i sa velikog tikvišta otkinuta samo jedna tikvica i ...

    Nažalost oko 14 sati i 15 minuta izađem na terasu da okačim veš i zateknem žalostan prizor… Jaje je ispalo gugutki te se dakle razbilo i još jedan gubitak budućnosti, te ne znam što su se vraćale na isto loše mesto gde uspeha njima nema… Gnezdo nisu sagradile, jer ne može ništa na brzinu da ponikne, a i za njih ostalo je u tom drugom pokušaju samo par prosutih suvih grana i razbijeno jaje njihove budućnosti… Nema ih u gnezdu, tačnije na onoj gredi nema ih, gde su se ipak trebale samo ponekad odmarati, ponekad   sklanjati od letnje vrućine i sparine...   Da li su gugutke ipak glupe kad tako olako gube jaje svoje budućnosti te biraju uvek promašenost i loše mesto gde ih ne čeka ništa osim velike propasti... Itd…  

  Zbogom junu 2025 i mnogo ti hvala, jer si nas ipak nahranio obilato u svemu, posebno u luku, krastavcima, paprikama, kupusu, krompiru, jajima, pilećem mesu, itd... Koke su do ručka podarile 7 komada jaja (isto koliko i prekuče), a ukupno preko 190 komada snele do danas samo u junu 2025… Na sve strane ljudi se žale, inače tako je baš svake setvene godine, te jauču kako je sve loše, ali nije. Unutar “Hirošime” je recimo baš dosta dobro, neki drugačiji zeleni svet, sve je dosta povoljno, rodno, a žetva dobra uprkos sitnim malim “napadima” smrdibubica... I dok oko mene ljudi jauču i kukaju - ja se očekivano samo smeškam jer svaki dan uberem vrtlarsku košaricu po košaricu prvih jutarnjih plodova kojima sam podmirena najmanje po 24 h, a ubrzo i više od toga… Kako god u košarici velikoj moji plodovi samo izgledali sitno na tanjiru na punom astalu oni izgledaju prekrasno, a nakon svakog ručka tanjiri sa salatom ostanu prazni... Jutros berem krastavce, paradajz, 2 čerija... ...