Jutrost vaistinu lepa berba naših krastavaca u “Hirošimi”
a na svu našu veliku sreću čak ni jedan nije bio gorak…
Ponovo otkrijem merač T je pobrljavio te ne pamati
ni najnižu ni najvišu T, a jedino pokazuje trenutnu T bez svake mane…
Onda naberem nekoliko liski raštana te ostavim još
jednu kesu liski u zamrzivač…
Volim da posmatram svoje male glavice ranog kupusa ditmar
čak i kad ih napadnu vaškice, jer znam da uzgajam kupus i svo ostalo povrće,
voće na kome nema ni trunke hemije ili kakvog otrova…
Na žutim cvetovima krastavaca dva bumbara ali tako hitra
(čudna je njihova leteća igra) da nisam uspela da tu svelepotu prizora izbliza uhvatim
fotoaparatom, ničim sem svojim očima…
Imam u spoljašnjem vrtu već i prve cvetove ehinacee…
Slično kao i juče sa iste žute tikvice ponovo otkinem
3 nedorasle te nahranim koke nosilje...
Uhvatim danas jednu crnu bubu i bacim je kokama a
one su je smazale očas posla – ratsrgle ejdnim zalogajem – koka leghorn bila je
najbrža (a bubica beše nalik bubašvabi)…
Ali, neke druge tikvice lepo rastu te obećavaju da
ću dočekati čak i tog jestivog ploda, a čak jedna mala patišonka raste...
Koke su snele 7 komada jaja danas, a pored zeleniša
iz “Hirošime” dobiju svaki dan i porciju letnjih jabuka…
U najvećem bundevištu zapatilo se nešto vreža bundeva
te ako bude i plus nešto plodova to malo meni će ponovo biti mnogo...
Ne može da prođe ni jedan dan a da ne odberem najmanje
jednu poveću ljutačicu papričicu. Tako beše i jutros…
Čak su i onako osrednje paprike makedonka počele da stvaraju
neke male plodove, ali videćemo šta ćemo se najesti iz ekološke rasade ove
sezone...
Mnogo plodova bundeve hokaido raste unutar “Hirošime”
i to me baš raduje, raduje, raduje…
Ekološki paradajz izbacuje svoje različite plodove
ali treba čekati da sev to sazri te ćemo tek onda a po zrenju i boji ali i
obliku plodova lepo videti šta sve lepo imamo u košaricama i ove godine…
U “Hirošimi” lepo žive moji saveznici skakavci i ja ih
obožavam iako su mi samo malo izbušili ili pogrickali nekoliko liski ali s druge
strane znam da pojedu nešto mnogo štetnije od njih samih i držim ih za velike
čistače svoga prostora…
Trljam sada slatko svoje ruke i voda mi već curi na usta
kad pomislim da će sav ovaj ovoliki predivni zeleni paradajz da uskoro postane
crven i zreo te da ću sve da smažem u slast…
Radujem se i krastavcima, a sudeći po plodovim i
žutim cvetovima ima da ih baš bude…
Batat lepo gruva te sve više izgleda da ću uspeti da
imam za 3 meseca zavidne krtole. Jedva čekam da se nasmejem slatko, a samo zato
što je moj botanički eksperiment (još jedan u nizu igranja) ipak uspeo, a takva
vrsta uspeha izgleda da jeste i najbolja osveta, zar ne…
Vrebam bolji osunčaniji momenat a ovih narednih junskih
dana cvetanja da napravim prvi buket od cvetova lavande te da mi sve ljubičasto
zamiriše…
Onda je mama navalila da povadimo beli luk sa one još
jedne preostale male naše setvene parcele, a ja nisam bila uopšte za taj potez,
pa ipak uslišila sam joj želju iako verujem da smo malo preuranile. I povadila
sam beli luk, posložila u dve gajbice i dobila nikad krupnije glavice u ovih naših
7 setvenih sezona, a sada se nekoliko dana luk suši unutar “Hirošime”…
Danas nisam kuhala, jer sam napokon usisavala, prala
zavese, brisala prašinu, ribala, disala, i još mnogo toga teškog preživljavala,
doživljavala…
Imam jako loš, a nikad lošiji, nikad pustiji svoj čitalački
start, pravu pustoš, (a prošlo je pola godine već) te ove užasne 2025 godine
svega 2 pročitane knjige a u trećoj sam zaglavljena mesecima, te kada mi kuća
od danas blista ovako čista onda od sutra treba da se mučno vratim više
čitanju, razmišljanju, itd…
Itd…
Коментари
Постави коментар