I tako tek u subotu (na moje prvo jutarnje
razočaranje) mogu da kupim rasadu paprike kao i ostalo, te zato neće mi
propasti konačno ovaj prvi udarni radni dan, ovaj elan, te ako nema sadanje ima
itekako uređivanja sređivanja doterivanja dvorišta i vrta, ima setve, ima
kosidbe, itd…
Na košenje avlije ode najmanje 3 sata sa vrlo malim
odmorima ili zastajkivanjima a samo koliko da se iskapi puna krigla hladne vode
(jedna od ukupno 3, a svaka od pola litra, eto toliko popijem vode dok kosim)...
Ali pre košenja bavim se malo više kuhanjem, te rasađivanjem,
onda dumanjem, te premeštanjem razmeštanjem jer pripremam novu strategiju ili
moju “Hirošimu” za veliko subotnje finale...
Prvo sam oko 9 malih biljčica majčine dušice zasadila
uz već postojeći žbunić i to je sve od one jedne zasejane kesice što je uspelo.
I nameravam da dokupim još jednu kesicu i direktno posejem na to isto mesto, a
u zoni gde inače raste majčina dušica, u začinski boks na ulazu u “Hirošimu”…
Onda sam iznela svu preostalu salatu (nepune 2
gajbice čašica) i sve čašice zasadila u malom najmanjem setvenom krevetiću a
onda i u plavom tikvištu tako da sam svu salatu zasadila napolju a u “Hirošimi” je ostalo ono malo parčence već
zasađene salate od prošli put a ispod dvene police…
Onda sam iznela sve saksije a ukupno 3 sa uspelom mojom
rasadom cveća ukrasnog suncokreta i na 3 mesta na početku spoljašnjeg vrta i na
dva mesta u žardinjeri kod kokošinjca zasadim sve ukrasne suncokrete (ako uspem
da ih podignem do prekrasnih cvetova nakupiću letos semenke za dogodine, jer
tako to ide)...
A dve slobodne saksije zasadim sa još 4 pelcera
hrizantema tako da sada imam 4 saksijie na pelcovanju u “Hirošimi”...
Tamo gde je rastao spanać u samom dnu “Hirošime”,
tamo gde nema creva prenete su sve gajbice i čašice oko 70 uspelih čerija i 12
žbunastih paradajza (samo mi je jedan propao) i sada se moje gajbcie i čašice seljakaju
kao nomadi čas ovamo čas onamo čas gore čas dole (a napolje ne mogu još, neke
saksije ne mogu uopšte, te biće tesno ubrzo jer nema pomoćnih stazica) ali i ovo
je tu još samo malo (3 dana) dok tu parcel ne zasadim paradajzom, kako
planiram...
Kupus rani ditmar prva setva stigao je već za rasađivanje
i to ću učiniti koliko sutra jer danas sam imala prepune ruke posla a kosila
sam po jako toplom sunčanom danu (iako je bilo prošarano oblačnošću i svežim
pirkanjem vetra) a u “Hirošimi” je iznosialo jako tropski plus 36,6 a toliko sam
ja uhvatila svojim okom a možda je bilo danas i malo vrelije...
Sve poslove završila sam oko 17 sati a skuvala sam
jutros sarmice od blite za ručaka a posle svih radova ispekla omlet sa blitvom…
Mama je ispekla projaricu sa blitvom…
Dakle, počela je sezona košenja a danas tek prvo košenje
a trava taman za košenje i nekoliko kolica otišlo je na kompost…
Posle košenja upala sam ispod svog plavog jorgovana
u svoj spoljašnji vrt i tamo nasekla razgranatih grana jorgovana, a od svega napravila tek dve ikebane jednu
veliku pravu fenomenalnu i drugu sitnu da se ono malo kratkih grančica ne baci
na compost...
Pošišala sam svu koprivu i mama će ujutru da to popari
te nahrani koke nosilje novom dozom najjače lekovite biljke...
Počupana je jutros i sva salata – nešto malo jedna vanglica
otišla je nama (ako propadne dobiće i to koke) a sve ostalo pojele su u slast naše
koke nosilje, te jesenje salate više nema, ali ubrzo stiže nam nova prolećna
salatica slatkica...
Zasejem u sve prazne čašice ponovo svoje suncokrete
a od prve setve samo 7 čašica jeste izniklo jako dobro i uspešno...
Kruške su se jako lepo otrebile a ako sve to opstane
(mada neće jer uvek i opadaju voćkice) obrodiće se od roda kao ona višnjičica u
pesmi…
Kajsije su takođe dobro vidne samo je pitanje da li
će nastaviti rasti opstati i sazrevati da se probaju prvi plodovi a to su sve mladi
kalemi koji još nisu rađali...
Na jednom stablu kruške opazim pravu bubamaru u akciji...
I mala dunja obećava da će biti plodova ali za sada
samo imamo neotvorene cvetove koji su ubusili a svih ovih godina od kako je posađena
one jako teške nesrećne 2020 nije cvetala do ove 2026…
Uskoro će biti i cvetova đurđevka dakle mnogo pre
đurđevdana ili negde skoro pa tu...
Jedino još mnoštvo behara zadržalo se na mareli jer ona
se zadnja otvorila...
Grašak dobija prve mahune…
Još uvek imamo tulipane a sada su najlepši
novootvoreni šatirani u ružičnjaku…
Onda sam malo na kolenima čučeći podvezivala šeboje
da ih malo uzdignem i sputam (pobodem po neki drveni prutić) da ne smetaju i
tako da sam i tome posvetila dosta pažnje ali i vremena...
Svuda po avliji otvaraju se šeboji ali i neveni u malim
kamenim krugovima...
Svih 13 betonskih stubića izliveno je te završeno a
danas izlivena poslednja 3, jer uskoro može se nastaviti na drugim ogradskim
radovima kao što je postavljanje preteških stubova i žice sa preostale 3 strane
(ali ne nemam ništa više da se tobož radujem u napred jer kao i uvek neko oteže
zateže te ostavlja sve nedovršeno raspolućeno, a ja neću da me to košta mog raspamećivanja
te živim i kreiram stvaram radim kao da već imam te 3 svoje strane koje mi
večito fale)...
I zato meni sutra sleduje mnogo novih seckanja novih
rezanja a žive ograde te spremanja terena za izvođenje radova a posle nesmal 2
decenije stagnacije i koje kakve blokade...
Pročitala sam “Poetiku prostora” jutros (mada sam se
rastrzavala prilično te iseckala u pažnji ali nešto sam i skontala) tako da konačno
od večeras ako ne onda od ujutru započinjem novu knjigu…
Itd…
Коментари
Постави коментар