Dana 24 aprila 2026, preskačem sve svoje jutarnje
rituale (čitanje i ispijanje prve kafe kao i prvog jutarnjeg čaja) sve osim doručka
i hitam na pijacu jer mama želi da nakupujemo nešto cveća. Ona se odlučuje za
jabučice i lepog Jovu za čašice po 70 dinara a moji favoriti su kao i uvek
višegodišnje biljke koje jednom posadim i imam skoro pa zuvek te kupujem
karanfil od 300 dinara (to sam sama sebi kupila od prodatih 10 komada jaja, a to
je naša srpska surova realnost ili tržišno obezvređivanje domaće zdrave hrane –
jedna saksija cveća podignuta na mnogo hemije jednako je 10 organskih komada
jaja!!!), i kupujem jednu malu patuljastu crvenu ružu od 250 dinara. A kupile
smo i žarice dve vrste i dve boje verbene, ono cveće što miriše na tamjan i još
razno drugo ne znam baš svemu ime...
Kada sam posadila kupovno cveće u žardinjere, a ružu
i karanfil u malu kamenu kocku gde raste tisa ili drvo sreće dodala sam iz svog
rasadnika par struka uspele lepe kate...
Dobila sam na poklon jako neobično seme neke duguljaste
tikvice a takve semenke nikada nisam videla te izgleda da su to neke zmijolike
tikvice koje mogu da narastu do metar i po a posadila sam ih direktno uz dve gredice
u “Hirošimi” te još u 5 manjih saksija kao rasadu pa kad izrastu imaću gde da
im nađem prostora a kažu mi da moraju rasti uz neku pritku…
Iz moje uspele rasade ili uspelog nicanja celera
korenjaša ispikovala sam pažljivo milimetar po milimetar po jednu malu biljčicu
te napravila 35 čašica da probam i to čudo jer negde skoro po prvi put imamo
rasadu celera korenjaša a ostalo čuvam u činiji jer nema prostora ali ću i to zbrinuti
nekako negde kad jače odraste...
Ubrana je prva prolećna salata iz malog plavog
tikvišta (ostavila sam korena da vidim hoće li opet poterati, a trebalo bi) a
beremo i rotkvicu, polagao je trošimo i čistimo da nesmetano rastu paprike...
Kukuruz šećerac nije nikao, nije iznikla ni jedna zasejana
čašica te u iste čašice posejem moje suncokrete punu gajbicu...
Dana 25 aprila 2026 tj. danas načupala sam iz prve
setve rani kupus ditmar i mama je zasadila u spoljašnjem vrtu još dve male
linije tako razdvajamo cveklu koja je vidno lepo nikla od kelerabe koju ćemo sejati
u utorak 28 aprila kada je idealan najidealniji dan pred uštap (2-3 dana pred
uštap) a za setvu kada treba posejati sve preostalo i tikvice, bundeve, kelerabu,
boraniju, itd...
Ja sam nekoliko struka kupusa koji se nije primio u “Hirošimi”
jutros zamenila novim sadnicama kupusa...
Jutros sa zagledala na brzinu i kako mi se čini
rovak nije posekao ni jednu paprika više...
Ponovo iskopavanje korenja od žive ograde te
seckanje grana koje smetaju pri izvođenju svih daljih radova i ponovo mali
pomaci napred, no sledeće nedelje ostaje mi ponovo velika hrpa grana za
sređivanje a i u ponedeljak biće još raščišćavanja i seckanja grana koje
smetaju, tako da su sada moji poslovi najvećma u avliji a mnogo manje u “Hirošimi”...
Označena su sve mesta gde treba i po poslednjoj
trećoj strani udariti preostalih 15 stubova, I doći do kapije gd eje završetak
(kapija i veliki ulaz tek će biti tema za razmišljanje)…
Nabavljeno je još 5 betonskih kosnika te i to treba
nakon stubova uradi postići, jer poslovi su jedna ogromna strašna procedura ili
taktika...
Dok sam ja završavala jutros jednu Borhesovu knjigu
mama je jutros okopala luk u spoljašnjem vrtu, ali ja inače nisam zagovornik nikakvog
okopavanja ali ona je neka stara škola, tako uvek uradi bar ove godine napolju
i tek na kraju dana uz večeru se pohvali da je i to uradila…
Juče 24 aprila 2026 našla sam da je rovak presekao
još jednu paprika i to baburu, a ako sam dobro sračunala već 6 paprika mi je
napravio štete (a ionako sam morala broj paprika da umanjim ove godine) a to je
dakle strašno meni mnogo je to štete meni skoro 20 jaja treba da prodam da
kupim iste te biljke, mada neću...
Juče smo kupili novu vrtlarsku alatku kalemarske makaze
sa teleskopom tako da sa zamlje odsecam sa lakoćom grane u visini i tako nasečem
alatkom novom (još jednom kojom mogu vešto da baratam) buket svežeg jorgovana samo
u drugoj boji i napravim još jednu ikebanu. Alatka nas je koštala 1750 dinara a
ja jedina nisam bila da se trošimo na sve oskudnosti i skupoće i nisam verovala
da može da efikasno odseče grane – tako da me na jesen čeka puno posla oko sređivanja
vrta tačnije voćnjaka ili granja sa još jednom novom alatkom u vrtu (svak
alatka koja ne pravi buku meni je laka za rad)...
Juče sam na poklon dobila u čašici 2 struka domaćeg krastavca
te sam i to juče posadila u “Hirošimi”...
Juče je sve lepo zaliveno i ručno i uključivanjem sistema
kap po kap, a na ulazu u “Hirošimu” stoji veliko bure, naša jedna od dve kace od
500 litara zapremine...
Hvala čudesima sutra je konačno dan odmora…
Itd…
Коментари
Постави коментар