Dakle konačno ću prodati nešto proizvoda iz
“Hirošime” na Veliki Četvrtak, te baš se radujem jer imamo mama i ja malu prvu
poružbinu - po kilogram blitve i spanaća, malo luka, salate, itd., (a nije
džaba danas praznik radosti ili Blagovesti 2026, mada sam ja po prvi put u
životu to smetnula sa uma te posle pročitane knjige “Čast” krenula napolje da
nešto sitno uradim, a mama me presekla
te kaže crveno slovo danas, te nema pranja veša, itd., ali jesam ipak malo
“radila” te privezala neke ruže to nije strašan posao jer nisam mogla da sedim
nepomično čitva ovaj krasni dan a trebao mi je novi pokret malo da uredim svoj
rajski vrt kao da uređujem svoju dušu)…
Ipak sam nastavila da dovlačim pun ranac knjiga te
uzela još 7 malo težih malo izazovnijh malo više složenijih, malo više
filozofskijih (te su mi najveći izazov čisto da vidim mogu li se malo brčkati
čitajući težinu ako već ne mogu preplivati vešto na obale druge), ali nedam
svoje knjige dakle nedam za sada svoje samouko usavršavanje, nedam svoje
obrazovanje, jer postižem sve i rintati i kuvati i čitati, već dokazano (a
danas sav moj umor sav moj bes sav moj jed sav moj med i sav moj teret onaj
znate od juče gle – gde ispari te kao da se nije ni desilo, e to je dakle živac
jednog trenutka – to je magla dim prašina te sve nestaje preko noći prestaje,
ali iz nestajanja rodi se novi Čovek, da ni sam sebe ne prepoznaje više…sa
rečnihlivada donosim malo žutog maslačka te divljih zumbula kao i drugih travki
i pravim dve ikebane, a pre toga meditiram praznično pod beharom majske i
junske trešnje…
Dakle, 8 aprila 2026 mnogo pomaka sa mrtvih tačaki
(ali ne smem više nikome na reč lepu i slatku da verujem čak ni na reč nelepu
ili grubu a ne smem da se radujem jer još mnogo ima herpesa da dobijem još mnogo
ima da prođe svega i ničega nego se ja finlay ogradim sa odvaljene moje 3
strane (one 3 koje nigde ne postoje osimu mojoj viziji a to mije zadnja moja
želja na ovom mom svetu da dobijem svoje 4 strane sveta i jednu kapiju da se dobro zaključam iznutra, jer ko zna) ali i
povratak 36 godina unazad na početak izrade betonske ograde septembra 1990 kada
sam čekala da mi se kupe pristigle naručene knjige iz knjižare sa onoliko
strašno mnogo nula (čekova nema dovoljno za moje knjige, jer nečiji burazer i
keva moraju da dobiju prvo ogradu (neko moj sve troškove snosi a oni ga
koriste) a nama kako ispadne ali sad tek vidim nakon 36 godina nama je urađeno
nešto posnije i trošnije) za prvi razred gimnazije (to je posebna priča i
poetika mojih zagetnutih prostora)…
Danas, je veoma bitan povratak u tačku iz koje
iznova kreće sve u napred, i ponovo jedana od dana našeg betoniranja (mi
betoniramo kantu po kantu ovog puta otkako pamtim za sebe a najmanje 50 godina
i nikad kraja)…
Koke u bunkeru su vesele, a već nekoliko dana niko
tako se lepo ne rakoli niti peva kao srećne one, a najmanje pronele su 3 koke
za sada…
Sinoć sam počela novu knjigu “Poetiku prostora”, ali
nakon te lepote ja sam završila malo u betonu, malo u svačem najviše u ničemu,
te sam izgbuila sve ono što sam jutros možda lepo u svoj mozak upila, a mislim
da sam od fizičkog rada ipak intelektualno zatupela, ali opet treba ponovo
početi sve iz apsolutne svoje nule, jer nisam ni slutila kakvi će mi se sve prostori
danas dogoditi...
Sinoć sam sebe videla ili poteski zamišljala kako ću
izneti danas još jednu knjigu sa Sremčevim pričama i da ću ladno moći da
pročitam bar jednu priču pod trešnjom ali šipak ne znaš nikad kako poslovi samo
iskaču, kako te sve samo usisa i raznese a najmanje tamo gde ti um rkeće…
Posle svega ne znam ni koliko će mi uma preostati…
Prvo sam u prostoru letnje kuhinje ispekla i izmislila
još jedan pleh posnih kolačića...
Posle je sve bilo ostalo lako - sređivala sam sitnice
trice po avliji, asisitirala, malo bežala od lopate, malo se osamljivala, malo
meditirala, malo snimala, malo razmišljala, a sve u svemu do iza 17 sati se sve
uradilo (naglašavam konačno se sve pokrenulo inače ti stubići su trošni
ima ima više od jedne decenije dakle ima
jako mnogo ali su oni bili pokriveni orlovim noktima, te smo mama i ja pre svih
radova očistile sve orlove nokte, ja kalemarskim makazama iznutra, a mama srpom
spolja, sa gornje strane i bacile dobru kamaru na kompost) i isplatilo se sve konačno
– jer finaly pokrenuli smo stvari oko ograde ali one koja se urušila na 13
stubića te je trebalo izlivati novi betona za sada sanirati svega 3 stubića te u još 3 navrata i
ostalih 10 stubića biće ponovo betonski novi jaki. Dakle, 36 godina ispita,
provere, ali treba dalje nastaviti po praznicima (niko ne zna koliko je to još
dugo) u istom ritmu bez dvoumljenja te ograditi preostale 3 strane i zaokružiti
posle pola veka svoju celinu svoju imovinu. Ako je za utehu neko je poručio žicu,
ali šta vredi kad još nema rupa kad još nisu stubovi postavljeni, itd...
Onda je ostao jedan mali krnjav detalj na vratima na
ulazu u dvorište kokošinjca te smo i to izbetonirali očas posla, samo dodali
jednu liniju betona…
Šljive su ucvetale a krenula je i marela no jabuke
tek zapupile rumene cvetove svoje te će i one za koji dan da otvore svoj behar jače
najjače…
A trešnja prolazi mada ima još behara ima još njene
lepote ali uskoro jurićemo prve zelene otrebljene plodove...
Eto ga i vaskrs na pragu a naš luk kako u spoljašnjem
vrtu tako i u zoni drvare odlično izgurao...
Fotinija i žuti šeboj nešto danas najlepše u vrtu,
sva ta simbioza boja…
I još imamo po neku jagorčevinu kao i ljubičice ali šeboji
svakim danom sve više i više otvaraju svoje prekrasne cvetove...
Druga setva ranog kupusa ditmar od 30 marta 2026 evo
već iznikla te ubuslio, dakle drugi pokušaj jači a seme definitivno bolje
sigurno jer kupus voli niže T te nema opravdanja reći da je prva setva nikla
ređe zbog onih minulih hladnoća a ovaj drugi kupus iznikao je za samo 9 dana...
Cveće ukrasni suncokret fantastično gruva a kad ojača
i kad otopli nakon praznika negde ću to rasaditi napolj u vrtu...
Najviše sam danas uređivala kamenu kocku u kojoj rastu
začinske biljke, te sve malo sputala malo razdvojila malo sputalu to mediteransko
žbunje te više sunca u kocku kamenu upustila i po praznom novom prostoru posula
šeboj bez ikakvog zakopavanja te u narednim danima posmatram kada će početi nicanje...
Šeboj već izniče ispod prozora kokošinjca dakle u
novoj žardinjeri koja je napravljena od debele grane lešnika...
Uvezala sam u kamenoj kocki prvo dva ruzmarina te dve
rezličite sorte (različite im boje lišće) odvojila jedan na desno drugi na levo.
Onda sam i dva žbuna lavande razdvojila malo uvezala malo unela sklada ali i kod
žalfija takođe uradila isto a u pitanju su dva žbuna jedanm nogo viši a drugi
nešto manji i ponovo kod žalfije odvojila te dve različite boje i sorte…
Dok se izlivaju betonski stubići pridržavam voćke i
lešnike najviše dva mlada lepa već izrasla ubeharala kalema šljiva posađena
2020 ali i sve lešnike koje sam sam zasadila jednom kao male travčice u ono
prvo početno vreme “Hirošime” gde sam iz komposta dobila više od 13 sadnica
nisku lešnika a svi su duž linije ograde i tako čitav dan pridržavam savijam i čuvam
da mi se ne polome grane dok svi radovi protutnje...
Ali, beton spadne na travnjak i malo mi je ostalo
tragova izvođenja radova a mene to malo ljuti jer je moj travnjak bio uredan
čist besprekoran a zelenilo se sve a ovako imamo samo dodatne poslove čišćenja
i dalje, a vratiti nešto u prvobitno stanje teško je…
Itd…
Коментари
Постави коментар