AZBUČNIK VRTLARSKIH MISLI…

 

 

AGRONOMIJA – trebala bi da bude neka posebna vrsa služenja Majci Prirodi, zemljištu, tlu, a služiti Majku Prirodu dalje znači dobro osluškivati svu tu dubinu njenih tajni koje bujno rastu iz jakog korena, kao čudo svih kosmičkih zrduženih sila i to putem kojih se zbilja isceljujemo jedući tek ubrane plodove Sunca i srca. Svaki vrt stoga i jeste najlepši rukosad iz koga dobijamo mnogo više od jestivih sveže ubranih plodva, a to je kosmička energija, sinergija nepropadljivog izobilja koja se umnožava što više cele sebe i sav život svoj posvetimo rukosađenju, te stoga poštujemo sa najvećom mogućom zahvalnošću zakon rodnog polja, kao i Veliki Duh biljaka koje nas svojim prisustvom tu naokolo nas oplemenjuju i obogaćuju, štite, a mnogo iznad običnih zen priča, ili zapisa i slika. Agronomije ne bi dakle bilo da nije alata poput ašova, a svaki agronom po malo mora biti i astronom kadar da oslušne položaje dalekih zvezda i planeta, sazvežđa, a kako bi dosegnuo put željenih analiza…

BAŠTA (VRT) – tako malena reč od 5 (ili 3) slova koja se još naziva perivoj ili gradina, a pod kojom možemo podrazumevati još mnogo toga svoj mali staklenik ili plastenik, ili svoj mali botanički vrt, svoju cvetnu biljnu oazu ili setveni krevetić kao sveto mesto najlepšeg nasleđa koje sami baštinimo kao vrli baštovani, a u čemu dalje pronalazimo svakodnevni smisao svome bitisanju.Vrtlarenje kao delatnost ili pak nepopularan hobi može biti samo dobar pokušaj, počesto okršaj, najteži ispit, možda ponajbolji psiho test i provera da sami sebe i sav život svoj tako biljno, prirodno usavršavamo, poboljšavamo, krepimo, lečimo, menjamo, a težeći ka istini i svakom dobru. Vrt ma koliko bio malen može biti lični prostor beskrajne lepote, sveto mesto gde se upoznaje život u najvećoj harmoniji, mesto gde se ista ta harmonija susreće, pije, ili svelepota kojom se hrani čitavo naše biće, ali i duša do u beskonačnost svih beskonačnosti. I zato je naša baštica ili naša malena bašta, naš plastenik “Hirošima” mesto beskrajno prirodno te na koncu lepo mesto u kome baštovan u povoju sam postaje veliki tek onda kada dobro nauči sa mnogo strpljenja da treba služiti svim snagma samo svojim biljkama i to na posve dobar, nezlobiv i zdrav način. Vrtlar je svaki onaj ko se svojim biljkama posvećuje ne samo mislima, već i emocijama, srcem, dušom, psihom, mozgom, svešću, savešću i kosmičkom energijom koju pronalazi posvuda u Majci Prirodi. Za sve svoje biljke vrtlar amater ili laik čini baš sve, čak i onda kada počesto ne zna baš sve o njima. Bašta ti donosi ogromno bogatstvo nematerijalno, duhovno, spiritualno, mistično, nepropadljivo, a na koncu i po neku korpu ili tanjir prepun zdrave hrane…

VRTLARSTVO – bi bilo tvoj neki rad u tvojoj bašti, u tvom vrtu, u tvom mestu, prostoru, u tvoj radnoj oazi, u tvojoj avliji, a to je zapravo i više od čitave Vasione, pošto je tvoj vrt ipak tvoj najlepši ovozemaljski hram, netaknuti raj, tvoje personalno svetilište, gde je VAZDUH tako čist, i bodar, oran, gde primaš i upijaš ono strujanje kosmičkih dobrih energija, a cvetovi ti okade svaki tvoj novi živi korak, te okrepe tvoje cello biće, a ptice ti pokažu kako se sa ranim osvitom u rumen zore proslavlja nesebično svaki dan rađanje Sunca Pravde Istine, a onda te nauče da pozdraviš i kišu. Bube te nauče životu, otkrivajući u čemu jeste sve energija stvaranja i nesebičnog davanja. Bilo da je vrtlarstvo tvoj mnogo ozbiljan posao ili pak samo radni hobi to je nasušna delatnost koja ti ojačava volju, uzvišuje misao, a onda te nauči kroz najveća moguća iskušenja, patnje, muke i borbe mudrosti i oštroumnosti. To je onda i Tajna nad tajnama kroz koju dotičeš svako savršenstvo biljnog sveta, a to je ujedno i najlepši susret, susretanje, radovanje, svet raznolikosti i šarolikosti. Vrtlarstva nema tamo gde nema VODE, VATRE (ili SUNCA), tamo gde nema vere, vrednoće, vernosti, vrednosti, vremena, vreline, kao i vrline…

GNOJIVO (ili ĐUBRIVO) – samo prirodno i organsko, od zelenih grana koprive, hajdučice, smokve, maslačka, itd., a gnojivo tečno, da natapaš svoju glinu ili ilovaču ili gustu zelenu šumicu od zasađenih biljaka u svom kompostu…

DRVO – svako je samo drvo života. Detelina, dar, davanje, darivanje, dan, dud, dren, disanje, dobro delo, dlan, dobit, dobronamernost, dubine. Duša, Duh i Zakon Majke Prirode. Smeli degustator sopstvenog tek ubranog neopranog svežeg povrća jer na njemu nema hemikalija i otrova…

ĐUBRIVO - kao gnojivo, kao izmet konja, krava, goveda, kokošaka, ćurana, itd…

EGZISTENCIJA – kao preživljavanje i opstanak, večita neprestana borba. Energija Sunca. Etar. Povrće dakle ekstra a to samo znači da je sve tako posebno, specijalno, ukusno i mnogo dobro…

ŽIVOT – kao žetva u kojoj žanješ uspeh nakon mnogo ličnog neuspeha. Žubor. Žito kao pšenica. A treba živeti novim načinom života baveći se samo svojim biljkama i pernatim životinjama…

ZEMLJA – koju nasledimo ili nam oduzmu sa zadatkom i misijom, a treba je zasejati, po zakonim Majke Prirode, čuvati, obrađivati, zalivati. Zemlja kao rodno zemljište, kao tlo, kao radni prostor. Zemljodelac svaki zna kako je zima surova ali i svrsihodna jer se tada odmara najbolje, te sve isplanira. I zrak kao vazduh lepo nam pokaže kada je vreme da nešto bude zrelo…

IGRA – je ovo moje vrtlartstvo, a onda postaje prava idila, a sve kreće od jedne banalne smešne ideje. Tu naučim imena biljaka koje uzgajam, sakupljam po livadama i poljima planinskim konjski ili kravlji ili goveđi izmet. Onda dobijam inspiraciju, mnogo inspiracije, kao isceljenje, satisfakciju. Rađa se Mala Iskra, Istina. Pijem i jedem samo ono što jeste istrajno i ispravno…

JUTRO – kao osvit novog dana, ili merna jedinica zemljišta. Jačina, jednostavnost, jasnost, i jezik kojim govori svako tvoje novo jutro…

KOMPOST – u kome je sadržan čiatv Kosmos. Onda kamen, kalem, kiseonik, kiša, klima, knjiga, kontinent i korpa od pruća prepuna povrća i voća. Kuća, klica, klijanje…

LEPOTA – u kojoj nalazim lakoću življenja, lanac ili sled doslednosti kojih se pridržavam bez opterećenja. I najveće lekcije životne koje tu dobijam, usvajam, primam, shvatam. I ponovo lakoća, lepota, leto i lugovi prepuni drveća i šuma, ptica, insekata, pčela…

LJUBAV – prema biljkama i radu, kao ljubljenje onoga što se voli raditi, saditi, itd…

MESEC – i sve njegove četiri mene, promene. Majka Priroda, mesto prepuno milina, misterija, ponekad i mraza. Rađanje i buđenje mišljenja, marljivosti. Pronalaženje novih mladara i mladica, kao i motiva…

NEBO – pod kojim se živo napreduje, nabavlja vrtlarski repromaterijal, rasada, semena. I na kraju nasmeješ se sam sebi i svojim biljkama, ubranim jutranjim plodovima. Nasledstvo pod kojim iskopavaš naslage predaka ratara ratnika koje isto tako nisu poštovali, nisu vrednovali, nisu voleli, kojima su večito samo otimali, podvaljivali. I navike dobre, kao i doza nestrpljenja, jer se iščekuje promena, porast, boljitak, neki određeni  prvi cvet ili prvi sazreli plod…

NJIVA – ili livada, polje, gde je sve cvetno i nežno, a ti hodaš i trčiš, prohodaš njuškajući, njušeći…

OGLEDALO – pred kojim se sve živo ogleda, a u kome se isprva i sam čudno gledaš, te rečna obala, ali i obaveza, odgovornost, i na kraju najveći odušak. I tvoja obnova, obrazac ili odabrani model po kome sustižeš samo svoj obzir kao odraz kao obraz. I odgovor i odsjaj i oko i okruženje i ograda, optimizam, osiguranje, otkrovenje. I ozdravljenje tek kad sve ozeleni kao gora, kad zažubori kao živa voda…

PRIRODA – i kad ne kažemo mislimo na Majku, na porast, na procvat, na dohvat, na plod, na pamćenje, na pašnjak, na plac, na put, na plan, na pobude dobre, ali i pobune još bolje. Pčele. Mislimo na motive, na impulse, na inicijative, na poigravanje, na najlepši mogući pogled, a onda se sve poima, pamti, zdravi. Postaje se ponizan. I poštuje se svaki dobar povod, kao i pravac, smer. Postaje se čovek prav i pravičan, pravedan. I oseća se i prenosi kosmička energija. Preokret. Poštuju se principi. Trpi se i svaka velika pripeka. I na kraju postaješ kaovrtlar entuzijasta jako prisan sa svojim živim biljkama. I sve je samo dobar pokušaj, te u svemu vidiš prst onog Velikog Duha nekog tvog karmičkog duga koji ti ukaže šta muči ptice, a šta biljke. I na kraju opet te sustigne zaslužena punoća dobrih branja…

RAD - kao teška rabota, bez velikih računica.Vrtlar je svaki radiša ili onaj koji baš teško radi. On dostiže radost, drži se svoga reda. I dolazi do svog vrlog rešenja. I ranilac, koji rano rani, da recepte svoje isproba nove. On mora raskrčiti, čak i red reči u rečenici ako mu se samo učini da su nečim zagušene kao korovom. Voli svoju reč kao i rečenicu raskopati, raskomadati, kompostirati. Ponosan je na svoj rod kao i biljka svaka. Izmeriće svako rastojanje, upoznati uz rodo i ono drugo jalovo. Doći će do svog razloga, a možda i do malog vrtlarskog romana. Upoznaće strašne rizike, promašaje, oskudice, čak i kad se bude rukovodio samo svojim razumom ili inatom. Umeće da se razonodi u svom rukosadu postajući pravi znalac rukodelac među omiljenim biljkama svoga vrta ili čak svog osmišljenog botaničkog mini rta…

SUNCE – bez koga neće iznići seme, suncokret, a ni sreća. Sadnice, semena. San. Vrtlar je po borbenom svom duhu samuraj koji verno služi samo jednog gospodara Majku Prirodu. Saradnja, simbioza, savez, savet. Setva, selekcija, snaga, sila, simfonija, sitost, sigurnost. Skok, sloboda, služenje, sluh, suton, sumrak, smeh i so. Spojivo, stanište, strategija, svetlost, svitanje, samouko…

TIŠINA – koju voli trava, trešnja, tačka, tegla, teorija, titraj, tok, ton. Ili traženje tišine, i tišina kao trofej, kao tlo, tvar…

ĆELIJA – zdrava u svakoj ćasi voća i povrća, a jedući plodove sve od zdravih ćelija spoznajem svoju ćud ili svoje mnoge ćefove iliti želje. Ćutljivo, ćutanje, ćutljivac vrtlar sam postaje. Najlepši ćilim izatka rastinje i biljke, za razbojem Majka Priroda ćilim tka od raznih šara i oblika, boja…

UČENJE – u kome je Majka Priroda najveći i najbolji Učitelj, a ti učeći učiš, ćutiš, kao učenik, kao krvavi udarnik, radnik, da se ugostiš svojim plodovima tek ubranim, zdravim, jer si uključiva kap Majke Prirode, te  sve ulepšaš, umiriš. Univerzum, uspeh, ukras, a tvoj vrt postane najlepše i nerazorivo, neoborivo duhovno utvređnje, čak i kad postane predmet ostavinskog uzimanja…

FLORA I FAUNA – Majka Priroda jeste najlepša fabrika čuda, i filozofija. Fino, fotosinteza, fotografija, fleka, fleksibilnost, fragmenti, i fizički rad…

HARMONIJA – hleb, hrana i sve ti je halal ili blagosloveno. Halal ti vera! Horizont, hektar, hod, hrpa, hvala. I hvatanje smisla, shvatanje živog svega…

CVEĆE – i cvrkut jedno s drugim uvek ide čak i kad te ne cene. Celina, ceo, celo, celovito, celokupno, ciljano, celishodno, celebno. I najlepši crtež, crtanje, crtica, cvetna ikebana…

ČUDO – u neki dobar čas, kao neka čast. I kao nešto čestito. Čestitka. I često, čekati prve plodove. Čorba ili potaž od povrća koje bereš. Čovek i čudo - svejedno. Čvrstina. I sva čula. I sve je tu čuvstveno ili emotivno. I kad čupaš neku biljku iz njenog korena tu zastani i bolno čuj – samo ti svoj vrt možeš oslušnuti i čuti kao svoju unutrašnju dušu…

DŽIN – tamo gde je sve nekako gorostasno ili divovsko, džinovsko. Džem, džep, džoker – dobar vrtlar mora biti roker, nikad broker…

ŠKOLA – u kojo se naučiš sa Majkom Prirodom mudro igrati šaha, a onda sledi puna šaka zdravih plodova, svega, izobilja. Šarenilo, šapat, šetnja, širina, mada ima i štetočina, ali i onog svetog šušnja zbog koga se ova škola Života tako pomno izučava, pred kojom se ništa živo ne ustručava…