NA KRAJU “POLJOPRIVREDNOG KURSA”…

 

 

Šta je Štajner još kazao u sedmom i osmom predavanju svog “Poljoprivrednog kursa” odražnog 1924 godine u Kobervicu, 15 i 16 juna, a kada je nastavio da se bavi temom uzgoja domaćih životinja, ali i temama vezanim za voćarstvo i povrtarstvo, naglasivši kao i svaki prethodni put ono najvažnije da je u čitavom Univerzumu čiji smo mi samo sićušni deo sve u međusobnoj povezanosti, gde sve utiče jedno na drugo. A to što se dosta ptica uništilo uticalo je ne samo na zemljoradnju, nego i na šume.

Rudolf Štajner kaže: ”Moramo naučiti da misterije rasta posmatramo makrokosmičkom inteligencijom… ono što  raste na drvetu ima drugačiju biljnu prirodu  u vazduhu i spoljašnjoj toploti od onoga što raste u vazduhu i toploti bilizu tla, razvijajući zeljastu biljku koja izrasta neposredno iz tla… Pogledajte biljke koje izrastaju direktno iz tla. Istina, njih okružuje astralni oblak. Međutim, tamo gore, oko drveta, astralnost je daleko gušća. Naše drveće je nakupljena astralna supstanca… drvo je sakupljač astralne supstance”.

Potrebno je steći viši ezoteričniji nivo mudrosti, a to nije vidovitost u strogom smislu te reči, već nešto sledeće, a po rečima Štajnera: ”Onda ćete osetiti razliku između biljne atmosfere siromašne astralnošću, koju možete namirisati među zeljastim biljem koje raste na zemlji, i biljnog sveta bogatog astralnošću kojeg imate u nozdrvama kada udahnete prelepi miris koji dopire sa krošnji”.

Svaki poljoprivrednik po Štajneru može steći ovu “jasno-osetljivost”, što je nekada bilo poznato i kao “instinktivna prozorljivost”. Drvo iznutra poseduje živost ili eteričnost, i tu se nalazi njegov intenzitet života, a gore u visnama krošnje drvo ima svoju bogatu astralnost. Iznutra drvo je siromašno etrom, a koren drveta je mineralan, više nego kod biljaka, te zato koren lišava zemljište eteričnosti, a takvo tlo je mrtvije u okruženju korena drveta, nego kod korena biljaka. U krošnjama je pak bogata astralnost  što privlači korisne insekte, oprašivače, itd. A da nema drveća ne bi bilo ni insekata kaže Štajner. Insekti žive samo zahvaljući postojanju drveća. Svaka biljka može postati drvenasta, a sve što raste naviše teži da postane astralno. Svaka biljka ima sklonost da postane drvo. A zemljište koje je previše živo, prepuno je podzemnih životinja, posebno kišnih glista, koje Štajner naziva zlatnim stvorenjima, prelepim stvorenjima, jer kišne gliste ostavljau zemlji toliko eteričnosti koliko joj je potrebno da bi biljke rasle. Takav  podzemni živi svet mnogo je važan za vegetaciju, a takođe važne su i ptice, pored insekata, a još važnije jeste da ptice i insekti obleću oko naših setvenih parcela i imanja. Još jednom Štajner ističe koliko je sve u Kosmosu povezano.

Šuma je mudra, te ima sposobnost samopošumljavanja. Šume ne treba krčiti, seći, već štititi, čuvati. A kada je vegetacija kržljava  onda taj prostor  treba pošumljavati, a tamo gde vegatacija silno buja šume treba iskrčiti. Sa krečom, tj. sa mineralnom prirodom tla  povezan je svet crva i svet larvi kaže Štajner, a svet ptica i isnsekata povezan je sa astralnom prirodom. Ljudi su postali previše intelektualni, te više ne znaju kako treba postupati i zato sve moramo ponovo da naučimo, te da oživimo izgubljene stare mudrosti. A kako treba postupati nekad se znalo po dobrom starom osećaju. Postaćemo dakle pametni tek ako primenimo duhovnu nauku o kojoj nam priča Štajner,  a duhovna nauka kako sam kaže dalje nije pametna, već je to nauka koja teži mudrosti. Ako ne bude četinarskih šuma, neće biti ni ptica, a ako nema grmlja i žbunja posebno ako ne bude lešnika neće biti sisara, a životinje od svega najviše vole žbunje i grmlje. Isto tako sa svetom bakterija i parazita povezan je svet gljiva. I bilo bi dobro da livade imaju i gljive. Životinje upijaju vazduh i toplotu, a biljke žive sa zemljom i vodom, te otuda proizilazi da biljke daju, a životinje žive od uzimanja. To je Štajner našao i kod pesnika Getea koji je kazao da u prirodi sve živi ili od davanja ili od uzimanja.

Poslednje osmo predavanje bila je vrsta dopune svemu što je već kazano  u prethodnih 7 predavanja. I sada govorio je Štajner o tome kako treba hraniti svoje domaće životinje. Po Štajneru  u poljoprivredi najvažnije jeste razumeti suštinu. Životinje imaju dvočlane organizme. Životinje treba da žive u svetlim štalam na otvrenom prostoru, na pašnjacima. Balega se transformiše “u plemenitu moždanu masu gde postaje osnova za razvoj ega”.

Isto tako, svako imanje jeste živ organizam. Mladoj stoci po Štajneru treba davati onu hranu koja stimuliše ego sile, a toga najviše ima u hrani zvanoj seno. Svežu zelenu detelinu treba da jedu krave muzare, ako želimo da nam daju više mleka. Tovnoj stoci, recimo svinjama, treba davati kuvanu i poparenu hranu. Stoci se takođe daje i stočna so. Preterana upotreba krompira u ishrani dovela je do toga da su ljudi postali previše materijalni. Krompir treba jesti da bi stimulisali mozak i glavu, ali ne previše, ne preterano često.

Zatim je Štajner izrazio veliku zahvalnost grofu Kajzerlinku i njegovoj supruzi na čijem imanju je “Poljoprivredni kurs” i održan u trajanju od prethodnih 10 dana. Nakon osmog, a poslednjeg predavanja usledio je još jedan razgovor, gde Štajneru postavljaju pitanja, a on odgovara. I tada je kazao da osoka i đubrivo moraju da idu zajedno, jer je osoka ima veću astralnost, a đubrivo ima jaču ego silu. Od februara do avgusta treba praviti preparate protiv insekata. Kad ima mraza onda ima pojačanog kosmičkog zračenja u tlu. Jaki mrazevi štetno deluju na rast biljaka, jer tada u zemljište ulazi previše neba kako objašnjava Štajner.

Onda će kazati da elektricitet nije namenjen da u živom svetu deluje, niti je namenjen da pomaže živim bićima, jer ne može nešto takvo da radi, pošto se elektricitet nalazi na nižem stupnju od čoveka. Onda je kazao da je ljudski izmet kao đubrivo najštetnije, te treba ga koristiti samo onoliko koliko se proizvede na jednom imanju. Zeleno pak đubrivo korisno je samo za voćke, jer pospešuje rast lišća.

U jednom razgovoru, u dodatku, vođenom sa dr Štrajherom govorio je Štajner još mnogo toga, te i o štetnosti veštačkog đubriva, te koliko to ukiseli tlo. Štajner je tada kazao da za rast biljaka najidealnije jeste stajsko, a ne biljno đubrivo. Zeljaste biljke treba saditi na suvljem tlu, a žitarice na vlažnom. U štalama životinje ne treba da dišu jedna drugoj blizu, jer na pašnjaku, na otvorenom životinje pasu udaljene jedna od druge. Loši uslovi u štalama stvaraju bolesti i infekcije. U zemljište treba ubacivati kompost, humus, lišće, itd…