MOJE MALE KAPLJICE MUDROSTI O VRTLARENJU…

Dobro jutro, Vtlari!!!...

Vrtlar jeste opet tu, vazda tu, a samo da bi udovoljio svojim biljkama, a ne samo samom sebi. Kad mnogo vrtlarite, onda dobijate što više energije za neka druga, a višestruka postignuća, interesovanja. U vrtlarenju dakle uvek se dobija, a dobija samo onaj vrtlar koji tako mnogo eksperimentiše i pokušava, a možda dobija više samo onaj vrtlar koji se eto osmeli da sve svoje male trudove nazove naprosto – igra...

U vrtlarstvu vredno je sejati samo ono što jeste vredno ubiranja, branja i posmatranja. Svaka “greška” vrtlara svoga vodi ka novom otkrovenju. Lično zadovovljstvo i sreća vrtlarenja vrednija je više od svakog materijalnog blaga ili lažnog predizbornog obećanja...

Vrtlarstvo nas uči da vrednujemo i uvažavamo, cenimo svaki živi organizam, čak i malog mrava, crva, pauka, skakavca, slepića, vrednu pčelu, kišnu glistu, rovka, gusenicu, vašku, leptira, senicu, dživdžana, vranu, svraku, bubamaru, puža, itd. Potrebno je da protekne baš mnogo vremena, a kad vreme protekne, kad se vrtlar odmakne do plodova svoga mukotrpnog i teškog početka, a najmanje 5 godina od svega, videće kako ga je vrtlarenje, baš kao i mene, spasilo od preranog groba, od mnoštva idiota, parazita, trutova, alapača, te naučilo mnogo čemu i to ponajviše istini, Životu…

Najveća sloboda stiče se u svom sopstvenom vrtlarenju, a vrtlarenje i jeste satkano od mnoštva malih sitnih stvari koje svaki vrtlar dalje nastoji da uradi najbolje što zna, ume i može. I vrtlarstvo će vam upravo pokazati da nije “greška” tako silno voleti svoje biljke, čak isto onoliko koliko svako najpre treba kao prvo da silno voli samoga sebe. Vrtlarenje, takođe, može pronaći put do svačije duše, čak i do srca, a verovatno i do nečijeg mozga...

Svaki dan proveden u svom vrtu jeste lep dan, prekrasan dan, ili kako bi Englezi kazali - “Such, a beautiful day”. A vrt nastaje od samo jedne male semenke. Snagom svoga uma odlučite da dugo poživite u svom ovozemaljskom rajskom vrtu, što kreativnije i smislenije, odkale vas niko nikad neće bičem ili batinom izgoniti niti teško proklinjati, niti anatemisati, nito osuđivati…

Kad vrtlarim u svom rajskom vrtu ovde i sada na mojom zemlji, pradedovskoj, kao peta generacija na istoj kapi zemlje, dotle dosežem, a dalje ne znam, kad su došli ko zna odakle ovde pre oko 250 leta, možda i pre 3 veka, baš ovde, te prosto poželim da to bude po mojim malim, a ličnim načelima…

Najbolje živi samo onaj vrtlar koji je živ. Težim da spremam i pripremam jela od svog povrća, svog voća i mesa koje sama uzgajam. Iako još nisam savršeni vrtlar, ipak postižem magnifique rezultate...

U vrtlarstvu ništa nije iznad Majke Prirode, niti može tako ikad biti. Vrtlar koji želi da višestruko procveta, mora najpre gledati i zriti u neke suštinske stvari, a počesto i na svoj osamljen način. Za vrtlarenje jeste bitno biti individualista, autentični pojedinac…

I tako ja povazdan iz svoga malenoga vrta sakupljam i berem ovih novembarskih hladnih mrazovitih dana, sve ove kapljice samozvane mi mudrosti. I vrtlarim samo onako kako mi moja intuicija govori da nešto treba raditi, pa čak i kad ništa ne treba dirati ili raditi. Moj vrt jeste moje malo zrnce Prirode. Verujem da jedan vrtlar može promeniti čitav svet, za početak vrtlar prvo menja svoj sopstveni lični svet...

Vrtlari su najstrpljiviji ljudi na planeti. U vrtlarenju mom nema preteranih reagovanja, a dovoljni su mali sitni koraci, mali podsticaji da bih vrtlarila na svoj mali način. Biti šutnut ili izopšten ili prokažen, ili ostati zauvek bez posla, dobiti večiti otkaz, ugroženost egzistencije, ugroženost života, i zaraditi mesto penzije status večito nezaposlenog nepoželjnog, marginalizovanog lica, bio je dakle u mom slučaju nikad veće prokletstvo, samo dobar povod za samoubistvo, a onda nikad veći unutrašnji blagosvlov, nikad veća unutrašnja sreća, što sam sve lepo shvatila tek danas 2024, sa distancom od čak 23 godina, a sve same traumatične činjenice, potresi, užasi, zahvaljujući kojima sam eto postala samozvani vrtlar, pošto ja ništa u životu nisam osim ono čime se sama nazovem javno…

I tako svom vrtu dajem jako malo, a od njega dobijam čak previše. U vrtlarstvu sam otkrila svoje najveće radosti življenja. A vrtlar je upravo svaki onaj što sam uzgaja ili proizvodi svoju hranu, svoj hleb nasušni...

Kao samozvani vrtlar dalje, eto ja se svaki svoj dan usavršavam u nečemu, a najviše u ničemu, a ako se usavršavam dakle, onda to teče i protiče kao nezaustavljiva voda, a kroz sve ove moje višegodišnje vrtlarske male prakse i živa iskustva.Vrtlar je samo onaj ko vrtlari u svom vrtu, i to, kako bih kazala u duhu svog malog vrtlarskog molitvenika: svim svojim srcem, svom svojom dušom, svom svojom mišlju, svom svojom pameću ili svim svojim ludilom, povazadan. Vrtlarstvo nije hermetički zatvoreno (mada vrtlar kao ja to ipak jeste), i ne sme biti zatrovano hemijskim pesticidima i herbicidima...

Jedino opraštam svim svojim malim “štetočinama” u ovom svom malom vrtu, bašti, tako što ih pretvaram sve u svoje najodanije saveznike. Nekima neću oprostiti nikad, a onima izvan moga vrta, izvan moga srca. Takođe, neću im nmnogo štošta nikad zaboraviti, dok sam živa…

Najviše prodišem kad pišem o svom vrtlarstvu ili kad vrtlarim igrajući se, a pošto je sada vreme povlačenja od svih radova, onda pišem novembarske crtice, iako nisam pisac, onako samozvano ponovo, kao da je samo Piscima dato pravo da pišu. Kod mene nema mnogo opcija u životu: ili si samozvanac ili samostalac Vesna…

Skoro svaki dan u svom vrtu razotkrivam nešto novo, ponovo, a vrtlarenje mi omogućava ili omogućuje da baš mnogo uživam, da dosta toga postignem pročitam, skuvam, počistim, sredim, te nije sve u životu jednog vrtlara vrtlariti samo. I samozvano smem da se nazovem uspešno u svemu ovome što radim, ili u čemu se sve igram...

Najviše vremena želim da posvetim svom vrtu psebeno kad se probudi večito nezalazno proleće u meni, proleće u Prirodi, kad ima dosta osunčanih sati. Priču o svom malom rajskom vrtu pričam na jedan svoj mali način. Birajući svoj lični put, vazda bolan, trnovit, bodljikav – hodam stazom oštrom, kamenitom, a stazom svoga malog vrtlarenja...

U vrtlarenju najvažnije jeste postići uravnoteženost ili izbalansiranost baš svega. Moje utrošeno vreme u vrtu nije straćeno, nije zalud potrošeno, jer sam tu ugradila mnoštvo najbolje verzije sebe, jer sam uradila i radila jedino ono što tako jako volim – Život...

Vrtlar mora biti počesto mnogo savijen u svom vrtu, u svom požrtvovanom radu, ali on i tako savijen nikad nije slomljen čovek. O meni kao vrtlaru najviše danas govori samo ono šta i kako uzgajam, a uzgajam svoje nasušne biljke, hranu. Vrtlarenje me je dakle zauvek oslobodilo svih ološa, i drugih patuljaka, patrljaka, rasteretilo od svega, posebno od tog ispraznog sveta ili potrošačkog društva, zatrovanog mentaliteta, koje služi i dakle postoji samo da bi ljude poput mene slomilo...

Višegodišnje vratlarsko moje iskustvo pomoglo mi je da steknem svoj mali lični dar, ne sme čovek kao ja da poseduje neke veće darove, jer oni su rezervisani za podobne, a smatram tek talenat dobrog rasuđivanja…

Dok vrtlarim sve u meni se veseli, raduje, razvija, razlistava, raste, buja, cveta, plodonosi, a verovatno samo zato što eto vrtlarim u skladu sa načelima same Majke Prirode. I nikad nije kasno da čovek iskaže svoj mali vrtlarski dar ili veštinu...

Veliki vrtlari rađaju se iz malog zasejanog svog prvog semena. Najsrećnija ili jedino srećna sam u svom malom vrtu, kao unutar svoje duše, u kome živim kao samozvani pesnik vrtlar…

Ako svojim biljkama ne dopustite da nesmetano i nesputano rastu, one će uvenuti. Biljka ne podnosi tiraniju, ni tirane. Remek-dela u mom vrtu jesu svi oni ubrani plodovi, od najsitnijeg do najkrupnijeg…

Ja sam dakle vrtlar samozvani ili vrtlar laik, čovek jako tvrdoglavih principa, ali prvenstveno žena nežne ruke i dodira, što moje biljke dobro znaju od 2019 godine...

I na kraju, vrtlar nikad nema vremena za dosadu ili za banalne ofucane razgovre sa torokušama oba pola…

Itd…

Коментари

Популарни постови са овог блога

TEČNO ORGANSKO GNOJIVO OD KOPRIVE 2024…

Promenila sam taktiku pravljenja tečnog đubriva od žare, ali samo po vremenskom pitanju meseca u kome ga dakle pravim, spravljam, a nikako po pitanju načina na koji ga tako brzo napravim bez ikave mere… Koristim od prošle godine 2023 kraj leta ili početak lepe tople jeseni, tačnije povoljno vreme kada nabasam na dobar izvor koprive, pune semenki, da napravim tečno gnojivo, da brzo prevri, a ako ima više toplote završiće se sve mnogo pre, kao ove 2024, da sazri, da prestane penušanje, da se smiri, a nakon svega da naspem u balone, da prezimi u “Hirošimi”, da upije iz zemlje sve korisne podzemne energije, koje su najjače tokom zime, posebno u januaru negde, i tako ulazim spremna sa tečnim đubrivom u novu setvenu sedmu sezonu 2025, jer kad krene setva i rasađivanje, žara ponekad još ne krene u prirodi ili krene slabo, pa nema dovoljno toplote ponekad za nicanje, a onda pristignu te količine “kasno”, itd... Pravim prosto ovo tečno gnojivo: Uzmem veće belo burence, držim ga ...

IZ MOJE BAŠTOVANSKE ARHIVE – DAN 23 MART 2024 SETVENE GODINE ŠESTE…

Jedan neverovatno divan, a osunčan i vrlo kreativan rad, obojen u mastilo plavu boju, koja je na suncu i na fotografiji ispala neka druga nijansa plave boja. No, plavo je plavo… Plava uljana boja, univerzalna za drvo i metal, jedna konzerva od 750 ml, košta 470 dinara, a za 70 dinara skuplja od crvene boje, istih karakteritsika. I za sve moje današnje plave ili blue detalje otišla je jedna cela konzerva boje… Još sam imala danas novih ideja, a šta se moglo danas još obojiti u nešto drugo. Ako se odlučim, za još jednu novu boju biće to neka treća boja, a imam ideju da ofarbam drvo ili drvene stranice na najvećem setvenom boksu, najvećem bundevištu, gde će rasti moje bundeve, u boju bundeva, u narandžastu boju, ali moje ideje nailaze brzo na neku silu “otpora” počesto, jer biće da su preskupe, itd... Prvo sam u plavo ofarbala dve najnovije postavljene gume, od kojih je brzo ispala prelepa žardinjera, a kako za sada nameravam, tu ću da zasadim ipak cveće, mada ja brzo...

PRIČA O PUŽU GOLAĆU…

Ovo je takođe priča Desanke Maksimović koja se zove ”Kako su pužu ukrali kuću”, a ta priča kaže dalje ovako: Živela jednom dva puža jedan pored drugoga i svaki je imao svoju kućicu na leđima. Bili su lenji i pasivni, mirni i neprimetni. Radije su uzeli ulogu posmatrača u životu. Dobro su čuvali svoje kuće i svuda su ih vukli sa sobom. Bili su jako obazrivi. Na njij je stalno motrila jedna mala Zeba i mnogo im se rugala na toj svoj obazrivosti i predloži im jednog dana da ponesu sa sobom i ono svoje dvorištance jer i njega može neko da im ukrade. Oni su ovo trpeli i nisu pridavali mnogo pažnje Zebi. Noseći svoju kuću stalno na leđima imali su priliku i zgodu da zastanu gde god požele, te da u svojoj kući se odmore ili prespavaju. Ali jednoga dana jedan od ova dva puža sa kućicom se pokoleba i požele da krene po prvi put u šetnju bez svoje kućice, rešen da odbaci sav svoj teret i pođe oslobođen, rasterećen dalje. I dobro je pre odlaska zatvorio svoju malu kući...

18 NOVEMBAR – 13 DECEMBAR 2025…

Raspon od nesmal mesec dana, kakvih dana, strašnih dana. No, treba poći od nekih izabranih svojih dana… Dana 18 novembra 2025 pao je prvi sneg, prva večernja zamska čarolija, mogla je da bude više idilična, ali nije, koja je zadugo zapamćena iz mnogih pološijih okolnosti, a koje nemaju mnogo veze za radovanjem, sa vrtlarenjem… Čitanje knjige, uopšte čitanje knjiga, koje se uvek zbog nečega naglo prekida, a zbog raznih svakodnevnim iznenadnih teških situacija… No, malo po malo, uzmognem još neke unutrašnje snage, te uspevam da sve što naumim, što zacrtam, što započnem pročitam, a knjigu za knjigom, misleći labavo kilavo da ću u mesec dana da povećam porazno broj svojih čitalačkih postignuća u 2025 – pošto dakako neću… Verovatno da sam i usred sezone vrtlarenja slično bi bilo, možda i gore, usledila bi sva moja odricanja od knjige, a kad knjige podredila potčinila apsolutno svemu, obično onom banalnom, nebitnom, a svemu što moje vreme guta kao aždaja u nepovrat u nepovrat u str...

TREĆEG DANA DECEMBRA 2024…

Oko 10 sati jutros u “Hirošimi” izmereno 10,5 stepeni u plusu, a tamo sam našišala makazama, onaj sav preostali celer lišćar te time nahranila svoje koke nosilje, koje su nam danas dakle podarile ono jedno dragoceno jaje, koje sam ja pronašla, te imala tu najveću čast da ga svečano pokupim sa gnezda i da im kažem - HVALA... Popodne u dvorište došla su dva mala mačeta, jedno je sivkasto i tigrasto, verovatno plašljivo, kad je pobeglo, a drugo malo crno belo, preslatko, radoznalo, hrabro bilo je zainteresovano da se sprijatelji sa kokama nosiljama, te se odmah došunjalo hitro do žice, a koke su se uplašile od tako malog mečenceta, a ono je pokušavalo zatim da se provuče majušnom glavom kroz one žičane kockice… Čitav dana odmaram, kuvam ručak, malo da odmenim majku, jer je ona kuvala ovih dana, te malo da odmorim mozak od knjige, od filozofije, te kuvam ćureća ćufteta sa makaronama, a posle ručak uspevam slatko da zaspim, u svojoj tišini, sat vremena sam bogme sebi pr...

KAKO GOVORE TRAVE…

Ovo je priča Desanke Maksimović, pod nazivom “Trave govore bakinim glasom”, u kojo je glavni junak ili ličnost o kojoj nam pripoveda veliki proučavalac biljaka i naučnik Josif Paničić, a ta priča kaže dalje ovako: Još kao mali dečak Josif Pančić voleo je da izučava travke, da posmatra prašnike unutar cveća, da izbroji koliko koja biljka ima listića, da začeprka te neku od biljaka iskopa sa čitavim busenom, a onda bi dolazio svojoj baki koju bi propitivao kako se koja biljka naziva. A kada bi ga baka poslala da je nešto posluša on bi se malo nestašno i znatiželjno “smetnuo” ili zaboravio na dobijeni zadatak te bi zastao tamo negde u polju ili livadu ili vrtu i tamo počinjao da uzabira cveće i istražuje biljke. Sve ga je to baš radovalo i opčinjavalo sve što ima veze sa biljkama, a kasnije i sa botanikom. Izučavo je ljutić, metvicu, aftušu, maslačak, itd. A kada je postao školarac u svom bloku povazdan je crtao biljke i tačno je znao da razlikuje cveće po njihovim boja...

16 JANUAR 2025 - najhladnije jutro za sada…

Dakle nakon 14 dana od kako traju moja januarska merenja, beleženja i posmatranja došlo je do promene i to velike… Jutros u “Hirošimi” trenutna jutarnja T oko 8 sati i 10 minuta iznosila je minus 3,7 stepeni... Hladno, baš hladno… Na polovini januara 2025 beležimo svoje najhladnije jutro, dobro se sve spustilo baš ispod nule... Što se tiče najveće vrednosti dnevne T ona iznosi i dalje onih prijatnih 26 stepeni u plusu... No, ipak došlo je do promene najniže jutarnje T te jutros ona iznosi čak minus 7 stepeni po Celzijusu... I tako oboren je rekord od 2 januara 2025, te od danas posmatramo da li će se dogoditi i još hladnije neko januarsko jutro te da li će naš merač registrovati i nižu temperaturu nego što je to ovaj jutrošnji minus od 7 stepeni ispod nule... Juče oko 10 sati trenutna T iznosila je plus 1,2 stepena. Najviša dnevna iznosila je 26 stepeni u plusu, a najniža onih minus 5,4… Nekoliko posečenih salata načupala sam i odnela kokama nosiljama da ih častim...

3-6 OKTOBAR 2025…

Trećeg oktobarskog dana došlo je pravo zimsko zahlađenje (loša pogoršanja pred još jedan snažan uštap!), ali i pad energije, manjak Sunca, pad života, pad svega a uveriću se ubrzo na svojoj koži, te se kao prvo sa tugom nešto ranije napustila letnja kuhinjica do iduće sezone kuvanja tamo, a to je u neko lepo toplo proleće 2026... Sa dolaskom ove zime i hladnoće (čitav dan oko plus 6 stepeni u “Hirošimi” tačnije 6,1) te neke jeze – zaboleli su me sinusi, te započinje moja strašna sinusopatija, a onda su proradili iz njih svi moji prolomi svi bolovi svi protoci svi potoci svega i svačega a trebalo je u 3 dana izdržati svoju unutrašnju a hrabru borbu sa svim telima ili antitelima te sa T od malih ali grozničavih 37,5 te za dva dana sve prebroditi bez trunke hemijskog leka (hvala mojim alergijama! Naučim da se izborim iznutra prirodno sama), sve pobediti, a trećeg dana već vaskrslo ustati ojačano kao da pre svega ovoga ništa nije ni bilo, a kad sinusi tako silno p...

2 OKTOBAR 2025 – Miholjska zima…

Jutros oko 8 sati u “Hirošimi” samo malo preko plus 9 stepeni, ledeno, a za par malih sati, za oko 2-3 sata dobije najviša ili trenutna T u “Hirošimi” iznosila je samo malo preko plus 10 stepeni ili tačnije 10,2… Sada posmatram i beležim samo najniže vrednosti T… U letnjoj kuhinjici je pre pečenja kroasana samo plus 20, a srozalo se sve od juče za velikih osetnih 7 stepeni. A posle pečenja kroasana plus 22 što je već toplije umilnije... U kući bez pokrenutog grejanja kako gde a od 16 do 18 stepeni, a nakon pokretanja grejnog sistema postignuto je prijatnih 20 stepeni... Napolju je dakle baš jezivo hladno (miriše na zimu, i ovo očito nije zlatna divna jesen! te kao da jesen i nećemo ni imati) i sve liči na onu hladnu zimu od pre tačno 18 godina koju dobro pamtimo znamo jer se upravo tada rodila naša prva radost a kad je polovinom meseca oktobra pao baš lep sneg (naša marela se od tereta snega polomila – par grana) i poledilo baš, baš – slike kao da gledam živo s...

25 AVGUST 2025 - REKONSTRUKCIJA BOČNIH STRANA…

Koke su juče snele 6 komada jaja, a danas pak 5 te ukupno u mesecu avgustu a do večeras snele su 41 jaje… Juče sam u “Hirošimi” brala čeri paradajz, a mama je iz spoljašnjeg vrta navadila nešto manjih ali lepih šargarepa za supu a to su prvi preživeli stasali plodovi doduše mali ali ipak ih ima iz naše prolećne setve te nije sve totalna propast... Našla sam u spoljašnjem vrtu juče 2 manje kelerabe ali sam ih poklonila i bacila kokama nosiljama... Danas je končano bio prvi i celodnevni udarnički naš radni vrtlarski dan posvećen dakle velikoj rekonstrukciji unutar “Hirošime”, a tačnije rekonstruišem i menjam malo lični opis samo dvema bočnim stranama a gornjoj i donjoj ili desnoj i levoj polovini, te današnjim ukidanjem onih lepih mojih staza i stazica dobijam nove lepe komade pod kompostom i veću setvenu površinu jer dogodine treba još pametnije mudrije vrtlariti. A to ne bih nikad učinila da nemam svoju novu veliku ambiciju da postavim na sve tri dugačke s...

MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

Претражи овај блог