.jpg)
Vrtlar sam bila početnik, na početku svom, one još divne
2019 ne znajući kada ću uspeti da od svoga malog vrta načinim svoje umetničko remek-delo,
čak o tome tada 2019 nikad nisam ni razmišlja, pomišljala, možda sve ove godine
2024, kada mi je pred plavim očima bljesnulo upravo to moje malo, a vlastito remek-delo
ili Čudo nad čudima...
Što dublje ponirem u dubine svog predačkog korena (čak
sam pod jutrašnjim utiscima pročitanih bilježaka jednog velikog našeg pisca Matavulja,
te mi pada na umda sam poreklom od nekog slavnog dalekog vojvode Lala), sve
manje do mene dopire vreva bučnih vremena…
I eto, volim da se baš radujem lepoti neobičnosti
iznicanja mojih prvih biljaka svakog novog proleća…
U početku svako je od nas mucavih vrtlara, samo
vrtlar laik, bar sve dok prvih 5 godina najmanje, valjda dok ne dokaže sam sebi
nešto posve obrtano. Ako vam ikada u životu
postane monotono ili dosadno, moraćete konačno kao i ja, verovatno jednom početi
nešto strastveno ovako raditi, a upravo to nešto najstrastvenije što čovek može
da započne - zove se vrtlarenje…
I kako sve više i više budete saznavali, tragali,
istraživali, ispitivali, eksperimentisali, sve manje će u vama samima biti
bojazni da nikada nećete baš ni u čemu uspeti…
Samo srećan vrtlar može raditi dobro u svo malom vrtu.
Najveća umetnost jeste apsolutno uživanje u lepoti svoga malog stvaranja, tj. u
lepoti velikog vrtlarenja nekad, jednom, kad tad…
Najveći uspeh bio bi dakle vrtlariti po svojoj meri,
svojoj volji i svom dobrom osećaju, intuiciji. Svaki vrtlar mora imati svoju
ličnu unikatnu perspektivu, te svom vrtu dati poseban lični pečat. Vaš vrt
postaće i to mnogo pre nego što ga jednom stvorite upravo onakav kakvim ga jednom
unapred negde u svojoj mašti ili glavi, tj. viziji stvorite...
U svom vrtu iz godine u godinu stvarate samo neki
vaš setveni mali nivo. Jednom kad zagazim u vrtlarstvo, kao sada 2024, ili kao
od tada, od 2019, nastojim iz dana u dan da saznajem što više o prirodi, o botanici,
o životu, o lepoti, itd...
Samo onaj ko uspe da stvori svoj mali, a najlepši
vrt biće vrtlar koji se najslađe osvetio, a zna se i kome ili čemu. Čovek koji
počne da vrtlari nikad neće zažaliti za nečim ili ičim iz prošlosti, jer vrtlar
ipak najživlje i najintenzivnije živi u svojoj sadašnjosti, naravno sa
specijalnim ličnim osvrtom na prošlost ili sa posebnim zrenjem u budućnost…
Osluškujem iz dana u dan svoj mali vrt nazvan “Hirošima”
kako raste, kako diše, kako se odmara, kako postoji, kako biva, i šta se sve u
njemu zbiva, te mu stoga jedino najdublje verujem, a zahvalna sam svom malom vrtu za sve ovo što
mi otključava ili otkriva, dariva, a prepunih 5 godina najlepših plodova...
Ako ste dakle ikad bili ranjeni, ili još uvek i
dalje ranjivi, onda vrtlarstvo dakle postoji i jeste tu da bi zalečilo i
iscelilo sve vaše rane. U vrtlarstvu je isto kao u ljubavi - tu ne važne nikakva
mučna stroga pravila, ne važi nasilje, ne važe laži, itd...
Itd…
Коментари
Постави коментар