SREMUŠ...

 

 

Zovu ga medveđi luk, a izuzetan je za čišćenje čitavog organizma u rano proleće i jedan je od vesnika proleća. Sličan je đurđevku, a raste tamo gde ima dosta vlage, i prepoznatljiv je po svom prodornom mirisu koji dosta sliči na beli luk, samo je još jači, i otuda se naziva divljim belim lukom.

Sličan je biljci mrazovac koja je otrovna i često se pomešaju te dve biljke, pa treba voditi jako računa. Izuzetno je sremuš lekovita biljka, čak ovu biljku posle buđenja iz hibernacije traže i medvedi, jer njome čiste svoju krv i druge organe.

Ako znamo koliko je sve lekovit beli luk, onda dalje treba znati da je sremuš još mnogo puta više lekovitiji, pa ga stoga treba najviše koristiti u svežem stanju (ja sam ga u nekoliko navrata brala i jela dok nisam imala svoju “Hirošimu”).

Listovi sremuša se mogu dodavati u razna jela i salate, a dobro je udružiti sremuš sa mladim izdancima koprive u proleće. Listove treba brati pre nego biljka procveta. Od sremuša prave se mnogi lekoviti preparati koji leče hronične bolesti kože, lišajeve, bubuljice, perut, ali i aterosklerozu, a pospešuje pamćenje ova biljka, još leči želudac, proliv, gasove, zatvore, gliste kod dece, srčane tegobe, nesanicu, visok krvni tlak, gušenje, nesvesticu, pritisak u glavi, a vino od sremuša pomaže da se izbaci šlajm iz pluća, i olakšava tegobe disanja.

Sremuš se koristi i kod tuberkuloze pluća, kod vodenih bolesti, a pomaže kod izlučivanja mokraće, čisti bubrežne i mokraćne organe i kanale, a pomaže i kod zaceljivanja težih rana, čak i kod reume…