Četvrto predavanje u Kobervicu Rudolf Štajner održao
je 12 juna 1924 godine, te nastavio da govori koliko je nužno uspostaviti “izvornu
nauku - nauku koja uviđa velike kosmičke povezanosti”. I ovo predavanje posvetio
je đubrenju. Na osnovu svojih duhovnih istraživanja došao je do sledeće velike istine:
”… ono što primamo preko želuca je važno zbog njegove unutrašnje životnosti i pokretljivosti
- kao gorivo. To je važno jer u telo uvodi sile neophodne za volju koja deluje
u telu”.
Dalje, nam govori da je svaki eksperiment od koristi,
ali ono čega treba da se ipak čuvamo jeste teoretisanje na temu šta je to sve loše
u poljoprivredi. Onda će kazati da je “zemljina materija – prožeta… humusnim supstancama
u procesu raspadanja – sadrži eteričnu živu supstancu”.
Đubrenje jeste važno, najvažnije, po Štajneru, jer
na taj način oživljavamo naše setveno tlo, na taj način se izbegava da naše
zemljište postane mrtva zemlja. Biljke će lakše sazrevati ako rastu u zemljištu
koje je bogato elementima života. Biljke
zapravo jesu “paraziti” koji žive na živoj zemlji, kazaće Štajner.
Drugačije ne može da bude. I tamo gde nema u zemljištu dovoljno organskog otpada
i truljenja mi sami moramo da se postaramao da takvo zemljište obogatimo kroz
nađubravanje elementima koji su dakle vrlo živi, vitalni, a to nisu hemijska
veštačka đubriva. Jedino zemlja zvana crnica ne mora da se đubri, jer je ona po
svojoj samoj prirodi zadovoljavajuće živa i vitalna.
Živa bića imaju ne samo spoljašnju, već i unutrašnju
svoju stranu, a unutrašnje jeste sve ono što se nalazi u nekakvoj vrsti
omotača, dok spoljašnje jeste sve ono što se nalazi izvan toga. Živi organizam ne
živi samo iznutra, već takođe mora da živi i spolja, te Štajner kaže sledeće: ”…
organsko telo je zdravije što više miriše iznutra, a manje spolja. Ka spoljašnjem
svetu, organizam – posebno biljni organizam - predviđeno je da ne odaje miris,
već nasuprot – da ga apsorbuje”.
Kroz đubrenje jedan deo životnosti daje se tlu, te
zato se zemljištu dodaje azot. Veštačka azotna đubriva dopiru samo do vodenog elementa
tla, ali ne dalje od toga i to ne može da oživi zemlju kao organsko đubrivo.
Biljke koje rastu iz veštačkog đubriva jesu biljke koje podstiče vodeni elemenat,
a to nisu živi elementi zemlje. Kompost sadrži sve što jeste potrebno za
oživljavanje zemljišta, a kompost nastaje tako što na gomili pustimo da istruli
sav organski baštenski otpad, pokošena trava, suvo lišće, itd. Štajner preporučuje
da u kompost mogu da se uključe i životinjske crkotine, jer su životinje
eterična, ali i astralna bića. I svaki kompost u sebi ima i eterične, ali i astralne
elemente života. No, još više tih elemenata živosti ima stajsko đubrivo i osoka.
U kompostu opet eterično i astralno su čvršće povezani, posebno ono astralno. U
kompost se može uneti i krečnjaka, tj. zagašenog kreča, a krečnjak služi da
preuzme ulogu etarskog, kada se isisava kiseonik, kako kaže Štajner i dolazi do
pojačanog dejstva astralnog. Ako ovako budemo đubrili svoje livade, i hrana za
stoku, seno biće takođe dobro.
Takođe, kad pravimo svoj kompost treba voditi računa
da ta gomila ne smrdi i ne zaudara. Kravlji rog važan je, jer pomoću njega
krave upijaju u sebe sve astralno i eterično, te to šalju ka svojoj unutrašnjosti
prvo, a onda iz svog digestivnog trakta napolje se vraća ta živa astralna sila.
Rogovi zrače astralnost. Đubrivo je sve ono što su životinje unutar sebe
preradile, te napolje izbacile, a to je proces u kome se razvijaju biodinamičke
sile, a to je nešto i astralno i eterično istovremeno, a astralno u sebi nosi
azot, dok eterično nosi kiseonik (duhovno nosi sumpor). Ono što nastaje naziva
se balega, koju treba iskoristiti na pravi i dobar način, kaže Štajner.
Onda je Štajner dao svoj čuveni recep (preparat
500), kada kravlji rog treba napuniti đubrivom, zakopati u zemlju, kada sav sastav
iznutra zahvaljujući silama oživljava, a to je životvorna sila. Zatim se nakon zime
sve to iskopa, razblaži vodom i 1200 metara kvadratnih površine može se
nađubriti jednim kravljim rogom, kaže Štajner. Sadražaj je važno mešati sat vremena
u oba smera i levo i desno praveći virove. Ovim sadržajem se isprska zemljište
pre setve. I tako se pravi najčuveniji Štajnerov prepart 500 i 501, a danas se
on zove prparati 502-507.
I na kraju oovg predavanja Štajner kaže da nije važna
veličina plodova, već koliko su naši plodovi nama korisni za život. Svako ko se
bavi poljoprivredom dužan je da obezbedi hranu koja je najbolja ne samo za
čoveka,već i za njegove tovne životinje, a to znači da je sve hrana bez
hemijskih otrova.
Takođe, Štajner govori da ne treba mnogo čistiti,
već ostaviti stvari da budu prirodno onakve kakve jesu, te kaže: ”Moramo prihvatiti
činjenicu da “prljavo” nije uvek prljavo… Prljavština nije uvek prljavština. Nekada
je upravo ona ta koja štiti, tj. konzervira”.
Dalje govori nam da ne treba da poljoprivrednici
budu opsednuti mašinama, mehanizaciojm. Kada
su ga nakon ovog predavanja kao i svakog uostalom, počeli upitivati o balegi,
on je kazao da je najbolja balega kravlja, a preporučuje i konjsku balegu, koja
treba da se pomeša sa konjskom grivom. Za kravlji rog kazaće da se isti rog može
koristiti najmanje 3-4 puta, a nakon toga rog gubi svoju silu. Takođe, je kazao
da se pre 40-50 godina moglo više naučiti od mudrih seljaka, nego od
univerzitetskih profesora o poljoprivredi.
Nažalost, ta seljačka filozifija se zagubila
(generacije takvih ljudi i ratar su umrle). I na kraju, kazaće da đubrivo
dobijeno iz kravljeg roga nije potpuna zamena za đubrivo stajsko, ili kompost,
kojim treba zemljište đubriti. Ovde je reč o dodatnom đubrenju samo, koje ima za
cilj da pojača delotvornost đubriva koje se unosi u zemljište. Ono služi da
poboljša đubrivo.
Peto predavanje odražno je 13 juna 1924 u Kobervicu i
opet je tema đubrenje, kad kaže kako eterično ne bi trebalo da se odvaja nikad “od
sfere živog rasta”. Zemljoradnjom zemljište se itekako izrabljuje, a pri velikoj
i stalnoj obradi zemljišta zemlji oduzimamo čak i vazduh, i zato smo obavezni da
to oduzeto nadoknadimo i obnovimo. Ispošćenoj zemlji zato se dodaje đubrivo,
ali ono organsko koje zemljište oživljava. Štajnerova biodinamička poljoprivreda
počiva na pozitivnim principima, po kojima se zemljište oživljava unetom organskom
materijom.
Zatim je kazao sledeće: ”Nebo obezbeđuje silicijumsku
kiselinu, olovo, živu i arsen – daje ih besplatno sa kišom… da bismo imali
odgovarajuću količinu fosforne kiseline, potaše ili sadržaj krečnjaka u zemlji,
moramo da obrađujemo zemlju i ispravno je đubrimo.To nebo ne daje”.
Preko ugljenika biljka izgrađuje svoje telo, kaže dalje
Štajner, a od svega najvažnije su žive sile za biljke. Zatim je pomenuo nekoliko
najvažnijih biljaka u poljoprivredi, te na prvo mesto stavio hajdučku travu,
veoma bogatu sumporom, a preparat od hajdučke trave deluje na rast biljke. Zatim
je dao recept kako se pravi pomenuti preparat od hajdučke trave i kako se čuva
u mehuru ili bešici jelena ili srndaća, jer jelen je životinja koja je povezana
sa kosmičkim silama.
Druga na listi jeste biljka kamilica, a reč je o
biljci koja prerađuje kalcijum, te odražva biljku zdravom. Kao i sa hajdučkom travom,
recept se slično ponavlja, s tim što su ovde za čuvanje potrebna goveđa creva.
Na trećem mestu jeste kopriva koju naziva najvećim
dobrotvorom porasta biljaka, a ova biljka nema zamenu među drugim lekovitim biljkama,
te je nazivaju “majstor za sve” i to je biljka koja takođe zrači gvožđe, ali
ima i sumpora (duhovnosti), kalijuma i kalcijuma. Ova biljka smatra se najvećim
dobrotvorom, a kada se kopriva zakopa pod zemlju i pomeša sa đubrivom onda to
đubrivo postaje inteligentno, te tako i zemljište postaje inteligentno.
Zatim je Štajner počeo da govori o bolestima u
poljoprivredi. Jedino čovek može da kaže kada ga nešto zaboli, dok biljke i
životinje to ne mogu. Mnoge biljne bolesti mogu se eliminisati čim se opaze ili
čim se poboljša unos organskog đubriva. Zemlji se tada daje kalcijum onaj koji
dolazi iz živog sveta. I za to postoji biljka koja sadrži čak 77% kalcijuma, a
to je hrastova kora. Koru hrasta lužnjaka treba iseckati, staviti u lobanju neke
mrtve životinje, a onda ostaviti zakopano pod zemljom.
Sledeća korisna biljka jeste maslačak koji se smatra
nebeskim glasnikom. Takođe, i cvetovi maslačka se ukopavaju u zemlju na određen
način o čemu je Štajner sve pojasnio na svom predavanju i “Poljoprivrednom kursu”.
Da bi biljke rasle moraju da imaju svoju osetljivost,
svoju osećajnost i senzitivnost. A takve biljke privući će sve ono što im je
potrebno da bi rasle. Važno je šta raste u blizini naših biljaka, kakve livade,
kakve šume, jer biljke sve privlače. Biljke su iznutra duboko osećajne. Zato sa
ovih 5 biljaka treba tretirati svoje
zemljište, a te biljke jesu: hajdučka trava, kamilica, kopriva, hrastova kora i
maslačak. I kao šesti dodatak pominje Štajner i biljku odoljen.
Kazaće da je kišnica jako dobra za đubrivo. Kada se pravi
kompostna gomila najbolje jeste da ona bude direktno na zemlji te da ima sa
zemljom kontakt, a nije dobro da se postave pozide, ili neke druge strukture. Koru
hrastovu treba uvek otkidati i uzimati samo sa živog drveta, a nikad sa posečenog
i oborenog drveta.
Šesto predavanje održano je 14 juna 1924, u
Kobervicu, a sada je na red došla tema korova i biljaka štetočina, ali odmah će
nam kazati da korov ima svoje mesto i svoju ulogu i da ima korov isto pravo da raste
u prirodi kao i sve ono što nazivamo korisnim biljkama.
Plodovi koje dobijamo od našeg voća nastaju zahvaljujući
uticaju koji dolazi sa onih udaljenih planeta. Korov je pod uticajem Meseca, a najčešće
se tu radi o lekovitim biljkama. Mesec prima zrake sa Sunca i vraća ih na
Zemlju, a Zemlja prima mesečeve zrake, ali i reflektovane sunčeve zrake, koje Mesec
plus obogaćuje svojim silama. I tako nam na Zemlju stižu lunarne sile. U vreme
mladine Zemlja ne dobija dobrobit od Meseca te biljke zadržavaju sve ono dobro
što su primile u vreme uštapa ili punog Meseca. Sve do XIX veka Indijanci su
kaže Štajner sejali po mesečevim menama. Ako mi pogrešimo i posejemo nešto u vreme
mladine, onda naša biljka čeka do prvog punog Meseca, i tek onda počinje da sledi svoje cikluse. Mesečeve sile
jače deluje u vreme kiše nego u vreme suše. I tada ima mnogo više korova, a korov
može da se pokupi sa njive, da se seme korova zapali i tim pepelom da se pospu
parcele te korova nestaje.
Kod životinja prisustvo mesečeve sile prisutno je
čak i kad nije uštap. Ako nas napadnu neki štetni insekti treba ih nakupiti, te
spaliti i tim pepelom poprskati napadnute biljke i bolest će nestati. Insekti se
pojavljuju u vreme “kada Sunce prolazi kroz Vodoliju, Ribe, Ovan i Blizance i
sve do Raka. U Raku su te sile sasvim slabe, i ponovo su slabe u Vodoliji”. Takođe,
dosta toga zavisi i od dnevnih i godišnjih putanja Sunca. Štetni insekti
obično nestaju za 4 godine, jer više ne mogu da opstanu. Voda daje plodnost,
dok vatra plodnost razara. I kada astralno telo prejako uđe u fizičko, onda
dolazi do bolesti. Mesec često može prejako delovati na tlo, ako je vlažna zima
ili vlažno proleće i tada zemlja postaje previše živa, a prejak mesečev uticaj dovodi
do toga da biljka nema snage da oformi seme, kaže Štajner. I zato zemlja treba
da se oslobodi te prejakosti, a to postižemo pomoću pripremljenog čaja od rastavića
kojim prskamo polje gde želimo da eliminišemo buđ ili biljne bolesti.
Ako dopustimo da nam materijalistička i
potrošačka civilizacija uništi zemljište, Štajner kaže da nas u budućnosti sve
čeka velika glad i strahovito poskupljenje hrane.
Jedino nam duhovna nauka može doneti moralni boljitak i zato veštačka đubriva načisto
treba izbaciti iz poljoprivrede. I Štajner pre 100 godina, predviđa da će za
40-50 godina pčelarstvo biti uništeno, jer pčelari moderni zna se kako podižu u
komercijane svrhe svoje matice, a matice po Štajneru treba uzgajati u jednoj
košnici. Zemlja se ne može oživeti onim što je neživo, mrtvo, već samo onim što
je živo, vitalno.
Коментари
Постави коментар