.jpg)
Na “YouTube” kanalu može se naći zanimljiva priča o
tome kako se u Japanu na malom porodičnom posedu uzgaja pirinač, na jedan
tradicionalan zanatski način, na način ravan umetnosti življenja ili IKIGAI-a, koji
polagano preti da izumre. Video je objavljen 12 jula 2022 godine, pod naslovom:
“Mala japanska pirinčana farma – umiruća umetnost”.
O tome kako uzgaja pirinač sa svojom suprugom Fusako,
u japanskom gradu Nagano, ispričao je Junzo. Ovaj bračni par bavi se uzgojem
pirinča na ovakav način već 15 godina. Njihova pirinčana porodična farma
opstala je još sa nekoliko u pomenutom gradu Nagano.
Evo šta je u ovoj dokumentarnoj priči, u 11 i po
minuta sve stalo, i šta je svom prijatelju ispričao Junzo:
“Svake godine ovaj krug (ciklus) se ponavlja.
Beskonačni ciklus rađanja i umiranja. Stvari koje umiru postaju KOMPOST za neki
sledeći život. Pirinčane biljke rade za nas. Povezan sam sa ovom idejom. Toliko
o ovogodišnjoj žetvi… Biti napolju u prirodi, dodirivati zemljište svojim golim
rukama to veoma učini da se osećam dobro, to me umiruje. Osećm se smireno.
Prošle godine u novembru mesecu uradili smo ono što se zove TOUKOU, ili
obrađivanje (oranje) pre zime. Isitnili smo zemlju u komade (uzorali), i ostavljeno
je da izmrzne preko zime, da bi bile ubijene neke bube i druge stvari unutra. U
uslovima u kojima je sada zemlja vidi se da joj nedostaje kiseonika, a to može
biti malo teško da se pojmi (shvati). U osnovi, ako oreš i usitnjavaš na komade
zemlju mnogo kiseonika će ući u zemljište. Zatim, sve dok se sneg ne otopi u
martu pirinčani flasteri (zakrpe) spavaju. Negde oko sredine marta obrađujemo zemlju
još jednom i onda u isto vreme pirinčano seme stiže tako da ono ne bi bilo
loše, mi ćemo ga dezinfikovati. Donosimo zajedno rešenje i potapamo ga na 24
sata. Dva meseca kasnije potopićemo ga u vodu da isklija. Voda nam dolazi dole
sa planine, svojim tokom reka Saigawa. Jednom je udarila branu Otagiri. To je odvojilo
ovaj put i završilo ovde. Mislim da je prilično dobra voda. Desetog maja
sejemo, sadimo seme u posude za seme. Šta bi bilo SUJI na engleskom. Linija. Tu
ima mnogo linija. Biljke imaju žlebove u njoj (u posudi). Tu mi sadimo (MAKI)
seme. Zbog toga se to naziva SUJIMAKI. To je HASHUKI (setvena mašina ili sejač,
sejalica). Stavimo osušena semena na vrh, i stavimo zemlju u tanjir, propustimo
tanjir kroz mašinu i sejemo seme. Mi zapravo stavljamo zemlju na svaki tanjir 2
puta i dodajemo pesticide u zemlju da bi zaštitili pirinčane biljke. Koristimo
oruđe koje se zove KUSAKAKI da izmesimo (izgnječimo) zemlju u gredici (krevetu)
za biljke. Napravimo da bude fino i ravno. Tu poređamo ukupno 21 tanjir, i
pritisnemo ih nadole. Najvažnije je da ovo bude tečno (žitko). Kad prodrmamo i pritisnemo
tanjire voda dolazi gore kroz pukotine i to se pričvrsti za zemlju kao da je zalepljeno
lepkom. Mi pokrivamo sve to sa plastičnom tankom (providnom) folijom koja ima
rupice tako da vrapci ne bi mogli ući, i koristimo plastične cevi i sve pokrivamo
sa mrežom dobro. Period u kome smo podigli sadnice zove se IKUBYOUKI. Za jedan mesec
sve naraste od 10 do 12 centimetara i to će biti vreme kada treba sve posaditi.
Kada sadimo pirinač zgrabimo svaki tanjir i posečemo dugačko korenje, zato što
će biti stavljeno u mašinu za sađenje. Ja ću se vraćati opet i opet (špartati gore
dole) dok polagano ne zasadim sve. Onda nastaje kraći predah. Svakog jutra
moram biti siguran da ima dovoljno vode. Ne možemo dopustiti da voda presuši.
Tu nema nekog cveća još u pirinču tako da vrapci nisu zainteresovani. Ja samo
provodim vreme sa žabama. I onda početkom avgusta meseca veoma malo prinča se pojavljuje.
Jednom kad ugledam da je prvo zrno iskočilo (da se pojavilo, ukazalo) sve mi
izgleda kao da se svuda sve pojavilo odjednom. U to vreme privremeno zaustavljamo
dotok vode u polje. To se zove NAKABOSHI ili DOYOUBOSHI. Ove reči znače sušenje
(isušivanje). Ovaj period zove se NYUUJUKUKI. Srž pirinča postaje mlečno bela i
vrapci pokušavaju da jedu pirinač. Tada gubimo mnogo pirinča. Zato stavljamo mrežu.
Onda se boja prinča menja u prelepo zlatno žutu i oko 100 zrna pirinča se
pojavi na svakom klasu pirinča. Ako je 80% zlatno, a 20 % zeleno onda je vreme
za žetvu. Kad završimo žetvu osušićemo ga. To se naziva HAZEKAKE. Stavljamo ga i
kačimo da odleži na drvenoj gredi i vešamo ga tu da se osuši. Ove godine imali smo
mnogo pomoći od strane naših prijatelja, kao što je supruga Kiri (supruga onoga
ko je zabeležio ovu dokumentarnu priču video snimkom, tako stiče utisak
prevodilac). Prošli smo mnogo bolje zato što ste vi bili ovde. Lakše je nego da
smo sami. Mi smo zaista zahvalni svima vama. Onda mlatimo pirinač. Dobijemo 15
punih vreća pirinča i odnosimo ga u naše skladište. Zatim to sve izgleda kao da
sam upravo završio test (ispit) – omlatiti pirinač, staviti ga u vreće, odneti
ga u skladište. Onda znam šta sam dobio 80% ,70% ili čak 100%, i to je takvo
olakšanje. Kad uzmem odmor od polja vilinski konjic leti naokolo, a najveći
lete iznad polja, a najmanji lete u pirinču. Onda lastavice lete i jedu najveće,
a mali niz vilinskih konjica poješće pauci. JUAKUNIKU KYOUSHOKU jeste zakon
džungle. Tokom svake godine dok se uzgaja pririnač tu je nekoliko stvari koje
osećam duboko. Beskonačni ciklus rađanja i umiranja, i zakon džungle, i od
početka svakog proleća insekticid, dezinfekciono sredstvo ubice su korova – tu
ima mnogo stvari koje radim oduzimajući život drugim stvarima. Shvatio sam da
biti uzgajivač (pirinča) znači da izvan našeg cilja, postoji mnogo smrti
(umiranja). To te stvarno natera da misliš, ali to ne znači da ja mogu prestati.
Imamo mnoge japanske tradicije MUSHIOKURI (festival za dobru žetvu). U proleće
KINENSAI (molitvenu ceremoniju za dobre prinose). U jesen SHUKAKUSAI (žetveni
festival). Za živote koje oduzimamo mi kažemo IZVINI i HVALA ti za tvoj život.
Mi takođe zahvaljujemo godišnjim dobima. Mi radimo ove stvari svake godine u Japanu.
Tako je već preko 2 hiljade godina, da mi činimo ove male stvari”.
Autor ovog video snimka kazao je na kraju svoje
dokumentarne priče: “Ovaj video napravljen je da sačuva prelepu japansku tradiciju.
Naši predivni (prelepi) prijatelji Junzo i Fusako. Volimo vas”.
Izvor: “YouTube”
(prevod sa engleskog)
Коментари
Постави коментар