BIODINAMIČARKA MARIA THUN (1922-2012)…

 

 

Ove 2024 godine obeležava se čitav jedan vek od svega onoga što je još pokrenuo Rudolf Štajner, ili 100 godina od biodinamike! U naredno vreme u kome predstoji niz proslava i obeležavanje ove velike stogodišnjice, verujem, treba se osvrnuti na ljude koji su bili toliko uticajni i koji su pomogli da se oblikuje biodinamika. Ovog puta treba upoznati biografiju Marie Thun (Marije Tun), prave biodinamičke pionirke.

Marija je prvakinja u svetu biodinamike, koja je sav svoj život posvetila razumevanju kosmičkih ritmova koji utiču na rast naših biljaka. Njen revolucionarni rad doveo je do stvaranja biodinamičkog kalendara sadnje (ili lunarnog kalendara setve), usklađujući aktivnosti sadnje sa lunarnim i kosmičkim ciklusima.

Kalendar Marije Tun nije samo relikt prošlosti – jer on je živo nasleđe koje vodi farmere i baštovane dan danas. Sinhronizovanjem sadnje sa kosmičkim uticajima, optimizuje vitalnost biljaka i žetvu. Bilo da ste novi u biodinamici ili ste iskusni entuzijasta, mudrost Marije Tun nastavlja da inspiriše i uči nas kako da negujemo  što dublju vezu i povezanost sa Zemljom.

Marija Tun bila je autoritet u oblasti biodinamike i posvetila je čitav svoj život istraživanju i primeni antropozofske filozofije škole Rudolfa Štajnera.

Marija Tun rođena je u blizini Malburga u Nemačkoj u aprila meseca 1922 goidne. Njen otac imao je malu farmu i deca su učestvovala u poslovima na farmi. Njen otac je nekoliko dana posmatrao večernje i jutarnje nebo pre nego što je osetio da je došlo vreme za setvu i da će se njive pripremiti.

Početkom 40-ih godina XX veka, Marija Tun je upoznala svog budućeg muža Valtera Tuna, koji ju je upoznao sa nekim biodinamičkim farmerima i Marija Tun se veoma zainteresovala za ove metode uzgoja. Počela je da pohađa razne uvodne kurseve na Institutu za biodinamička istraživanja u Darmštatu. Upoznala se sa Francom Rulnijem koji je objavio redovni kalendar sadnje. Međutim, njegovi saveti za uzgoj biljaka bili su prilično široki i često zasnovani na starim seljačkim pravilima.

Marija Tun bila je željna da otkrije da li će joj Rulnijev kalendar koji se odnosi na zvezdana sazvežđa dati sposobnost koju je njen otac imao kako da proceni pravo vreme za setvu. Prateći kalendar, počela je da eksperimentiše sa setvom rotkvice i otkrila varijacije između useva posejanih u različite dane uprkos tome što su uslovi zemljišta i semena identični.

Rudolf Štajner je ukazao na vezu između kosmičkih sila i rasta biljaka. Marija Tun je počela da proučava astronomski kalendar “Goetheanum” (centar Štajnerove filozofije) i otkrila da svaka dva ili tri dana mesec prelazi u drugo sazvežđe zodijaka. To ju je navelo da se odluči da intenzivnije proučava astronomiju. Otkrila je da rotkvice dobijaju različit oblik i veličinu u zavisnosti u kom sazvežđu su posađene.

Marija Tun nastavila je da eksperimentiše sa setvom tokom 50-ih godina XX veka sa skoro svim vrstama useva da bi videla da li je kretanje meseca imalo isti efekat na sve useve. Na osnovu svojih zapažanja, ona je podelila prolazak meseca kroz zodijak na četiri: dani korena, dani lista, dani plodova i dani cveta, pri čemu svaki ukazuje na to koju vrstu biljke jeste najbolje posejati svakog određenog dana.

Vesti o rezultatima ispitivanja brzo su se proširile kroz biodinamički pokret, a Biodinamički kalendar setve i sadnje se objavljuje svake godine u poslednjih 50 godina. Kako se širio obim prosuđivanja, tako se širio i kalendar i na početku je preveden na francuski i finski, a danas je dostupan na 27 jezika. Rezultati sadnje i berbe različitih biljaka u određenim vremenima su dobro dokumentovani tokom godina. Biodinamičke tehnike u poljoprivredi mogu imati značajan uticaj na kvalitet useva i koliko dugo traju. Knjiga Marije Tun “Rezultati iz biodinamičkog kalendara setve i sadnje” pokazuje da ako farmeri i baštovani povežu svoj rad sa ovim kosmičkim ritmovima, kvalitet njihovih proizvoda se značajno povećava i zasniva se na više od 40 godina istraživanja.

Godine 2010 knjiga “Kada je vino najbolje”, prvi put je objavljena u vidu godišnjeg biodinamičkog kalendara za sve one koji piju vino. Ovaj kalendar daje optimalne dane za ispijanje vina na osnovu istraživanja obavljenog na imanju Thun. Sada je dostupan kao aplikacija.

Godine 2010 godine, delegacija sa Univerziteta prosvetiteljstva Maharashi u Indiji posetila je farmu Tun. Pronašli su mnoge paralele sa radom Marije Tun i drevnim indijskim zapažanjima, a njihov entuzijazam za njen rad ih je naveo da Mariji Tun dodele počasni doktorat nauka. U to vreme Marija Tun se povukla iz svojih javnih angažmana i praktičnog rada. U 85-oj godini života počela je da predaje odgovornost svojoj deci Matiji i Kristini koji su bili blisko uključeni u izdavanje kalendara i praktična istraživanja od 1972 godine.

Marija Tun umrla je 9 februara 2012, malo pre svog 90-og rođendana.

Marija Tun (1922-2012) bavila se baštovanstvom čitavog svog radnog veka i bila je autoritet na polju biodinamike, pristupajući poljoprivredi i hortikulturi, na način koji je razvio Rudolf Štajner, koji koristi rast i opadanje Meseca, kao i položaj planeta kako bi se utvrdilo kada se različite vrste useva najbolje seju i žanju. Posvetila je svoj život istraživanju šta je delovalo i zašto, otkrivši, na primer, da luk ubran u dane korena ostaje čvrst kada se čuva. Njen godišnji “Biodinamički kalendar setve i sadnje” objavljen je na 18 jezika.

Marija Tun je napisala knjigu “Vrtlarstvo za život – Biodinamički način” kolekciju svojih isprobanih i testiranih metoda baštovanstva sa mesecom.

Principe biodinamičke poljoprivrede prvi je predložio austrijski filozof Rudolf Štajner 1924. On je govorio o životnim silama koje se ne mogu otkriti fizičkim čulima, a koje povezuju svemir i sva živa bića. Verovao je da na energiju biljaka mogu uticati ne samo ljudski postupci i vreme, već i energija meseca, zvezda i planeta. Odluke o tome kada se seju i orezuju, predložio je, treba da se donose prema obrascima lunarnog i kosmičkog ritma.

Početkom 50-ih godina XX veka Marija Tun odlučila je da svoje principe podvrgne kontrolisanim ispitivanjima na svojoj farmi u predgrađu Darmštata u Nemačkoj, počevši od rotkvica. Sađenje povrća kada je mesec bio u različitim sazvežđima, otkrila je, rezultiralo je njihovim izrastanjem u različite oblike i veličine. Tokom godina istraživanja, zaključila je da korenasti usevi (uključujući luk i praziluk, koji tehnički nisu korenasti usevi) najbolje uspevaju ako se poseju kada mesec prolazi kroz sazvežđa povezana sa elementom zemlje; lisnate useve najbolje uspevaju kada je mesec povezan sa vodenim znacima; cvetne biljke se najbolje povezuju sa vazdušnim znacima, a voće bolje sa vatrenim znacima.

Počevši od 1962 godine, izradila je seriju godišnjih kalendara setve i sadnje, a kasnije je izložila principe svojih metoda u “Gardening for Life: the Biodinamic Way” (“Vrtlarstvo za život – Biodinamički način”, objavljeno na engleskom 1999). Godine 2010, sa svojim sinom Matijom, objavila je knjigu “Kad je vino najbolje: Biodinamički kalendar za one koji piju vino”, navodeći najpovoljnije dane za degustaciju vina na osnovu položaja meseca.

Iako su skeptici odbacivali biodinamiku kao hokus-pokus i imali običaj da ističu da je “guru” pokreta, Rudolf Štajner, došao do svojih teorija nakon što se telepatski konsultovao sa nezemaljskim duhovima, biodinamika je privukla neke istaknute pristalice.

Nekoliko vodećih supermarketa navodno pokušava da obezbedi da se njihove degustacije vina održe kada biodinamički kalendar Marije Tun vezan za mesec nalaže da će vina biti u najboljoj meri, kao i “Les Caves de Pirene”, vodeći zagovornik prirodnih i organskih vina. Ostali sledbenici uključuju cenjene baštovane kao što je Džon Haris u “Tresillian House Gardens” u Kornvolu.

Iza Marije Tun ostali su sin i ćerka, kao nastavljači njenog biodinamičkog dela.

 

(prevod sa engleskog)