ČUDESNI BIBLIJSKI MRAVI...

 

U šestoj glavi Priča Solomunovih, od 6 do 9 stiha, pominju se najmarljviji biblijski insekti – mravi, i to ovako: “Idi k mravu, ljenivče, gledaj putove njegove, i omudraj. Nema vođa ni upravitelja ni gospodara; i opet pripravlja ljeti sebi hranu, zbira uz žetvu piću svoju. Dokle ćeš, ljenivče, ležati? Kad ćeš ustati od sna svojega?”…

I zato shodno 12-oj glava Knjige o Jovu i njenom 7-8 biblijskom stihu, koji kaže: ”Zapitaj stoku, naučiće te; ili ptice nebeske, kazaće ti. Ili se razgovori sa zemljom, naučiće te, i ribe će ti morske pripovjediti” – vreme je da se okrenemo tamo gde je Tvroac upustio možda najmanje slovesnosti…

A mi stoga zapitajmo prečudesne mrave, šta nam je činiti na ovoj planeti Zemlji dalje, a sa koje izgleda treba pothitno izumreti, ako ništa drugo najmanje…

Pre nego mrave upitamo, da ih malo bliže upoznamo: ko su, šta su, kako žive, šta rade, kako rade, šta stvaraju  u tim čudesno dobro organizovanim svojim društvima zvanim mravinjaci…

Mravi su dakle insekti i spadaju u vrstu društvenih životinja, iako su po dužini svojih tela tek oko 2-6 mm (milimetara). Žive u svojim društvima u mravljim kolonijama, koje mogu brojati čak do 500 hiljada mrava i to su prave mravlje armade. Oni su između sebe vrlo solidarni, a ta solidarnost ide da nezamislivih granica nama sebičnim i pakosnim ljudima, te treba posmatrati kako dva mala mrava stanu da podele najmanju kapljicu vode. A ima ljudi koji bi da zaposednu celu reku ili izvor, a drugima ne bi dali ni kapljicu i pustili bi ih da skapaju od žeđi ili bi tu vodu pretvorili u privatne fabrike, pa debelo naplaćivali svaku malu kap izašlu odtale…

 Mravlje kolonije jesu ogranizovane i uređene takvim poretkom i sistemom, a da tu nema ni jednog gladnog mrava, ni jednog bednog i socijalno ugroženog, ni jednog odbačenog, ni jednog siromašnog, ni jednog nezaposlenog, itd...

Mravi su jako vredni i zaposleni, te rade 24 sata dnevno!... Stidi se, danas bedni gordi čoveče i lenjivče, sa kravatom i leptir mašnom, koje je malo jedan posao, pa otima još i 3!...

Dakle, svi mravi tamo u mravinjaku rade, nema nezaposlenih mrava, nema pauze u njihovom odmoru i nema godišnjeg odmora, nema izleta, nema putovanja, a nema ni državnih praznika.

I zato Biblija veliča, slavi  i hvali marljivost mrava, koji su u tome izuzetni i vredni,  a kad rade - rade timski i uvek funkcionišu kao jedan ogroman organizam, dakle kao jedno telo, kao jedna duša, iako i kod mrava ima podele da različite vrste poslova, zanimanja  i zaduženja, dakle različitih funkcija.

Ali, mravi besprekorno i marljivo delaju i rade, a u skladu i harmoniji, i oni su celina…

Sve svoje poslove i obaveze mravi izvršavaju po unapred dobro utvrđenom i iskovanom planu, i drže se svoje dobro osmišljene šeme rada. Da li se pitaš, lenjivi čoveče XXI veka, kako je moguće da te u svemu ušije jedna mala beslovesna životinja i insekt kao što je mrav, koji ti između dva prsta svoje moćne ruke možeš da stisneš i zdrobiš?...

Kako sve ovo ume mali mrav - onaj koji nema moć rasuđivanja, koji nema moć razmišljanja, koji nema moć govora, nema vođa i nema lidera, a nema ni nadzornika, nema hijerarhije, nema direktora, nema administracije, itd... Sve to nema mali “bespotrebni” mravić, onaj koji je manji od zrnca peska, ali kako da tako sićušan i neznatan sam dobro zna šta treba u svom mravinjaku i svojoj koloniji da čini i dela, uradi, a da mu to pre toga niko nije nametnuo ni kao zaduženje, ni kao naređenje, a ni kao poslušanje, pa ipak mrav radi i sluša, dakle dobro dela...

Ko jeste taj koji je sve ovo premudro udesio i uredio, stvorio, napravio, ko je onaj koji nešto ovako nama za primer pokaza i ostavi da posmatramo kako gamižu po svom mravinjaku mravi koje srećemo po livadi, šumi, ukraj puta, po cveću, posvuda…

I šta primećujemo, ako naravno ikad primećujemo - da na svetu ima mravinjaka?... Ko upravlja ovim malim insektima i ko to njima vlada – da li vladari iz senke ili nešto treće?... Da to slučajno nije neka Sveta Svemudrost Božja!... Nije  li Gospod stvorio mrave šestog dana stvaranja, a nije li isto tako i Čarls Darvin možda pogrešio, ako znamo da postoji sačuvan fosil mrava star oko 80 miliona godina…

Nismo li i po pitanju mrava prevaziđeni u pogledu sposobnosti naših moći zaključivanja i razumevanja, shvatanja, te nam ostaje samo da se divimo premudrosti našeg Tvorca. Zašto su mravi toliko požrtvovani za dobrobit svoje mravlje kolonije i mravinjaka u celini?...

Kako je moguće da mravi između sebe tako dobro sarađuju i bivaju svi veliki u toj sardanji?... Kako je moguće da između mrava nikad nema otimačine i svađe. Kako je moguće da marvi žive čisto i da su im kolonije čiste, bezbedne i uredne, ako se zna da gnezdo mravinje izgrade na čak 6 metara ispod površine zemlje.

Kako je moguće da imaju toliko različitih zaduženja, i svi rade različito, pa ipak svi su okupljeni oko jednog i jedinog, a zajedinčkog im cilja koji uvek ostvare i više nego uspešno, a cilj im jeste opstanak, preživljavanje i sve sušta dobrobit njihovog mravljeg društva i kolonije.

Oni neće pisati dosadne programe, ni godišnje planove, ni statute, pa ipak će snagom svoje moći solidarnosti i jakom voljom i čeličnom disciplinom ostvariti svoj najsvetiji i najviši cilj -a on je opstanak!…

I možda kad se lenji čoveče budeš otrebio, istrebio načisto sa ove planete Zemlje, možda ćeš tek tada da se ugledaš malo više na marljivog i vrednog mrava…

Sve kolonije mravlje imaju svoju kraljicu, a ne kralja, dakle mravi su za matrijarhat. Ostali članovi kolonije ili mravljeg društva su: mužjaci, radnici i vojnici. U jednoj mravljoj koloniji mogu se sresti i neke drugačije podele poslova, radova, pa imamo mrave krojače koji neumorno i bez pauze, kroje i prekrajaju lišće. Oni su neverovatni dizajneri, a dela su im izuzetno genijalna.

Sreću se još i mravi zidari koji kotrljaju malo zrnce peska i tako svako zrno po zrno koje nađu ugrade tačno tamo gde treba, zidajući čvrste temelje i bedeme za svoju mravlju koloniju, i tamo se ništa nikome neće srušti na glavu i neće ga ubiti. A čovek bi nakupio i nakrao državnih cigli da ozida privatnu vikendicu!…

Imamo i mrave poljoprivrednike, koji su poznati po svojoj dobroj tehnici i tehnologiji proizvodnje, koju ne samo da poznaju, već je vešto i primene, koriste, a tvrdi se da mravi poljoprivrednici tu nauku i tehniku poznaju i primenjuju pre nego što je to počeo čovek.

Imamo i mrave radnike koji svojim urođenim testerama i mehanizmima za sečenje seku lišće danonoćno. Odakle mravima toliko snage i izdržljivosti samo. Nije li ključ žilavosti u ogromnom radu. Mravi rade po čitave noći i dane, nema umora i nema odmora – pa, zar je to moguće?!...

Kad iseku lišće prenose ga mravi nosači i tegljači tamo gde treba,  a obično u mravinjak. Na svakom listu nose po jednog mrava, koji ima zadatak da ih štiti i odbrani u slučaju da ih neko iznenadno napadne.

Mravi se kreću po dobro iskopanim i napravljenim kolovozima, dakle mravi su vešti i putari. Mravi imaju svoje službe za čišćenje  i održavanje putne mreže i njih neće nikad iznenaditi kao nas kad usred zime ili uoči Aranđelovdana padne prvi sneg, pa puteve zaveje, a naše službe još nisu spremne, one nikad nizašta nisu spremne. ..

Isto tako, kad god zatreba mravi umeju da se uhvate u kolo i verovatno i oni zaigraju svoje oro, moja lolo, onako jedan do drugoga, a kad se pripiju i sabiju jedan do drugoga, kaže se da su mravi obrazovali most, a kako bi preko tog istog mosta načinjenog od njihovih malih telašaca tako bezbedno i ubrzo prošle čitave kolone i kolone onih nekih drugih mrava. Ljudi će neki pre srušiti most samo da ga onaj drugi nikad ne pređe!... Kod nas ljudi podigne se most, pa se pusti da loman traje jedva 7 decenija, a onda bi neko mesto da ga uredi i sredi, ojača, pre napravio neki noviji, a trošniji  i nikad bolji most…

Da li ste znali da mravi mogu seći cveće i neko drugo ostalo bilje, a još je zanimljivija činjenica da mravi to isečeno lišće neće koristiti u ishrani svojoj. Šta mislite: zašto im je onda nužno to isečeno lišće?... Potrebno im je za mravinjak i predstavlja osnovnu njihovu sirovinu, bez koje ne bi mogli mravi da se bave poljoprivredom, dakle i oni prave kao i mi neki 100% organsko biljno gnojivo i tlo, kompost.

Glavna poljoprivredna  kultura koju uzgajaju mravi jesu gljive, jer se mravi gljivama hrane. Pre nego unesu lišće u svoju mravlju koloniju – mravi izvrše DEZINFEKCIJU. Mravi su takva bića koja ne trpe  i ne podnose bakterije, nečistoću, i zato mravi maju svoje lične mehanizme odbrane i za te potrebe i svrhe umeju da proizvedu svoje jako efikasne prirodne antibiotike. Ako pitamo mrave, možda nađemo rešenje za sve te  silne epidemije… Čoveče, postani mrav pametnije ti je!..

U koloniji, a ne u telu malog mrava, nećete moći naći prisustvo ni jedne jedine bakterije, jer mravi farmeri žvaću lišće koje je dezinfikovano. I tako tim žvakanjem mravi dobiju kašu, pa tek onda kreću u zasejavanje iste te kaše gljivama.

A kad mravima izniknu i izrastu gljive, na scenu stupaju mravi žeteoci – oni mravi delatnici koji vredno žanju. Nakon žetve upošljavaju se mravi čistači, koji treba koloniju da očiste od suviška lišća i da sve bespotrebno iznesu van kolonije.

Bezbednost u koloniji regulišu mravi vojnici, koji umeju silovito da jurišaju vani i da izvrše još silovitije napade na uljeze i potencijalne neprijatelje. Mravi se brane ujedanjem. Takođe, mravi su jako požrtvovani i spremni su da polože svoje živote, a samo da bi njihova kolonija opstala. Najveći neprijatelj i dušman mrava sekača drveća, jesu divlje pčele, koje često umeju da iznenade i napadnu žestoko male marljive mrave…

Itd…