DVA VEKA OD ROĐENJA GREGORA MENDELA OCA GENETIKE...

 

 

Meseca jula 2022 godine navršilo se ravno 200 godina ili 2 veka od rođenja genijalnog teologa-biologa, matematičara-botaničara, prirodnjaka Gregora Mendela, kome je još 1854 godine pošlo za rukom da u tišini avgustinskog samostana konačno privede kraju sva svoja višegodišnja istraživanja, a kada je sa uspehom ukrstio u stakleniku i bašti nekoliko vrsta biljaka, te tako došao do prve zvanične formulacije onoga što se danas zove - zakon o nasleđivanju, donevši tako polovinom XIX veka revolucionarne zakone, koje će malo ko u to njegovo vreme razumeti.

Vršeći svoje eksperimente sa hibridnim biljkama Gregor Mendel našao je i otkrio 3 glavna principa, a oni se danas zovu njegovim imenom te govorimo o Mendelovim zakonima, a čime je zapravo postao otac i rodonačelnik današnje moderne genetske grane nauke, uspevši da nasledne osobine precizno odredi matematičkim putem, pomoću sistematike i kombinatorike…

Gregor Mendel bio je dete jednog poljoprivrednika, tako da je već od najranijeg detinjstva njegov glavni predmet interesovanja postao svet koji ga okružuje, pa otuda sklonost ka poznavanju i upoznavanju prirode. Rodio se 20 (ili 22) jula 1822 godine u moravskom selu Hajncendorfu (danas je to selo u Češkoj po imenu Hinčice). Od malih nogu dečak Johan Mendel radio je sa svojim ocem Antonom Mendelom po rodnim i obradivim poljima Šlezije, a onda je već u osnovnoj školi od svega najviše pokazao interesovanja prema bašti i vrtlarstvu, dakle povrtarstvu, tako stekavši prva osnovna, a početna saznanja kako treba uzgajati ne samo pčele u košnici, već i kako treba gajiti neko drugo voće i drveće, povrće. U Opavi 1840 godine završio je gimnaziju, a već 1843 godine u Olomucu završava filozofiju. Tada je imao tek 21 godinu, te umesto da se opredeli za jednu od specijalizacija pri nekom od mnogih fakulteta, on se odlučuje za monaški poziv te stupa u avgustinski samostan. Te iste godine u jesen stigao je u Brno, i pristupio samostanu, a ubrzo je dobio novo ime Gregor. Tu počinje studirati teološke nauke, a onda prima i svešetnički čin. Od 1854, pa sve do 1868 godine Gospodnje, radio je kao predavač podučavaju svoje đake iz predmeta fizike i poznavanja prirode, u Brnu radeći pri Višoj realnoj školi. Obraća se sa molbom Bečkom univerzitetu čak dva puta tražeći dozvolu da bude predavač u gimnaziji, no nažalost tim molbama nisu mu udovoljili nikad…

U bašti i stakleniku svog avgustinskog samostana izveo je svoje prve pionirske i nadasve revolucionarne eksperimente radeći sa biljkam (ono što je on radio sa biljkama posle smo videli radilo se i sa životinjama, ali i sa ljudima), a sve sa jednim jedinim i jedinstvenim, a najvažnijim ciljem koji za njega tada beše mogućnost dokazivanja da je sve u oblasti organskog živog sveta i samog života itekako povezano po svojim razvojnim fazama i etapama. I tako je počeo hrabro da vrši ukrštanje različitih biljnih vsrta, najviše radeći sa biljkom grašak, a onda je pomno sve posmatrao, zatim beležio u svoje unapred iscrtane tabele, zapisujući u beležnicu rezultate do kojih sve dolazi, i tako je za jednu godinu dana odgajio čak 5 hiljada biljaka. Gregor Mendel spada u vrstu retkih i nadasve tihih istraživača, genijalaca. Uzimao je pincetu pomoću koje je najpažljivije moguće otvarao pupoljke cvetova, a onda uzimao niti iz njihovih prašnika, a zatim taj žuti polen prenosio na neke druge biljke tamo gde je ciljano po svom eksperimentu želeo, ali je tom prilikom morao da zaštiti svoje biljke belim hartijanim kesicama, da slučajno neka od pčela oprašivača ne bi raznela polen tamo gde možda ne treba, na neke druge pogrešne biljke, i tako mu pokvarila čitav eksperiment. Morao je da vrši oplođavanje biljaka na veštački način, radeći tako na 7 različitih vrsta ili sorti semena, a onda je počeo da otkriva vrlo iznenađujuće rezultate. Video je da kad ukrsti jednu visoku i jednu patuljastu biljku dobija novu biljku koja je visokog porasta. Bio je to njegov prvi zakon koji je nazvan zakonom jednoobraznosti. Tek 1909 godine istraživač iz Danske po imenu Vilhlem Johansen nađene Mendelove nasledne faktore po prvi put naziva pravim imenom – geni. Bilo je to 15 godina nakon Mendelove smrti…

Šta je zapravo sve otkrivao Gregor Mendel? Video je da pri ukrštanju visoke biljke iz prvog potomstva nastaju biljke koje mogu biti i visoke i niske, i to u odnosu 3 prema 1, a taj drugi Mendelov zakon nazvan je zakonom deljenja. Treći zakon bio je zakon nezavisnosti, a po njemu generacije roditelja koji su različiti u najmanje samo 2 osobine, daju nam potomstvo koje može biti po svojim odlikama u međusobno slobodnoj kombinaciji. Otkrića do kojih je sve došao Gregor Mendel dobila su prihvaćenost tek na samom početku XX veka, i to od strane 3 naučnika, a svaki je do njih došao radeći sam za sebe,  a bili su to Holanđanin Hugo Mari de Vris, zatim nemac Karl Erih Korens i Austrijanac Erih fon Čermak. Njihov istraživački rad potvrdio je ono što je kao zakone postavio prvi Gregor Mendel, koji je kao pionir svu odgovornost pripisao materijalnim nosiocima, od kojih zavisi kako će se dalje preneti nasledne infromacije na potomstvo, a već takvom teorijom nasledstva Mendel je postavio prvi temelj za dugo osporavane intervencije pomoću ljudskih gena, a u terapeuteske svrhe na čemu je najviše počelo da se radi u XXI veku (genetski inženjering). Bilo je dakle moguće proizvesti ćelije embriona u Petrijevim šoljama, zar ne. Najveći revolucionar na polju genetike, ali i nauke koja se tiče samog života Gregor Mendel umire 6 januara 1884 godine u Brnu…

Najpre je proučavao 34 osobine, a onda za potrebe svojih daljih eksperimentisanja odabira tek 22 odlike, da bi rezultate koje dalje iznosi dobio posmatranjem ali tek 7 osobina. Po Gregoru Mendelu oba roditelja podjednakim delom daju učešća u stvaranju budućeg potomstva, a otkrio je takođe i pravila po kojima dalje dolazi do nasleđivanja određenih odlika ili osobina, a tu se poslužio statistikom i kombinatorikom (matematikom), te došao do toga da visoka i niska biljka rađaju visokog potomka. Faktori o kojima je govorio Gregor Mendel bili su zapravo geni, ali tada se to nije zvalo tako…

Svoje najuspešnije delo pod nazivom “Eksperimenti sa hibridima biljaka”, dakle knjigu svojih predavanja i članaka objavio je u svega 115 skromnih primeraka, i zato se za njega  u to doba jako malo znalo, i još manje čulo. Čarls Darvin je kažu imao jednu Mendelovu kopiju ovog dela, ali je taj članak ostao zauvek nepročitan od strane jednog evolucioniste Darvina. Gregor Mendel mora da je umro razočaran jer nije imao nastavljače, jer je njegov rad kasno priznat tek nakon onih 15 godina, pošto je umro onaj koji je išao mnogo ispred svog vremena, a otkrića su mu dobila na značaju tek pošto je umro, kako to inače biva, kada je naučno  verifikovan zahvaljujući onoj trojici istraživača gore pomenutih…

Dva velika hobija ili živa interesovanja Gregora Mendela bili su pčelarstvo i meteorologija, a sam je vršio svoja meteorološka istraživanja i sva potrebna merenja, a već 1863 godine publikovao je svoj prvi članak o tim vremenskim posmatranjima, a 1871 godine po svom planu unutar samostanske bašte izgradio je pčelinjak sa skromnih 15 košnica. Uz pčelinjak imao je magacin i jednu skromnu radnu sobu, čak i podrum u kome ga je dobro omela vlaga. Zatim se susreo sa izazovom teške zaraze kod svojih pčela, a onda se efikasno rešio takve neprijatnosti tako što je nažalost sve zaražene košnice uništio, a opremu pčelarsku samo sterilisao. Takve mere opreza treba da važe i dan danas. Svoje meteorološke opservacije, svoja merenja unosi u beležnicu, a onda je uredno zabeležio veličine temperature, kao i sam vazdušni pritisak, mereći sve po 3 puta dnevno u tačno propisano vreme. Unutar svoje avgustinske opatije imao je i prvu mernu meteorološku stanicu, a uredne beleške vodio je malo preko 5 godina. Bio je jako marljiv, predan, vredan, genijalan, precizan, tačan,  izuzetan poznavalac prirode. Zaista bio je vredan kao pčela. Jedna pčela za svega jedan dan mora da poseti najmanje hiljadu cvetova, a jedna jaka i zdrava pčelinja zajednica koja broji od 20, pa sve do 80 hiljada pčela za svega jedan dan opraši, verovali ili ne, čak 3 miliona cvetova…

Imao je Gregor Mendel staklenik, i vrt, a u vrtu nekoliko zasađenih najcvetnijih bagrema, kao što je imao i onu netaknutu tišinu, i mesto molitvene tišine unutar zidina svoje gotičke bazilike, a imao je i pčele koje su ga upozoravale da nailazi neka teška oluja, a tada se pčele prve sakriju. Imao je i baroknu biblioteku sa nekoliko hiljada vrednih knjiga, gde je mogao da uživa po svim stranama svoje široke ličnosti i tako da nahrani apetite svojih interesovanja, i one prirodnjačke, i one genetičke, i one naučničke otkrivši najvažnije zakone nasleđivanja…

Godine 1865 usledilo je njegovo čuveno predavanje, a zapravo tu je izneo najvažnije rezultate svih onih višegodišnjih posmatranja, pred članovima Prirodnjačkog društva u Brnu, a bio je to pionirski veliki poduhvat oca današnje genetike Gregora Mendela na 35 godina mnogo pre nego što je zvanično potvrđeno i progovoreno o hromozomima, koji su proglašeni glavnim nosiocima genetskih informacija. Tada je rekao da potomci od svojih roditelja nasleđuju samo individualne osobine. Omiljeni citat  Gregora Mendela glasi: ” MOJE VREME TEK DOLAZI”, a to znači da je vreme hibrida i genetičkog inženjeringa zaista došlo…