.jpg)
Njegov poljoprivredni metod glasio je kratko i Zen jasno:
”Ne raditi ništa”, već ostaviti da
se priroda ili biljke same po sebi postaraju najbolje moguće, dakle same o sebi
samima, kao i o svom najprirodnijem okruženju i staništu. Njegova prirodna
poljoprivreda daleko je od bilo kakvog zagovaranja i upotrebe herbicida i
pesticide, čak i onih tzv. danas navodno “biorganskih”.
Šta je novo kazao Fukuoka Masanobu? Rekao je da
ukoliko se pribegne mešavini više različitih semena na jednom istom polju, a dakle
on misli na: detelinu, ječam i povrće – onda će na tom istom prostoru sav korov
automatski umretu, tj. iščeznuti. I kako sam dalje tvrdi, to je zapravo
krucijalni razlog zašto on pribegava mešanju smena, i još kaže: ”Ovo je način da se otarasim korova bez
upotrebe pesticida”.
Zahvaljujući ovom njegovom metodu moguće je pod
svojom kontrolom držati korov, i to bez ikakve bezuspešne borbe ili upotrebe teških
hemijskih sredstava.
Kazao je još i ovo veliki japanski mislilac jasnoće
Fukuoka Masanobu, kao da nam govori jedan najlepši haiku Zen stih: “Na velikoj zemlji nema daleko, ni blizu,
veliko, malo: oni ne postoje. Na plavom nebu nema brzo, ni sporo”. Zatim je
kazao još i ovo: “Veliki prirodni kolaps
koji se događa iz godine u godinu, a kako
rastu sve više i snažnije difuzna osećanja i želje za povratkom prirodi. Šta Japanci
misle kad pričaju o povratku prirodi? To nije povratak pravoj prirodi. Priroda
za njih treba da služi za napredovanje industrije, kulture i civilizacije. Samo
iz ovih razloga priroda je počela da se zaštićuje. Oni nisu zainteresovani za
revitalizaciju prirode, na način kako ona zaista treba da postoji (kako oduvek
priroda i postoji). Oni su samo zainteresovani za prirodu u smislu ukoliko je
udobna po meri čoveka, i koju ljudi mogu što lakše eksploatisati (dobro
iskoristiti), i ništa drugo”.
Potom je kazao: ”Ja
ništa ne radim. Kao ptice, samo sejem seme. Kad ostarim, ptice će sejati za
mene. Naprimer, drvo mušmule biće tamo posejano od strane ptica za mene”.
Dalje će govoriti da ukoliko ljudi konačno nauče da žive u skladu i harmoniji sa
prirodom, a ako promene svoje eksploatatorske navike, onda će biti oslobođeni
od procesa zvanog samo puko oranje i sađenje i očekivanje prekomerne korsti i
dobiti. Govoriće još kako ratari treba da koriste više volove u svojim poljima.
To što su kasnije došle male mašine (traktori i freze), evo šta je po njegovim rečima
donelo nam sve dalje: ”Sa njim, mislili
su da će napraviti veliki prinos. Mislili su, da će bolje njihove mašine rad
učiniti jednostavnim. Ali, kad se izračuna tačno onda nema mašine koja radi tako
dobro i precizno, a koja koristi tako malo energije, kao što je to ljudsko
biće. Na kraju, proljoprivredni proizvodni metod urađen isključivo od čoveka
više je ekonomičniji, nego upotreba hemikalija i velikih mašina. Kad posmatramo
u celosti levo i desno to su iste stvari. Greška je razlikovati ih. Na ovaj
način dolazite do ostvarenja, tako da nema ni desno ni levo. Ovo je bolje. Ovo
je ne-razmišljanje (Mu, Mushin). Beba ništa ne znao o desnoj i levoj ruci. Ima
li beba srce? I zašto onda nema pomisli? To je svet Bude, i bolje je ovako. Ovo
je svet Mushin (mentalno stanje) totalne pribranosti. Ovo je ono što neko zove
svet MU, praznina, u Zenu”.
Fukuoka Masanobu ne samo da je govorio o prirodnoj
poljoprivredi. On govori i o prirodnom stanju uma. I otuda s pravom tako mnogo
pitanja i odgovora, iz kojih dalje treba znati da kao ljudi mi ipak nismo
najvrednija živa vrsta na planeti Zemlji, i nismo najvredniji, i nismo vredniji
od drugih i ostalih prirodnih nižih vrsta. I baš zato ne možemo kao ljudi u to
ime superiornosti raditi šta god hoćemo u prirodi. Doduše “može se”, ali samo
dok to ne počne da vam se odbija o vašu vlastitu glavu. I zato je sve više
razloga da nam bude konačno jasno koliko jeste sve ovo važno, a da znamo šta se
to sve događa i nekim drugim živim vrstama u prirodi.
Ovde se ne govori o tehnici poljoprivrednoj, već o
pogledu i o načinu života i skladnog prirodnog mišljenja, a na koji mi kao
ljudi sve možemo da uzmemo učešća, a svojim ogromnim učestvovanjem, prirodno u
svemu tome. I tu je važno znanje, to jest – samo treba znati šta tačno tu u
prirodi treba uraditi. Tu imamo čak i ono naše posmatranje. Mi tu ne treba da samo
budemo puki nemoćni posmatrači koji samo popisuju i posmatraju ugrožne vrste,
već je naš poziv da živimo u skladu sa pravom prirodom Prirode, da konačno shvatimo
gde je naše mesto i šta je naše mesto, te da se povežemo sa svojim nezagađenim tlom.
Ipak, tu je i posmatranje itekako važno. A važno je, jer pomoću njega najviše
možemo da prepoznamo kako nam sve naše biljke odgovaraju.
Mu znači neraditi ništa, a osnova svega jeste radosno
prepoznavanje prirode našeg sveta. Takođe, tu i insekti igraju važnu ulogu, jer
regulišu tako mnogobrojne prirodne balanse u prirodnom lancu kruženja. Da bi postigli
uspeh u neuspehu, dovoljno je za početak napraviti mešavinu više različitih semena,
a recimo: pirinča, ječma i ne bojati se ikad više štetnih korova. Poljoprivreda ne znači tako mnogo teškog
rada, već to znači da će nam priroda sama po sebi pokazati sve potrebne odgovore.
Ono što u tom procesu ne bude funkcionisalo, samo jednostavno treba
ignorisati, po zakonu Zena. Pa, ipak i dalje probati, eksperimentisati i tako
uvideti šta je ono što u svemu tome funkcioniše. Za Fukuoka Masanobu prirodna
poljoprivreda bila je i ostala putovanje koje je vodlio nazad ka onom izvoru praiskonskom
nazad, ka prirodi prapočetka, kojoj se sve inače vraća i iz koje sve proističe.
Fukuoka Masanobu bio je ne samo veliki japanski
poljoprivrednik, i pionir uzgoja hrane bez ikakve obrade i okopavanja.
Zagovarao je najviše da se poštuju prirodni zakoni same prirode. A pre nego se
počeo baviti poljoprivredom radio je uspešno i mnogo na polju mikrobiologije i biljne
patologije. A onda je 1937 godine doživevši prosvetljenje dao ostavku na mesto
naučnog istraživača. I ostišao da živi na jugu Japana na ostrvo Šikoki, gde je započeo
svoj revolucionarni prirodni način bavljenja poljoprivredom.
Napisao je mnogo knjiga, održao mnogo predavanja, napravio
mnogo projekata, proputovao mnogo zemalja. Pomenimo tek 3 velike knjige: “Prirodni
put zemljoradnje”, “Revolucija jedne slamke” iz 1975 (može se srećom naći u pdf
foramatu i pročitati), ”Povratak prirodi”. Za njega poljoprivreda jeste pre
svega estetski i duhovni Zen pristup jasnom načinu života, a tek onda i ispravan
način da se sebi proizvede zdrava prirodna hrana.
Da bi se držali ovog načina prirodne proizvodnje, a
po rečima Fukuoka Masanobu, osnovna su 4 načela ili prirodna principijelna
zakona, kojih se treba držati u poljoprivredi, a oni kažu da zemlja ne treba da
se obrađuje, ore, drlja, frezira, prevrće, tretira. I na takvoj zemlji nema
mesta traktorima i drugim industrijskim mašinama. Tu se neće koristiti nikakvo
đubrivo, čak ni organsko, i nema pravljenja komposta. Tu se neće istrebljivati čak
ni korov, neće imati potrebe da se on bilo čim suzbija, niti da se protiv njega
pokrene rat pesticidima i herbicidima. Što se više protiv korova borite, on se
sve više vraća ponovo, još agresivniji. Da su imali efikasnu hemijsku formulu,
a koliko su tona i tona bacili otrova u zemlju zar korov ne bi bio iskorenjen
do danas. Fukuoka Masanobu zagovara još i pravljenje glinenih kuglica u kojima
se nalazi nasušno seme.
Izvor: “YouTube”, idr…
(prevod sa engleskog)
Коментари
Постави коментар