Čitajući dalje Štajnerovu knjigu “Poljoprivredni
kurs”, dolazi se do “Predgovora” Erenharda Fajfera (1899-1961), a tu je zapravo
reč o njegovom izlaganju koje je izneo na nemačkom simpoziju pod nazivom
“Doživeli smo Rudolfa Štajnera”. Ovo je zatim prevedeno i na engleski jezik 1958
goidne, te objavljeno pod nazivom “Zlatne oštrice”.
“Wikipedia” ovako piše o Fajferu (a tekst je moj prevod
sa engleskog):
Erenhard
Fajfer (rođen 19 februara 1899 u Minhenu; umro 30 novembar
1961 u Spring dolini, Njujork, SAD) bio je nemačko-američki hemičar, antropozof
i pionir biodinamičke poljoprivrede. Fajferova kristalizacija bakar-hlorida i
proces hromatograma okruglog filtera sežu do Fajfera.
Fajfer je odrastao u Nirnbergu i sa 21-om godinom
došao je u Dornah u Švajcarskoj, tadašnji i sadašnji centar antropozofije. U
Dornahu je privremeno postao vozač Rudolfa Štajnera i postavio sistem
osvetljenja i odgovarajuću scensku rasvetu u tamošnjem Geteanumu.
Fajfer je studirao hemiju na Univerzitetu u Bazelu,
a 1925 je razvio (u saradnji sa Erikom Sabartom) pseudonaučnu metodu
kristalizacije bakar-hlorida, koja se ubraja među metode za stvaranje slike u
antropozofiji. Kaže se da je jednog hladnog zimskog dana primetio da para iz
šoljice tople kafe i šoljice toplog čaja na hladnom prozoru stvaraju različite
kristale leda.
Fajferove podatke o mogućnosti kristalografske
dijagnostike, hormonoskopije i dijagnoze trudnoće potvrdio je 1936 budući
nemački logorski lekar Sigmund Rašer.
Godine 1938 emigrirao je u SAD. Tamo je razvio
proces za kompostiranje gradskog otpada i sproveo istraživanja u oblasti
biodinamičke poljoprivrede. Godine 1956 završio je habilitaciju iz nauke o
ishrani.
Goidne 1961 Fajfer je umro u Spring dolini od komplikacija
srčanog udara (kraj stranice “Wikipedia”).
Erenhard Fajfer pored toga što je sarađivao sa Štajnerom,
stekao je i doktorat za svoju teoriju kristalizacije (putem testiranja krvi
utvrđuje se prisustvo kancera).
Sve je počelo još 1922/23 godinu, kada se Štajneru
obraća nekolicina zabrinutih poljoprivrednika, tražeći saveta, jer su još tada
uočene mnoge “degeneracije” kod
biljnog semena. Još tada sumnjalo se da seme nije više dobrog kvaliteta, a kad nema
dobrog semena, onda biće nestašice hrane, biće gladi, itd. Još tada poljoprivrednicima
iz godine u godinu nuđena su neka nova semena, neke nove sorte, a sve je to samo
donelo zbunjenost, a neke sorte zatim nestaju, izumiru. Dolaze vremena
hibdrida.
Zatim se Štajneru obraća i druga skupina
poljoprivrednika, a ovoga puta to su uzgajivači stoke, a oni su pre jednog veka
uočili da je povećano prisutvo bolesti kod domaćih tovnih životinja. Takođe,
oni primećuju sve veći sterilitet ili jalovost kod svojih životinja. Primećana
je i bolest slinavka i šap, nešto šte je drmalo i srpska sela 90-ih godina XX
veka, a ovčije šape lečene rastvorom plavog kamena. U grupi ovih poljoprivrednika
nalazila su se tada i neka zvučna imena toga doba, kao što su dr Jozef Ver, dr
Eugen Kolisko, zatim članovi odbora Veleda (tek osnovanog farmaceutskog
preduzeće). Takođe, svoje probleme je tada izneo i grof Karl fon Kajzerlink.
Erenhard Fajfer sa dr Vahsmutom odlazi kod Štajnera i
u tom razgovoru o eteričnosti kod biljaka Štajner im je kazao da biljke ne mogu
da se razbole, jer one imaju zdrava eterična tela, i deo su najzdravijeg eteričnog
sveta, a to što biljke pak oboljevaju i pate (bolji izrazi nego bolest), jeste
posledica zaraze koja je prisutna u njihovom okruženju, zaraza tla, zaraženi
uslovi življena, a sve su to dakle glavni uzročnici i nosioci njihove patnje,
muke, itd.
Te 1923 godine Štajner je prvi put kazao kako treba
napraviti biodinamičke lekovite preparate, te dao recept koji traje već jedan
vek. Taj preparat nazavn je oznakom 500 (proces zakopavanja kravljeg roga u
zemlju, o tome će sam Štajner naširoko pričati više u svom poljoprivrednom kursu).
Kada se iskopa iz zemlje dobijeni preparat 500 potrebno ga je razblažiti vodom i
mešati u oba smera sat vremena ukupno, praveći virove. Samo malo rastvora moglo
je da pokrije velike zemljišne površine, a reč je o nekoj vrsti homeopatskih
lekova. I dok su svi zajedno izvodili ovaj eksperiment, začela se biodinamička
poljoprivreda.
Nakon toga 1924 godine grof Kajzerlin poziva Štajnera
da na njegovom imanju održi poljoprivredni
kurs u trajanju od nekoliko dana (kurs je odražn od 7-16 juna 1924 u Kobervicu
u bzini Breslaua, i sadrži 8 predavanja). Još tada znalo se da je zemlja izrabljena,
iscrpljena, istrošena, zagađena, beživotna, uništena, te da joj treba hitno
ozdravljenje i isceljenje, oporavak,
uspostavljanje balansa i ravnoteže. Još tada primetilo se da hrana koja
dolazi na trpeze nije ona hrana koja je nekada ljudima davno donosila jačinu i zdravlje,
svežinu, već da je to beživotna, bezukusna
hrana, a sve više takva hrana gubila je od one svoje prirodne snage i sile.
Trebalo je još pre sto godina raditi na izlečenju tla i zemljišta, a šta onda reći
tek danas, a nakon sto godina, jer ko zna kakvih sve tu nema tretiranja i
maltretiranja zemljišta i tla.
Dr Rudolf Štajner je govorio upravo takoda ga razume
svaki neuki poljoprivrednik, i nije nužno da neko bude atropozof da bi se bavio
biodinamičkom poljoprivredom (termin biodinamička poljoprivredna metoda nije
prvo došao od Štajnera, već od jednog kružoka koji je eksperimentisao sa biodinamičkim
metodom). No, misli su ipak bile Štajnerove. Na njegov poljoprivredni kurs
sabralo se 60 poljoprivrednik. Zahvaljujući ovome svuda po svetu raširio se biodinamički
pokret.
Biodinamički poljoprivredni metod bio je odmah na
meti udara svih onih materijalističkih pogleda u nauci koji se zalažu za
veštačka mineralna đubriva i druge hemijske preparate. Tako bi sigurno bilo i
danas posle 100 godina. Erenhard Fajfer pominje 1952 godinu i člana Ruske akademije nauka, naučnika
Vilijamsa koji je u svojoj knjizi “Načela poljoprivrede”, napisao u čemu je
zapravo zadatak poljoprivrede, te kazao: ”… da preobrazi kinetičku solarnu energiju,
energiju svetlosti, u potencijalnu energiju uskladištenu u ljudskoj hrani.
Sunčeva svetlost je osnovna sirovina poljoprivredne industrije… Svetlost i toplota
su osnovni uslovi za biljni život i samim tim i za poljoprivredu. Svetlost je
sirovina iz koje se prave poljoprivredni proizvodi, a toplota je energija koja
pokreće mašineriju – zelenu biljku. Mora da se održava obezbeđivanje i sirovine
i energije. Dinamičku energiju sunčevih zraka zelene biljke pretvaraju u potencijalnu
energiju u materijalnom obliku organske materije. Stoga je naš prvi konkretan
zadatak neprekidno stvaranje organske materije, skladištenje potencijalne
energije čovekovog života… Četiri osnovna faktora, prema njihovom izvoru,
možemo podeliti u dve gupe: svetlost i toplota su kosmički faktori; voda i biljni
svet su zemaljski faktori. Prva grupa nastaje u međuzvezdanom prostoru… Kosmički
fakotri - svetlost i toplota - deluju direktno na biljku, dok zemaljski faktori
deluju samo preko posrednika (supstance)”.
Erenhard Fajferu potom je sam Štajner kazao sledeće:
”Duhovno-naučno znaje mora da pronađe svoj put u prkatični život do sredine
veka ako želimo da izbegnemo neizrecivu štetu po prirodu i čovekovo zdravlje”,
a onda mu je kazao i sledeće: ”Čovek mora da radi na poslovan način, inače neće
imati dobar ishod”.
Nakon ovih reči Štajner mu predlaže da ode na kurs iz
političke ekonomije, ali i na neka predavanja iz nauke, a kazao mu je tada ovako:
”Profesor X je briljantan čovek, sa širokim idejama, ali je slab u poznavanju detalja.
Profesor Z je sjajan predavač prave elegancije. Ne treba da veruješ svemu što kaže,
ali treba da prihvatiš njegov način izlaganja”.
Godine 1924, kao i 1930 biodinamički preparati su
ismevani piše Erenhard Fajfer i kaže: ”Ali uticaj kosmičkih sila više ne može
da se odbaci kao “puko sujeverje” kada se u obzir uzmu fiziološke i biohemijske
unutrašnje veze metaboličkih funkcija u životu tla, podizanje i spuštanje
biljne tečnosti i posebno procesi u oblasti korena”.
Još Aristotel i njegov učenika Teofrast govorili su
o kosmičkim uticajima, a XIII veku o tome govori čak i Albert Magnus (Veliki).
Svaki put kada dođe do toga da se poremeti biološka
ravnoteža uslediće nažalost i mnoge druge degenerativnosti, poremećaji, a biće
veliko prisustvo ne samo bolesti, već i biljnih štetočina. Ali, isto tako, priroda
ima takvu snagu da sama može da ukloni sve svoje slabosti. Kad nam se dakle dese
štetočine to je samo znak od Majke Prirode koji služi da nas upozori i opomene,
da nam ukaže da je došlo do disbalansa u ravnoteži, a to nam još govori da su
sile prirode samo rasute i rastočene. Upotreba hemijskih sredstava ne rešava
ove probleme nikad, a tamo gde dođe do upotrebe hemije može doći i do velike osvete
prirode, te umesto da u jednoj sezoni ubijemo jednu nepoželjnu pojavu smrdibuba,
već iduće godine imamo nešto drugo, nešto možda upornije, jače. Štetočine su
jako uporne i iznova se vraćaju, čak više ako ih hemijskim putem istrebljujemo (svoje
štetočine pretvorite u soje saveznike!). U uspostavljanju ravnoteže najviše od
koristi biće samo kompost, životinjska balega i svi drugi zdravi preparati,
naravno biodinamički. I ne smeju se zaboraviti drugi ostali kosmički važni faktori
uticaja, zračenja, itd…
Itd…
Коментари
Постави коментар