LEPTIRI - POROD SUNCA…

 

 

Spadaju u najelegantniju vrstu insekata. Mali su, ali jako vredni i puni najdivnijih šara i boja, mandala, fraktala. I nema onoga koga jedan takav leptir ne bi očarao ili impresionirao lepotom dizajna svojih krila. Iako su leptiri najprepoznatljiviji samo po svojim krilima, treba znati da im krila ne služe samo da bi pomoću njih uzleteli i leteli.

Pre nego postane leptir on bude gusenica, a takva jedna gusenica može da obrsti čitav jedan voćnjak ako dođe u prirodi do disbalansa. Mami ih svetlost te najviše se otimaju da bi poleteli ka svetlosti. Leptir se izleže iz svoje čahure. Odmah potom leptir dobija krila, ali i antene, koje su najizraženije samo kod mužjaka. Mužjak i ženka mogu se privući na nekoliko kilometara razdaljine.

Omiljljena hrana leptira jeste nektar. Nektar je stoga pravi magnet koji privlači leptire. Postoje i takve vrste koje su najaktivniji, ali samo noću, iako smo navikli da ih pogledom jurimo i hvatamo tek po lepom osunčanom danu. Neke ženke samo noću polažu svoja jajašca na granama drveća.

Leptiri mogu živeti u svim vrstama staništa. Njihove gusenice hrane se najviše zelenim lišćem. Gusenice vole da se drže svoje formacije udruženosti i deluju tada u grupi. Tako združene gusenice zbunjuju većinu svojih predatora, kojima jedino tužno ostaje da samo stoje po strani i sve posmatraju. Naše zasađene biljke, kao što su recimo kupus u rano proleće, ali i tokom leta, postaju prava meta gusenica i tzv. belih kupusara leptira. Ose se najviše hrane gusenicama, ali je pravi hrabri podvig ako se usudimo da ih nabavimo u svom plasteniku nešto više. Pa, ipak bolje je sa nekoliko osa regulisati broj gusenica nego pribeći kakvom hemijskom sredstvu i prskati kupus koji ćemo posle jesti ukišeljen o jeseni.

Neke vrste leptira kao što su tzv. leptir mrtvačka glava, zna kako da se lukavo ušeta i to hladnokrvno unutar pčelinje košnice i tamo se dobro najede, a one ga vredne i ne primete, jer on ume svojim bojama i šarama da se vešto kamuflira te nalikuje na jednu poveću pčelu, a tako ličeći na pčelu uspe da tu završi ono zbog čega dođe kao uljez.

Gusenice se kroz proces metamorfoze preobražavaju u leptire. To je nešto izvanredno i smatra se jednim od prirodnih čuda, fenomena, jer tada nastane nešto novo i drugačije, a što ima raskošna krila. Nažalost, leptiri žive kratko svega nekoliko nedelja, ali i to malo vremena njima bude sasvim dovoljno da obezbede svoje potomke za svoju narednu generaciju. Posle preobražaja ili metamorfoze leptir je nešto novo, to je novo telo, i nova forma, a na kraju sve to zajedno jeste jedna neponoljiva i neopisiva krasota.

Leptiri kao i pčele vole jako cveće, posebno ono koje je obilato nektarom. Leptiri su puni boja ili predivnog kolorita, a zovu ih obojene dame i obojena gospoda. Dobro je sve dok bude po staništima i planinskim livadama još paslo mnogo konja, jer njihovo prisustvo na ispaši stvara dobru podlogu i prirodno hranljivo stanište za buduće generacije leptira.

Neke vrste leptira mogu imati i ultraljubičasto prisustvo svetlosti, zbog čega mogu izgledati različito, ali biti i neupadljivi posebno noću, a što jeste jedna posebna misterija oko toga kako leptiri zapravo sve mogu iskoristiti takvu vrstu svoje svetlosti.

Za neke vrste leptira Alpi predstavljaju mesto velike migracije. Tu se oni sakrivaju u pećine tokom zime, gde provode po čak 8 mračnih meseci, u velikom mraku. Tada se jako malo zna  o njihovom životu. Opet će izaći tek na proleće. No, pošto je njihova prolećna sezona tu jako kratka, oni će se s početkom proleća prvo dobro nahraniti nektarom, a onda i nadisati. Zanimljivo je i to da se vrste sa tog tla nisu promenile čak za nekoliko vekova. Leto im je najomiljenije godišnje doba, jer je hrane u izobilju. Njihova tela trebaju tako mnogo sunčeve energije i toplote, jer pomoću toga se zagrevaju i zahvaljujući tome njihovo telo postaje aktivno. Neke vrste leptira su isključivo lovci.

Svo to alpsko cveće njima u izobilju nudi svoj nektar. Alpi su zaista njihovo rajsko mesto. Ali, nažalost ni u raju Sunce nije večito i ne greje tako predugo. Česte su tu i kišne oluje. A nakon svake okončane oluje, opet otvaraju svoja pokisla krila, osušena na Suncu. Dok traje kiša i besni oluja njihova krila su načisto slepljena i sklopljena kao jedno. Nažalost, u zadnje 2 decenije dosta je leptira nestalo, a posledice toga nestanka jesu sredstva i metode kojima se sve više koristi moderna poljoprivreda, ona koja uništava prirodna staništa toliko drugih vrednih života. Čak se i u svetu leptira nastavlja svakodnevna grčevita borba za opstankom. Njihov najveći neprijatelj jeset pauk, koji plete mreže i lovi ih u svoje zamke. Ali, neka nas iznenadi i to što poneki leptir čak uhvaćen u paukovu mrežu, još ume da se izvuče i odleti živ vešto. A pauku ostanu samo fragmentići njegovih pokidanih krila. Pa, ipak nemojte se ljutiti na ovog puka, jer on je samo njihov najprirodniji dušmanin, tj. on samo najprirodnije reguliše brojnost njihovog prisustva u prirodi, po svojim aršinima. I nije pauk danas pretnja po opstanak leptira, već je to opet nečovek, nesavesnost, nebriga, nemar, nehat, pohlepa,  kao i kod pčela. Leptiri mogu da se nahrane i sa opalim gmilim i natrulim voćem. Setimo se na koncu leta kad opadnu gnjile šljive kako dolete ne samo ose, već i po neki leptir da se tu napije voćnog slatkog soka. Leptiri mogu isisati i neke sokove iz kore drveća da bi živeli.

U kasnu jesen i njima kao i svemu živom ponestaće hrane u prirodi. I zato će i oni morati u svoju vrstu zimske mirovine ili hibernacije, povlačenja. I tako će prespavati sve do proleća. Isto kao što moramo očuvati divlje pčele, moramo sačuvati i prisustvo leptira u prirodi. Kao što i pčele zovemo decom Sunca, isto tako zovemo i leptire.

 

Izvor: “Go Wild”

(slobodan prevod sa engleskog)